pornhub

Национални парк „Шар планина“

Категорија:

Шар-планина се налази на подручју Kосова и Метохије и представља висок јужни обод Србије дуг 85 km. За национални парк је проглашена 1993. године у привременим границама од 39.000 ha. Предвиђено је да трајним границама обухвати површину од око 97.000 ha.

У веома сложеној грађи Шар-планине учествују стене различите старости, од палеозојских гранита, мезозојских кречњака и еруптива, до глацијалних седимената квартара и савремених падинско-речних седимената. Ове стене су изградиле главни гребен са преко 30 врхова високих од 2.500 до 2.652 m надморске висине (Бистра). Испод врхова се налазе високи планински превоји, плећате површи и бочни гребени ребрасто рашчлањени дивљим рекама и потоцима.

На читавом масиву и његовим огранцима преовлађује глацијална и периглацијална морфологија. Посебно су атрактивни сурови леднички циркови, бели снежаници, џиновски бедеми камених блокова, реке камења, вертикалне литице, дубоке клисуре и кањони, 70 глацијалних и 20 нивационих језера, познатих као „горске очи”.

Шар-планина се убраја у водом најбогатије планине Балканског полуострва. На сваком кораку се наилази на хладне изворе и потоке, на високопланинске тресаве, на дивље, успенушале планинске речице које се преко каскада, слапова и водопада спуштају у долине и уливају у две највеће шарске реке – Призренску Бистрицу и Лепенац.

На Шар-планини живи 1.800 биљних врста. Најзначајни су бројни терцијарни и глацијални реликти и 339 балканских ендемита од којих су 18 локални ендемити, присутни искључиво на овом масиву: Achillea alexandriregis, Bornmullera dieckii, Dianthus scardicus, Crocus scardicus, Verbascum scardicolum, Cerastium neoscardicum, Potentilla doerfleri, Hieracium scardicolum и други.

Попут флоре, и вегетацију одликује несвакидашње богатство. У националном парку је описано 190 биљних заједница чији карактер варира од медитеранско-субмедитеранског у долинама река, до субарктичког на највишим врховима. Посебно су драгоцене јединствене заједнице ендемореликтне српске рамонде (Ramonda serbica) у кречњачким клисурама, шумске заједнице ендемореликтних балканских борова мунике (Pinus heldreichii), молике (Pinus peuce) и жбунасте заједнице горске руже (Rhododendron ferrugineum).

У Националном парку живи 147 врста дневних лептира, 45 врста водоземаца и гмизаваца, OKO 200 врста птица и 32 врсте сисара (без слепих мишева), што га чини једним од фаунистички најбогатијих подручја Европе. На простору Парка срећу се белоглави суп (Gyps fulvus), сури орао (Aquila chrysaetos), сиви соко (Falco peregrynus), снежна зеба (Montifringilla nivalis), орао брадан (Gypaetus barbatus), велики тетреб (Tetrao urogallus), динарска волухарица (Dinaromys bogdanovi), куна златица (Martes martes), куна белица (Martes foina), видра (Lutra lutra), дивља мачка (Felis silvestris), рис (Lynx lynx), медвед (Ursus arctos) и дивокоза (Rupicarpa rupicarpa).

Богатство врста, велика заступљеност ендемореликата, национално и глобално значајних врста, Шар-планину сврстава у најзначајније центре балканског високопланинског ендемизма и у једну од „врућих тачака” биолошке разноврсности Европе. Национални парк „Шар-планина” се одликује и јединственом културном баштином. По вредности се издваја 45 цркава и манастира подигнутих у периоду од XII до XVI века, у време средњовековне српске државе. У најзначајније културно-историјске објекте се убрајају испосница и манастир Св. Петра Коришког из XIII века, црква Св. Богородице из XIII века, црква Св. Петке из XIV века, црква Св. Богородице Одигитрије из XIV века, манастир Св. Тројице из XV века. У подножју Шар-планине надомак града Призрена, цар Душан је у XIV веку саградио српску средњовековну престоницу, о чему сведоче остаци Душановог града и манастирског комплекса Св. Архангели.

Национални парк „Шар планина“ основан је ради очувања:

➢ различитих облика глацијалног (циркови, морене глацијална језера и др.), периглацијалног (снежанички циркови, клизећи блокови, микро-облици тундра мозаика са дробинама и др.), крашког и флувијалног рељефа; хидролошких објеката и појава (речни токови, извори, потоци, тресаве и језера);

➢ шумских и високопланинских вегетација и њихових станишта (заједнице мунике, молике, кривуља, тресаве и високе зелени и др.);

➢ станишта и популације дивље флоре (хајдучица краља Александра, Николићев пуцавац, борнмилера, шарпланински каранфил и др.) и фауне, посебно богате фауне дневних лептира, птица (сиви соко, велики тетреб, јаребица камењарка, прдавац, балканска ушата шева), сисара (снежна и динарска волухарица, мрки медвед, вук, дивокоза и др.);

➢ предела са низом карактеристичних обележја;

➢ бројних објеката културне баштине који потичу из средњевековне српске државе (манастири Св. Арханђела, Св. Петра Коришког, Св. Богородице и цркве Св. Николе, Св. Петке, Св. Ђорђа и др.) и заштите и очувања спомен обележја.

НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА

Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.

ПОВРШИНА

Укупна површина НП „Шар планина“ износи 22.805,43 ha, од чега је 10.359,00 ha у државној својини, а у приватној и другим облицима својине 12.446 ha.

РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ

I степен заштите (32,27% укупне површине),

II степен заштите (13,15% укупне површине) и

III степен заштите (54,58% укупне површине).

ПОЛОЖАЈ

Национални парк „Шар планина“ простире се на крајњем југу Србије, у Аутономној покрајини Косово и Метохија, дуж главног гребена, са врховима изнад 2000 m надморске висине и највећим врхом Бистра (2641 m). Обухвата северне и северозападне делове главног масива, на који се преко Превалаца надовезују шарпланински огранци Ошљак, Островица и Коџа Балкан.

Подручје Националног парка „Шар планина“ налази се на територији општина Призрен, Штрпце, Сува Река и Качаник.

ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА

Закон о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 39/1993, 44/1993-исправка, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005 и 36/2009).

АКТ О ЗАШТИТИ

Закон о националним парковима („Службени гласник РС“, бр. 84/2015 и 95/2018 – др. закон).

УПРАВЉАЧ

ЈП „Национални парк Шар планина“.

Повезано