Национални парк „Фрушка гора” налази се на јужном ободу Панонске низије, уз саму обалу Дунава. Доминантна је орографска целина у непрегледној равници Војводине. За национални парк најстарији у Србији, проглашен је НП Фрушка гора 1960. године.
Заштићени простор заузима највише гребенске делове брдског масива Фрушке горе, са највишим врхом од 539 m надморске висине. Дугачак је 78 km, а широк око 15 km. Од главног гребена се према југу и северу пружају уски бочни гребени који се захваљујући наталоженом лесу завршавају благим падинама и стрмим лесним одсецима према Дунаву.
Фрушка гора је јединствен природни феномен, јер је граде стене из готово свих геолошких периода, од најстаријег палеозоика, преко мезозоика, неогена, до квартара. Очувана богата фосилна фауна некадашњег Панонског мора представља нарочиту вредност овог националног парка.
Његов живи свет је веома богат и разноврстан. Углавном води порекло из плиоцена, када је Фрушка гора била острво у Панонском басену, што је омогућило очување многих медитеранских и субмедитеранских врста.
Шуме заузимају 90% површине Националног парка. Доминирају шуме липе, храста и букве. Описано је преко 20 заједница чистих и мешовитих шума храста и букве, као и географске варијанте термофилних шума са цером, медунцем и сладуном. Најинтересантније су шуме китњака и граба са костриком (Rusco-Querco-Carpinetum) и реликтне мешовите шуме храстова са грабићем (Carpineto orientalis – Quercetum) које имају субмедитеранске карактеристике. Ободне делове фрушкогорског лесног платоа обраста степска вегетација свезе Festucion rupicole, богата ретким и реликтним врстама. Овај тип вегетације на Фрушкој гори је нешто мезофилнијег карактера у односу на типичне степе Војводине.
Флору Фрушке горе чини око 1.500 биљних врста. Преко 200 биљака има статус заштићених врста у Србији. У групи терцијарних реликата истичу се ловорасти јеремичак (Daphne laureola), кадивка (Kitaibelia vitifolia) и звончић (Campanula lingulata), а у групи ксеротермних реликата степе најинтересантније врсте су татарско зеље (Crambe tataria), велика саса (Pulsatilla vulgaris subsp. grandis), гороцвет (Adonis vernalis) и бабалушка (Sterbergia colchiciflora). Слику овог природног добра употпуњује преко 30 врста орхидеја (Orchidaceae), од којих међународни значај има 18 врста.
У богатој фауни истичу се заштићене врсте инсеката попут јеленка (Lucanus cervus), риђег шумског мрава (Formica rufa), храстове стрижибубе (Cerambyx cerbo) и врсте Rosalia alpina. На рефугијалним стаништима Фрушке горе налазе се медитеранске и атлантске врсте осоликих мува (Syrphidae), древнопери-панонског распрострањења.
Од 13 врста водоземаца и 11 врста гмизаваца, 14 врста се налази на Светској црвеној листи угрожених врста. Најугроженији су шарени даждевњак (Salamandra salamandra) и шарка (Vipera berus).
Фауна птица обухвата 211 врста. Утврђено je да се 130 врста гнезди у овом националном парку, што га чини једним од најважнијих подручја гнежђења ретких птица у Панонској низији и Србији. Међу присутним птицама се издваја орао крсташ (Aquila heliaca), најугроженија врста са Светске црвене листе. За сада je Фрушка гора једина тачка у Србији на којој се налазе активна гнезда ове веома ретке врсте.
Фауну сисара Фрушке горе чини близу 60 врста. Међу њима се издваја заштићена група слепих мишева (Chiroptera) и неки ситнији сисари, попут текунице (Spermophilus citellus) и слепог кучета (Spalax leucodon). Од крупнијих сисара се виђају шакал (Canis aureus), дивља мачка (Felis silvestris), срна (Capreolus capreolus) и многе друге врсте.
На Фрушкој гори се налазе бројни археолошки локалитети из неолита, бакарног, бронзаног и римског доба, као и из средњег века. Значајнији споменици профане архитектуре сачувани су у насељима као што су Сремски Карловци, Петроварадин и Ириг. Од сакралних објеката издваја се 17 православних манастира својеврсне архитектуре, саграђених у периоду од XV до XVIII века. Са богатим библиотекама, ризницама и фрескама, они су у средњем веку представљали значајне духовне и културне центре.
Национални парк „Фрушка гора” основан је ради:
➢ одржања степских и шумо-степских станишта;
➢ одржања шумских екосистема са разноврсним типовима храстових шума, посебно реликтном термофилном шумом храстова са грабићем, медитеранског обележја;
➢ очувања станишта и популације дивље флоре националног и европског значаја са присуством панонских ендемских и бројних реликтних врста из терцијера и породице орхидеја;
➢ очувања станишта преко двеста врста птица, међу којима се истиче орао крсташ, орао кликташ, црна рода, голуб дупљаш, црна жуна, беловрата мухарица и црноглава стрнадица;
➢ очувања глобално угрожене врсте текуница;
➢ очувања налазишта фосила, изданака са откривеним геолошким творевинама значајним за сагледавање геолошке грађе и историјско-геолошког развоја литосфере;
➢ очувања јединственог брдског предела са гребенским делом под шумом и падинама;
➢ очувања реке Дунав, изворишта вода и влажних станишта; очувања културно-историјских споменика са 17 српских православних манастира и заштите и очувања спомен обележја.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
Укупна површина НП „Фрушка гора“ износи 26.672 ha, од чега је 19.308 hа у државној својини, а у приватној и другим облицима својине 7.364 hа.
РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ
I степен заштите (3% укупне површине),
II степен заштите (67% укупне површине) и
III степен заштите (30% укупне површине).
ПОЛОЖАЈ
Национални парк „Фрушка гора” налази се на северу Републике Србије у Аутономној покрајини Војводини и заузима Централни масив, Липик, Ворово, Надош и Опаљеник, и већи број мањих просторних целина: Чортановачка шума, Курјаковац 1, Курјаковац 2, Крушедолски пашњак, Нерадински до, Лединци – Старо Село, Врдник колонија, Јазачки пашњаци, Реметски до, Манђелошки пашњаци, Лежимирски пашњаци, Косаниште, Куњат, Аде и спрудови – Бразилија, Черевићке ливаде – Липска страна, Милованово брдо, Дангуба, Марков до и Шидско Церје.
Национални парк „Фрушка гора” простире се на деловима територија: града Новог Сада – општина Петроварадин, града Сремске Митровице, општина Бачка Паланка, Беочин, Инђија, Ириг, Сремски Карловци и Шид.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Закон о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 39/1993, 44/1993-исправка, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005 и 36/2009).
АКТ О ЗАШТИТИ
Закон о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 84/2015 и 95/2018 – др. закон).
УПРАВЉАЧ
ЈП ”Национални парк Фрушка гора“.
