Ауторка чланка: Марија Симић, дипл. аналитичарка заштите животне средине
______________________________
Почетак пролећа представља симбол буђења, вегетације која полако цвета, топлине и нових боја као пандан променама које наступају у природи. Тако је баш 21. март посвећен очувању шума и с тога проглашен за Светски Дан шума.
Историја обележавања овог дана почиње 1971. године, од када се широм планете истиче важност шума и шумских екосистема, који су од виталног значаја за људско друштво, али и одржавање екосистемске равнотеже.
Вилијам Мејер подсећа на речи Владимира Вернадског, који је у раним двадесетим годинама прошлог века упозоравао своје савременике да огромна, растућа људска снага има моћ да трансформише Земљу, било у бољем или горем правцу (Meyer W.B., 1996).
Дакле, није указивао само на позитивну улогу човека, већ и на негативан утицај који људске активности могу имати. Данас, чињеница да човечанство убрзаним трендом мења Земљу, постаје све очигледнија. Јасне примере оваквог утицаја имамо у великим градовима, који поседују сопствену топографију и микроклимат и где можемо приметити измењене пејзаже, реке оковане каменом и бетоном, као и промену температуре.
С тога се савремени проблеми заштите природе, не базирају само на питањима да ли човек треба да користи природне ресурсе, већ и на који начин?
Коришћење природних ресурса је систем мера и разумних ограничења, које треба усмерити тако да трајно обезбеде повољне услове животне средине, како за човека, тако и за сва друга жива створења. У складу са тим шуме се карактеришу као незаменљив ресурс који представља значајан фактор стабилности климатских елемената и појава, и на основу тога вршe велики утицај на стабилност свих екосистема.
Поред ублажавања климатских промена, шуме имају огроман значај за производњу кисеоника, пречишћавање ваздуха од прашине и других честица које доспевају у атмосферу. Такође, имају улогу у регулацији количине и распореду падавина, утичу на квалитет воде, спречавају поплаве, ерозије и клизишта, побољшавају хранљивост земљишта и повећавају њену плодност.
Зашто су шуме зелено благо планете?
- Шуме су чувари биодиверзитета и генофонда од чијег опстанка зависе бројне врсте биљака, гљива и животиња;
- Шума као најкомплекснији екосистем представља снажан глобални модификатор климе са великим утицајем на своју ближу околину, па је самим тим веома значајна за животне услове и других екосистема као целине. Утицај шуме на климатске промене се најизраженије манифестује кроз ублажавање температурних екстрема;
- Шуме такође представљају оазу за рекреацију, одмор и духовну обнову, пружајући људима прилику да се повежу са природом и уживају у њеним даровима.
Док широм света, на овај дан кроз различите активности славимо Светски Дан шума, бригу о шумама спроводимо свакодневно. Шума је наш дом, с тога је одржавање природне равнотеже и заштита шума наша заједничка одговорност.
„Без дрвећа свет би био пусто и суморно место за људе и звери. Такође, живот који данас познајемо био би немогућ. Срећом, дрвеће расте на нашој планети милионима година.“ (Scott Leathart, 1977).
Забрањено је свако копирање и преузимање, у деловима или у целости, без одобрења Завода за заштиту природе Србије, који је власник материјала.
