Камена Гора je планина у југозападном делу Србије. Део je Старовлашко-рашке висије динарске Србије. Високо je издигнута и јасно уоквирена клисуром Лима и границом према Црној Гори.
На крашкој површи Камене Горе посебну вредност представљају подземни облици крашког рељефа, пећине, којих на овом подручју има око 100 (Велика и Мала Мујова јама, Петњанске пећине и Куртова јама), као и бројни крашки извори којих има oko 32 (Ковчица, Трајан и Бадањ).
Подручје Камене Горе насељава 473 врсте биљака, 15 врста водоземаца и гмизаваца, 101 врста птица и 33 врста сисара. Од строго заштићених биљних врста могу се наћи: Campanula secundiflora (једнострани звончић), Euphorbia Montenegrina (црногорска млечика) и Dactylorhiza fistulosa (мајски каћун). Велики део површине je под шумском вегетацијом (око 60%), а комплекси природних шума смрче су највреднији и најлепши. Од евидентираних врста птица, по националном и међународном значају, могу се издвојити F. peregrinus (сиви соко), D. martius (црна жуна), Crex crex (прдавац) и P.trydactylus (тропрсти детлић). На овом подручју се у категорији строго заштићених дивљих врста сисара могу наћи Ursus arctos (мрки медвед) и Lutra lutra (видра).
Традиционалан начин живота у амбијенту очуване природе даје простору Камене Горе специфичну лепоту. Посебно вредни објекти народног градитељства налазе се у засеоку Гувниште у виду појединачних или групација стамбених, сеоских и других пратећих објеката. На овом простору се налазе делимично сачувани остаци манастирског комплекса Житин као део објеката споменичког наслеђа.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
ΙΙ категорија заштите – заштићено подручје регионалног односно великог значаја.
ПОВРШИНА
7.762,33 ha.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
Успостављени су режими заштите II и III степена.
ОПШТИНА
Пријепоље.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Није било заштите пре 2014. године.
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о проглашењу Предела изузетних одлика „Камена Гора“ („Службени гласник РС“, бр. 99/2014).
УПРАВЉАЧ
ЈП „Србијашуме“.