Вране у одбрани својих младунаца

0
27
Аутор фотографије: Милош Радаковић

С пролећним данима учестају позиви грађана који су се уплашили врана, и жале се на њихово неуобичајено, узнемиравајуће понашање, и ничим изазване агресивне нападе.

Вране су одавно одомаћени становници градских дворишта, паркова, зелених површина окружених бетоном. У првим пролећним месецима ове птице, које су саставни део урбаног миљеа, па их људи скоро и не примећују у свом окружењу, одједном изазивају пажњу понашањем које код многих изазива страх и стрепњу од могућих повреда. Међутим, опрез је свакако пожељан и упозорење људима да се не приближавају њиховим младунцима у време када они невешто полећу из гнезда.

Вране нападају људе у близини гнезда јер се боје за своје младунце, што је за ову врсту уобичајено понашање које не изазива озбиљније последице или врло ретко може да доведе до мањих повреда, па из тога разлога треба бити обазрив. Најбољи начин да се људи заштите, јесте да избегавају места где се налазе гнезда врана или уколико се нађу у близини гнезда да се што пре удаље из зоне гнезда.

Врана се гнезди углавном на дрвећу, а све чешће и на далеководним стубовима или сличним објектима. Током маја месеца, младунци вране су оперјали и излећу из гнезда. Период када младунци уче да лете је посебно критичан, па се дешава да испадају из гнезда и пре него су спремни да лете. Тада одрасле птице бране територију и младунце, па може доћи и до напада уколико се пролазник превише приближио младунцу. Најпре одрасле птице почињу гласно да шаљу знаке упозорења снажним гакањем, након чега могу да се упуте ка потенцијалном „уљезу“ са лажним или правим нападима у циљу одбране младунаца. Период када је могуће овакво понашање врана траје око десетак дана, након чега су младунци потпуно спремни за лет и више нема бојазни од напада.

Вране углавном нападају када су младунци ниско у жбуњу или у нижим деловима крошње дрвета. У периоду када младунци излазе из гнезда, неопходно је бити опрезан приликом проласка у близини гнезда, или места где су младунци. Уколико птице упорно бране младе, понети кишобран или неко друго средство с којим се може одбранити од потенцијалног напада врана. Такође, требало би се што пре, и по могућству без панике и наглих покрета, удаљити од места где вране бране територију, односно младунце који су испали из гнезда. Вране могу и децу доживљавати као уљезе, па би родитељи са децом нарочито требало да буду опрезни и спремни да реагују. У циљу безбедости људи, а нарочито деце, пожељно је поставити таблу са упозорењем да су могући напади врана на том простору.

Разлог масовног појављивања и гнежђења врана у градским језгрима и урбаним срединама прилично је сложен, али је то, пре свега, повећање количине отпада, нарочито оног које је органског порекла, што је последица повећања концентрације људи у градовима и ширење градова. Самим тим, то за вране значи и олакшан приступ храни, којом приликом и долазе у „сукоб“ са људима, нарочито у периоду гнежђења и изласка младих из гнезда.

На фотографији је Сива врана

Дужина тела 44–51 cm. Станарица је. Присутна је у различитим отвореним стаништима, од равница до високих планина. Редовна је и бројна у пољопривредним подручјима, градовима и селима.

Сива врана користи разноврсну храну биљног или животињског порекла, врло је прилагодљива и користи различите технике да би дошла до оброка. У Србији је заштићена према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, а такође је означена као ловна врста.