У „Службеном гласнику РС”, број 97/25, објављена је Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Златар”, чиме је ово подручје стављено под заштиту као природно добро међународног, националног и изузетног значаја, и сврстава се у I категорију.
Планина Златар, са делом северног обода кањона Милешевке и пространим висоравнима које се на истоку пружају према Увцу, представља подручје изузетне природне и предеоне вредности. Разноврсност геолошких, геоморфолошких и климатских услова омогућила је очување богатог биљног и животињског света, као и карактеристичних шумских заједница. Специфицну и посебну вредност чини појас смрчевих шума (Piceetum excelsae montanum serbicum, Abieti-Piceetum serbicum и Piceo-Fago-Abietetum).
На подручју резервата забележено је 871 врста биљака, од којих 177 врста има национални и међународни значај, док је 97 врста заштићено, 29 ендемичних, 39 реликтних, а 31 врста припада орхидејама.
Од фауне, истиче се присуство 128 врста птица, од којих је 106 гнездарица, а 31 врста налази се на Додатку I Директиве о птицама (Directive 2009/147/EC). Ово подручје је део три потенцијална Подручја посебне заштите (pSPA) у оквиру мреже NATURA 2000 – „Златар”, „Озрен–Јадовник” и делимично „Увац”, као и три међународно значајна подручја за птице (IBA): „Златар”, „Озрен–Јадовник” и „Увац”.
Поред тога, на Златару је забележено 9 врста водоземаца, 10 врста гмизаваца и 42 врсте сисара, што додатно потврђује висок степен биодиверзитета овог подручја.
Специјални резерват природе „Златар” обухвата укупну површину од 7.864,64 ha, од чега је 51,51% у државној својини, 47,26% у приватној, и 1,23% у јавној својини. Подручје резервата простире се на територијама општина Нова Варош (3.013,70 ha) и Пријепоље (4.850,94 ha).
У оквиру резервата утврђена су три режима заштите:
- I степен заштите (0,94% површине резервата, локалитети „Велика Мерица” и „Велика Стена”),
- II степен заштите (29,72% површине резервата, локалитети „Ивље – Орловача – Честе”, „Велика Кршева”, „Крња Јела – Руњева Глава”, „Четаница” и „Бојанов крај”),
- III степен заштите (69,34% површине резервата).
Подручје „Златара” налази се у оквиру Еколошки значајног подручја „Увац и Милешевка”, а посебну вредност овом крају даје традиционалан начин живота у старовлашким селима и духовно наслеђе које представља манастир Светих Козме и Дамјана.
Проглашењем Специјалног резервата природе „Златар”, Србија добија још једно вредно подручје под највишим режимом заштите, чији ће задатак бити очување изузетног природног богатства и препознатљивог пејзажа Старог Влаха.
