БРИГА О ПРИРОДИ ЈЕ ЗА ДОБРОБИТ ЧОВЕКА
Саопштење поводом Међународног дана биодиверзитета БРИГА О ПРИРОДИ ЈЕ ЗА ДОБРОБИТ ЧОВЕКА Интегралним и мудрим управљањем природним ресурсима ка очувању биолошке разноврсности, али и опстанку локалних заједница.
Широм света, 22. маја обележава се Међународни дан биодиверзитета, датум који су установиле Уједињене нације како би упозориле и развијале свест најшире јавности о значају и неопходности очувања биолошке разноврсности, односно заустављања опадања броја врста, екосистема и гена на Планети.
Србија овај значајан међународни еколошки датум дочекује са пуном приправношћу у ванредној одбрани од поплава и у атмосфери неверице и туге због трагичних последица ове природне катастрофе. Природа је, како изгледа, још једном показала своју снагу. Међутим, поплава која нас је погодила уједно нас још једном подсећа да природа има своје механизме ублажавања таквих катастрофа.
„Осим што су драгоцена станишта ретких биљних и животињских врста, центри биодиверзитета, природна станишта имају велики потенцијал у ублажавању последица природних катастрофа, а уједно и обезбеђују бројне ресурсе од великог значаја за човека“, рекао је директор Завода за заштиту природе Србије Александар Драгишић.
Пример ових подручја у Србији, поред природних добара као што су Обедска бара, Засавица, Моровићко-босутске шуме… је и „Форланд леве обале Дунава“ подручје у поступку заштите, које има значајну улогу очувања биолошке разноврсности, али и у регулисању хидролошког режима водотока. „Завод је у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животну средине града Београда завршио студију заштите Форланда леве обале Дунава једног од највећих плавних подручја у делу Дунава који протиче кроз Србију, најзначајнијих станишта орла белорепана. Простор је специфичне плавне шумске вегетације која штити од ерозије, и биљних и животињских врста чији живот је везан или зависи од воде. Очување ових и сличних влажних подручја, спречавање непланске градње, пренамене простора, неконтролисаног бацања отпада и других деградирајући поступака човека, услов су спречавања опадања биодиверзитета на овом и другим подручјима“, рекао је директор Драгишић.
Заустављање опадања биодиверзитета значајно је не само са националног, већ и са међународног становишта. Према подацима Светске уније за заштиту природе – IUCN, од 52.017 процењених врста у свету, 17.936 врста је пред истребљењем; од 5.490 сисара, 78 врста је нестало или више не живи у дивљини, 188 врста је критично угрожено, 450 је угрожених и 492 су рањиве врсте; од 6.285 врста водоземаца који су једна од најугроженијих група врста на Планети, 1.895 врста је пред нестајањем.
Опстанак дивљег биљног и животињског света непосредно зависи од коришћења природних ресурса. Одрживо управљање ресурсима, традиционални облици привређивања, непосредно доприносе очувању биолошке разноврсности, а уједно су добар основ за развој локалних заједница“, истиче Драгишић. Живети у садејству са природом, уз мудро интегрално управљање оним што нам природа дарује и оставља у наслеђе, јесте услов за опстанак дивљег живог света, али и човека.
