Авала је најсевернија шумадијска планина и својом висином од 506 m н.в. истиче се у ширем подручју Београда. Данашњи облик издужене купе добила је комбинацијом тектонских покрета – наборних облика и утискивањем магме – лаколита, али и дејством абразионих и ерозионих процеса. Изграђена је од најстаријих стена околине Београда, серпентинита, и флима (авалски флим). На њој се налази једино лежиште цинабарита у Србији. Позната је по лежштима минералних сировина још из античког и преантичког доба и данас се налазе бројни остаци рударске делатности. На Авали се налазе бројни споменици везани за историју српског народа. Истичу се споменик Незнаном јунаку (културно добро од изузетног значаја), споменик Васи Чарапићу и погинулој руској војној делегацији.
Планина се карактерише разноврсном и специфичном педолошком структуром и повољном климом. Изузетно је богата вегетацијским и флористичким елементима. На њој су заступљене фитоценозе са око 597 биљних врста, које се могу сврстати у три разреда, 86 фамилија и 317 родова. То је готово 1/6 врста, око 1/2 родова и 1/2 породица у односу на флору Србије.
Велики број биљних врста: Laburnum anagyroides Медик (зановет), Lilium martagon L. (златан), Prunus laurocerasus L. (зелениче), Ilex aquifolium L. (зеленика), и друге заштичене су као природне реткости. Велики број лековитих врста Русцус ацуелатус (јежевина), Origanum vulgare (вранилова трава), Orhis morio (салеп), Atropa belladonna (велебиље) и др. су под контролом коришћења и промета. Готово 70% укупне површине прекривено је шумом која је представљена у оквиру висинског региона станишта храста и букве, а представљена шумским заједницама сладуна и цера са костриком, китњака и граба, китњака и црног јасена, брдске букве и друго.
У храстовим, предпланинским и буковим и другим шумама нашле су се бројне врсте птица. Значајне су Falco tinnunculuс (ветрушка), Strix aluco (шумска сова), Otus scops (чук), Sitta europaea (пузавац), Dryobates major (велики шарени детлић), Buteo buteo (мишар) и друге.
У флори Авале по броју врста доминира породица главочика (Asteraceae) са 40 родова и 74 врсте, као у Србији и Европи. Најбројнији родови ове породице су: Centaurea, Hieracium, Inula. Лептирњаче (Fabaceae) садрже 18 родова и 57 врста, а најбројнији су родови: Vicia, Latyrus и Trifoliuм.
Поред врсте ове породице значајну градитељску и едификаторску улогу имају и врсте из породице липа (Tiliaceae), леске (Corylaceae), брестови (Ulмaceae), јавори (Aceraceae) и друге. Неке породице обухватају значајне лековите биљке (Hypericaceae Malvaceae, Priмulaceae, Gentianaceae и друге). Од укупне флоре Авале 15% је признатих и познатих лековитих биљака.
Поред флористичке разноврсности флору Авале карактерише и разноврсност животних форми и њихов уравнотежен суживот у биљним заједницама и екосистемима, што је карактеристика добро очуване животне средине и природе уопште.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
III категорија – заштићено подручје локалног значаја.
ПОВРШИНА
489,13 ha.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
Успостављени су режими заштите I, II и III степен заштите.
ОПШТИНА/Е
Београд.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Није било заштите пре 2007. године.
АКТ О ЗАШТИТИ
Решење о стављању под заштиту природног добра „Авала“, бр. 501-678/07-С („Службени лист града Београда“, бр. 43/2007)
УПРАВЉАЧ
ЈП „Србијашуме“.
