Ртањ је издвојена планинска целина изузетних геолошких, геоморфолошких, биолошких, историјских и естетских вредности. Посебну вредност представља специфичан крашки рељеф стрмих падина, са дубоким јамама и доминантним купастим врхом Шиљак, од којег се под различитим угловима спуштају планинске падине. Нарочито су интересантни крашки облици рељефа са бројним дубоким јамама и различитим облицима есхумираног субкутаног краса. Језгро планине изграђено је од творевина девонске старости, измењених магматском активношћу. Преко њих у воденој – морској средини стварани су карбонатни седименти мезозоика који данас највећим делом изграђују планину. Почетком најмлађе геолошке ере, кенозоика, Ртањ се издигао и прешао трајно у копнену фазу. Тада започињу процеси распадања стена и ерозије којима се обликује Ртањ, а чији продукти су се у току неогена таложили у слатководним басенима (моравском и сокобањском) који су окруживали планину.
Падине окренуте северу су углавном обрасле шумама. Својом лепотом и старошћу се издваја мешовита заједница јеле (Abies alba) и букве (Fagus moesiaca), која допире до самог Шиљка. Падине окренуте југу су обрасле заједницама камењара, пашњака и жбуња. Ове су заједнице флористички веома богате и разноврсне. Значајна је појава реликтног степског бадемића (Prunus tenella), и више врста орхидеја. Симбол Ртња су познати ртањски чај (Satureia kitaibelii) који се традиционално на овој планини сакупља, а ртањска метвица (Nepeta rtawensis) је стриктни локални ендемит Ртња који је због изузетно ограниченог распрострањења заштићен законом.
Од животињских врста је нарочито интересантан кратконоги гуштер (Ablepharus kitaibelii), који има статус строго заштићене врсте у Србији.
Многобројни истражени археолошки и сакрални објекти, објекти народног градитељства, стари рударски копови, објекти споменичког карактера, као и други вредни објекти, репрезенти су стваралаштва свога доба. Поред несумњивог историјског значаја, имају посебне архитектонске вредности. Ради се о јединственој архитектури којом је обликован овај предео, без претераног нарушавања природног склада.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
4.997,17 hа.
РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ
I, II и III степен заштите.
Режим заштите I степена – строга заштита (303,76 hа, односно 6,08 % подручја), успоставља се на делу подручја са изворним, неизмењеним или мало измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Режимом I степена заштите обухваћен је шири простор раније заштићеног природног добра Резервата „Ртањ“.
Режим заштите II степена – активна заштита (1.780,34 ha, односно 35,62% подручја) спроводи се на делу заштићеног подручја са делимично измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја и посебно вредним пределима и објектима геонаслеђа. У режиму заштите II степена су целине: Кусак-Ледничка страна и Гола планина-Костадиновица.
Режим заштите III степена – проактивна заштита (2.913,06 ha, односно 58,30% подручја) спроводи се на делу заштићеног подручја који није под режимима заштите I и II степена.
ОПШТИНА/Е
Планина Ртањ налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпато-балканског планинског система, у општинама Бољевац и Сокобања.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Резерват „Ртањ“ је стављен под заштиту Решењем број 01 – 468 од 16.9.1959. године Завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије.
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о заштити Специјалног резервата природе „Ртањ“ („Службени гласник РС“, бр. 18/2019).
УПРАВЉАЧ
ЈП „Србијашуме“.
