Прво заштићено природно добро на подручју планине Голије је део простора на месту званом „Изнад Љутих ливада“ чије је Решење донео Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије број 27/50, тачније 11. августа 1950. године. Након седам година, тачније 4. новембра 1957. године на подручју Голије стављена је под заштиту државе мешовита шума смрче, јеле и букве. За наведени простор, Завод за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије донео је Решење о стављању под заштиту државе мешовите састојине смрче, јеле и букве на планини Голији број 610 од 4. новембра 1957. год. под називом Строги природни резерват „Јанков Камен“. Око 10 година касније, 1966. године, Републички завод за заштиту природе је предложио површину за стављање под заштиту државе језеро-тресава која представља редак примерак геоботаничког састава тресаве на површини од 2,0 ha, Решењем о стављању под заштиту државе Дајићског језера – тресаве на планини Голији, изнад села Глеђице број 05-10162/1 – СО Ивањица. Комплекс манастира Студеница, подигнут са десне стране реке Студенице на благо нагнутој тераси површине 269,34 ha, заштићен је 1988. године као Природни пристор око непокретног културног добра Манастир Студеница Одлуком о утврђивању граница непосредне околине и заштити природног простора Манастира Студеница (СО Краљево I Број 350-22/88 од 29. децембра 1988). У оквиру зидина споменика културе манастира Студенице, односно у његовом дворишту у порти, на самом улазу са десне стране поред капије налази се стабло зеленике или божиковине (Ilex aquifolium) које је стављено под заштиту државе као Споменик природе „Стабло зеленике – у порти Манастира Студенице“ Решењем општине Краљево 01-број 633/3.
Након обављених теренских истраживања која су трајала од 1996. до 1999. године израђена је студија заштите Парк природе „Голија“ на основу које је Влада Републике Србије донела Уредбу о заштити парка природе Голија 05 број 353 – 6800/2001 – „Службени гласник РС“, бр. 45/2001. Влада Републике Србије којом се ово подручје „ставља се под заштиту ради очувања вредности и побољшања стања: шума, представљених пространим, квалитетним, разноврсним и у другом погледу значајним шумским екосистемима; обележја предела, садржаних у изванредној лепоти, разноврсности и динамици пејсажа; културних добара и њихове околине, међу којима су манастир Студеница, споменик културе светског значаја и манастир Градац, од изузетног националног значаја, као и други бројни објекти културно – историјских вредности; трајности и квалитета основних природних ресурса (воде, земљиште и биљни покривач), укључујући и простор као урбанистички ресурс; биолошке разноврсности засноване на великом броју врста биљака и животиња и њихових заједница и присуству ретких, ендемичних и реликтних врста; гео-наслеђа, представљеног необичним и атрактивним облицима рељефа и бројним водним објектима и појавама у виду извора, планинских водотока и тресавских језера“. Површина заштићеног подручја износила је 75.183,00 ha са установљеним режимом заштите I, II и III степена.
Последња у низу, донета је о измени Уредбе о заштити Парка природе Голија број: 110-00-636/2009-01 од 23.06.2009 – „Службени гласник РС“, бр. бр. 47/2009 која се односи на измене забране експлоатације минералних сировина у режимима заштите II и III степена.
Завод за заштиту природе Србије је извршио поновно вредновање подручја Голије, те је достављањем Студије заштите Министарству заштите животне средине покренут поступак заштите овог подручја дана 18.08.2020. године. Сходно утврђеним вредностима и предложеној категорији заштите, Министарство заштите животне средине припремило је Нацрт Уредбе, којом се подручје Голије категорише као заштићено подручје I (прве) категорије, са утврђеним режимима заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена, те предлаже повећање површине под заштитом на 75.838,94 hа.
Природно добро Голија је планинска регија која у својим границама обухвата планине Голију, Радочело и врло мали део простора планине Чемерног. Голија је и највиша планина југозападне Србије (1833 m н.в.). Пружа се у дужини од 32 km у облику положеног латиничног слова S. Предео природног добра избраздан је дубоким речним долинама, између којих су узвишења различитог облика и величине. Она су засечена серијом површи, тераса и подова, тако да простор даје утисак ступњевите пластике. Слив Моравице и Студенице са својим многобројним притокама су главни носиоци геоморфоошких процеса и облика рељефа. Мрежа притока ових река доводи до још већег броја браздања рељефа на дубоке долине и истакнуте гребене. Многе долине имају клисураст карактер. Орографија терена је најсложенија у планинској зони. Поред Јанковог камена (1833 m н.в.), већи висови су: Црни врх (1796 m н.в.), Радуловац (1785 m н.в.), Бојево брдо (1748 m н.в.), Одседелица (1731 m н.в.) и Пајина чесма (1725 m н.в.).
С обзиром на рељефске, климатске, хидрографске и вегетацијске услове, различитост геолошког супстрата и утицај човека, на Голији су образована земљишта која својим морфолошким изгледом, физичким и хемијским особинама припадају различитим таксономским јединицама. На подручју Голије се налазе земљишта на силикатним супстратима и кречњацима. Под кречњацима се налазе знатне површине али може се сматрати да су силикатне стене главни супстрат за образовање земљишта на овом подручју. На Голији је присутно и неколико тресетишта или тресавских ливада.
Планина Голија захваљујући свом геолошком саставу, великом количином падавина исталожених током године, поседује добру и густу речну мрежу. Због своје величине, најпространија планина Старовлашко-рашке висије, Голија је хидролошко чвориште од којег се разилазе неколико већих река, а то су Голијска Моравица и Студеница које отичу на север. Водене токове формирају многобројни извори, слабије или јаче издашности, углавном током целе године активни. Извори су заступљени по читавој планини и има их преко 100.
Географски положај, разноврсност рељефа, надморска висина, вегетација и други фактори битно утичу на разноликост и одлике климе Парка природе „Голија“, а по појединим елементима климе издвојена су три климатска реона: долински са брдским, прелазни и планински.
Захваљујући специфичној геолошкој грађи, педолошком покривачу, богатству воде, карактеристикама климе омогућен је опстанак разноврсног живог света. У флористичком саставу на Голији утврђено присуство 515 врста, а претпоставља се да има више од 800 врста. Национални и међународни значај има 240 врста. Строго заштићених је 34, а заштићених 95. Број врста из категорије заштићених, а које су на Уредби о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне је 46. Утврђено је присуство 29 врста из фамилије орхидеја, а орхидеја – Epipactis leptochila subsp. neglecta и мајски качун Dactylorhiza fuchsii пронађени на Голији су нови таксони за флору Србије. Посебне одлике флоре Голије су планински јавор – Acer heldreichi, зеленика – Ilex aquifolium, пречица – Lycopodium clavatum и врес – Calluna vulgaris, змијоглавка – Echium russicum.
Повољни едафски, хидролошки и климатски услови и издиференциран рељеф са дубоким долинама Моравице, Голијске реке и Студенице условили су богатсво шумске вогетације овог планинског подручја. Голија је наша најшумовитија планина, са највећим и најбољим шумским комплексима у Србији. Неки делови ових шума имају карактер прашуме. Прекривена је шумском вегетацијом у храстовом појасу (церове и китњакове шуме) кога смењује буков (планнинска шума букве), мешовити појас букве, јеле, смрче, онда следи смрчев, а на највишим врховима су субалпијске заједнице смрче, клеке, боровнице и друге. Јужне планинске стране планине, као и подгорине, обрасле су пространим ливадама и пашњацима. У смрчевом појасу очувале су се тресаве, као специфични и осетљиви екосистеми.
Очуваност квалитета брдско-планинских водених екосистема Голије су основна вредност подручја, као и врсте пеш (Cottus gobio) и поточна пастрмка (Salmo trutta), које уједно представљају карактеристичне врсте риба чистих и кисеоником богатих водотока. Међу осталим аутохтоним врстама риба од значаја за очување укупне биолошке разноврсности, подручје одликује присуство двопругасте уклије (Alburnoides bipunctatus),поточне мрене (Barbus balcanicus), пијора (Phoxinus phoxinus) и бркице (Barbatula barbatula). Од посебног је значаја заштита и очување станишта и врсте поточног рака (Austropotamobius torrentium), који је уз пеша, строго заштићена врста чије очување треба да се спроводи мерама забране предузимања свих активности које могу угрозити саме врсте и њихова станишта.
Од представника фауне водоземаца и гмизаваца на заштићеном подручју налази се велики број врста, од којих неке настањују изузетно мала и специфична подручја. Забележено је присуство око 22 врсте, што чини око 50% од укупног броја врста које насељавају Србију.
На подручју Голије забележено је укупно 145 врста птица, што представља око 40% од укупног броја врста у Србији. Нajвeћи брoj врста птицa, 128, je „стрoгo зaштићeна дивља врста“, а 15 врстa птицa има статус „зaштићeна дивља врста“ према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.
Заштићено подручје стално или повремено настањују 53 врсте сисара, што тренутно чини око 50% врста које су до сада на било који начин регистроване на територији Србије.
Посебну вредност заштићеном подручју дају заштићена непокретна културна добра која потичу из периода од XII до XVII века: 2 од изузетног значаја (манастири Студеница и Градац), 6 од великог значаја (Црква светог Николе у Палежу, Стара црква у селу Врх, Доња испосница у Савову, Горња испосница у Савову, Црква Свете Богородице у Долцу и Гробљанска црква Светог Алексеја у Милићима) и 7 споменика културе (Грачки крст, Црква Преображења у Дајићима, Црква Никољача у Рудном, Црква у Ковиљу архангела Гаврила и Михаила, Црква посвећена Светом Преображењу у Придворици, Кућа у којој је живео и радио Венјамин Маринковић у Вионици и Црква светог Кузмана и Дамјана у Остатији).
Парк природе је заптићено природно добро I категорије – заштићено подручје међународног, националног односно изузетног и категорије V – Заштићени копнени/морски предео (Protected landscape/seascape)- Категорија V заштићених подручја обухвата она подручја где је дуготрајна интеракција човека и природе произвела јединствене еколошке, биолошке, културне и естетске вредности и где је одржавање тог односа неопходно ради очувања ових вредности, (Dudley, 2008).
Парк природе „Голија” налази се на територији града Краљева (К.О. Орља Глава, К.О. Савово, К.О. Милиће, К.О. Брезова, К.О. Долац, К.О. Засад, К.О. Ушће, К.О. Врх, К.О. Река, К.О. Дражиниће, К.О. Рудно и К.О. Бзовик), на територији града Новог Пазара (К.О. Драмиће, К.О. Кузмичево, К.О. Раст, К.О. Радаљица и К.О. Мухово), на територији општине Ивањица (К.О. Добри До, К.О. Врмбаје, К.О. Чечина, К.О. Коритник, К.О. Брусник, К.О. Градац, К.О. Дајићи, К.О. Вионица, К.О. Медовине, К.О. Ерчеге, К.О. Вучак, К.О. Васиљевићи, К.О. Смиљевац, К.О. Глеђица, К.О. Братљево и К.О. Куманица), на територирији општине Рашка (К.О. Крушевица, К.О. Биниће, К.О. Градац, К.О. Боровиће и К.О. Плешин) и територији општине Сјеница (К.О. Шаре).
Према подацима Републичког геодетског завода 29.141,65 hа (38,64%) површине заштићеног подручја налази се у државном, 43.452,65 hа (57,30%) у приватном, у црквеном 606,57 hа (0,80%) и 2.638,07 hа (3,47%) у јавном власништву.
На подручју Парка природе „Голија“ дефинисана су подручја за која су утврђени режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена. Режими су одређени у зависности од природних вредности, антропогених утицаја, потребних мера заштите, очувања, као и могућности коришћења и развоја.
У природном добру – Парку природе „Голија“ дефинисано је 20 локалитета са режимом заштите I (првог) и 18 локалитета са режимом заштите II (другог) степена. На простору изван режима заштите I (првог) и II (другог) степена до укупне површине природног добра утврђен је режим заштите III степена.
Укупна површина Парка природе „Голија“ износи 75.838,94 хектара. Однос површина са режимом I, II и III степена заштите у односу на укупну површину заштићеног природног добра приказан је у следећој табели:
| Режим заштите | Површина у ha | % учешће |
| I степен | 763,30 | 1,01 |
| II степен | 4457,49 | 5,88 |
| III степен | 70618,15 | 93,11 |
| Укупнo | 75838,94 | 100,00 |
- ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПАРКА ПРИРОДЕ „ГОЛИЈАˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 2. АВГУСТА 2024. ГОДИНЕ ДО 21. АВГУСТА 2024. ГОДИНЕ.
Нацрт уредбе о проглашењу Парка природе „ГОЛИЈАˮ и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 21. августом 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:
- поштом или на писарницу, са назнаком ПП „ГОЛИЈАˮ – Јавни увид о заштити,
- електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs
2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се одржаће се у следећим терминима:
13. августа 2024. године
- са почетком у 11.00 часова у Краљеву, у просторијама Градске управе, сала 1, Трг Јована Сарића 1;
14. августа 2024. године
- са почетком у 9.00 часова у просторијама општине Рашка, сала Општинске управе, Предрага Вилимоновића 1;
- са почетком у 13.00 часова у Новом Пазару, свечана сала Културног центра, Стевана Немање 2;
15. августа 2024. године
- са почетком у 9.00 часова у просторијама општине Сјеница, сала Скупштине општине, Змаја од Босне 1;
- са почетком у 13.00 часова у просторијама општине Ивањица, сала Скупштине општине Ивањица, Венијамина Маринковића 1.
У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.
Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине.
У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.
3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
