Крајем априла 2026. године, ботаничари Завода за заштиту природе Србије, и Покрајинског завода за заштиту природе, обавили су мониторинг и процену бројности строго заштићене врсте банатски божур (Paeonia officinalis L. subsp banatica) на локалитету Котража у оквиру Предела изузетних одлика „Планина Рудник”. Овај локалитет представља једино званично потврђено станиште ове врсте у ужој Србији.
Банатски божур је једна од 4 познатих дивљих врста божура у Србији. Остале врсте су мушки, косовски и усколисни божур. Све наведене врсте божура се налазе под строгом заштитом, јер су угрожене због прекомерног брања и сакупљања, као и због нестанка природних станишта.
Јединке банатског божура у ПИО „Планина Рудник” забележене су на површини од приближно 1,5 хектара. Приликом процене бројности, бројане су све јединке од клијанаца до одраслих репрoдуктивних јединки.
Резултати бројања указују да је популација банатског божура на станишту Котража бројна, са процењеном величином већом од 1500 јединки. У структури популације доминирају младе јединке – клијанци, док је удео репродуктивно зрелих јединки мали.
Станиште банатског божура на Руднику је очувано, без директних фактора угрожавања. Међутим, потенцијалне будуће претње опстанку популације на Руднику могу представљати сеча стабала, као и појава пожара.
Донедавно се сматрало да је једино станиште банатског божура у Србији микролокалитет Фламундa у оквиру граница Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара”. Захваљујући истраживањима ботаничара врста је током претходних неколико година пронађена на планини Рудник и на огранцима Фрушке горе. Међутим, по наводима, на локалитету у близини Фрушке горе врста у последњих пар година није поново забележена, због чега је неопходно наставити његово праћење и истраживање. Банатски божур је у Србији и глобално изузетно ретка и ограничена врста, присутна на тек неколико познатих станишта, попут Делиблатске пешчаре и планине Рудник, која уједно представљају и део малобројних локалитета ове врсте у свету.
