У петак, 02. фебруара обележен је Међународни дан влажних подручја. Тема обележавања овог дана на светском нивоу била је Влажна подручја и добробит за човека, како би се указало на све аспекте утицаја које имају на човека, његово физичко и ментално здравље, као и животну средину.
Завод за заштиту природе Србије овим поводом одржао је тематску радионицу за ученике новобеоградске основне школе „Јован Стерија Поповић“, која је укључена у пројекте и акције унапређења локалне заједнице. Ученицима седмог и трећег разреда предавање на тему „Влажна подруја“ оджала је Милена Табашевић из Завода за заштиту природе Србије.
Влажна подручја су екосистеми у којима је вода примарни фактор одржавања средине и са њом повезане мреже живота биљака и животиња. Шира дефиниција влажних подручја укључује копнене и морске, као и коралне екосистеме попут језера, река, подземних вода, мочвара, бара, поплавних подручја, оаза, естуара, мангрова и других приобалних подручја, коралних гребена, као и људском делатношћу ствoрених подручја: акумулациона језера, рибњаци, пиринчана поља, солане.
Ова подручја су непроцењива за природу и људе, а суштинску вредност екосистемима дају својим благодетима и услугама, укључујући еколошке, климатске, друштвене, економске, научне, културолошке, рекреационе и естетске доприносе одрживом развоју и добробити људи.
Иако заузимају само око 6% површине Земље, 40% свеукупних популација биљака и животиња на Планети живи или се размножава у овим подручјима. Биодиверзитет влажних подручја подржава наше животе: здравље, храну, туризам и послове. Влажна подручја су неопходна за живот људи, за друге екосистеме, климу, и обезбеђивање најбитнијих екосистемских услуга као што су контрола поплава и пречишћавање вода. Обезбеђивање средстава за живот, за више од милијарду људи широм света зависи од влажних подручја, што се односи на око једну осмину људи на Земљи.
На основу Стручне основе Завода за заштиту природе Србије при изради номинационог упитника, а у оквиру Kонвенције за заштиту влажних станишта и птица мочварица (Рамсарска конвенција), на Листи влажних подручја од међународног значаја (Wetlands of International Importance, the „Ramsar List“) у Србији се налазе: „Обедска бара“, „Лудашко језеро“, „Царска бара-Стари Бегеј“, „Горње Подунавље“, „Слано Копово“, „Засавица“, „Лабудово окно“, „Пештерско поље“, „Власина“, „Ковиљско-петроварадински рит“ и „Ђердап“.
Завод за заштиту природе Србије утврдио је прелиминарну листу од 68 потенцијалних Рамсарских подручја у Србији. До сада је проглашено укупно 11 подручја од међународног значаја, која се простиру на укупној површини од 129.919 ha. Проглашењем ове површине, на простору наше земље нашло се близу 0,06% територије светски значајних међународних влажних подручја која се простиру у више од 170 земаља.
