Tоком месеца децембра сарадници Завода за заштиту природе Србије Милена Табашевић и Богосав Стојиљковић учествовали су у онлајн радионици „Очување и обнова тресава” коју је организовао Програм уједињених нација за развој (УНДП) у склопу пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији: Заштита и улагања у биодиверзитет и воде у циљу јачања отпорности на климатске промене”. Предавач је био Мигуел Гералдес, управљач за стратешко планирање заштићених подручја Института за очување природе и шума из Лисабона у Португалији и члан Научно-техничког панела стручњака Рамсарске конвенције.
У склопу радионице учесницима су представљени основни концепти, типови и дефиниције тресетишта/тресава. Указано је да је појам тресетишта широк концепт и да генерално обухвата тип станишта са акумулираним тресетом. Приказане су и биљне врсте које учествују у формирању тресета, пре свега бела маховина.
Посебно је истакнуто да је тренутно у току глобално мапирање тресетишта и да су највеће површине тропских тресава евидентиране у Индонезији. Сложеност у идентификацији тресава представља чињеница да различите државе и научне дисциплине примењују различите дефиниције тресета, које подразумевају различит удео суве мртве органске материје (у распону од 5% до преко 65%).
Мигуел Гералдес је указао на значај процене стања тресава, односно утврђивања да ли су очуване или деградиране. Наглашено је да деградиране тресаве треба да имају приоритет у заштити, јер су осетљивије и мање отпорне на различите факторе угрожавања. Процена је да је од 1700. године нестало близу 90% влажних станишта на планети Земљи.
Значајан део радионице био је посвећен различитим начинима анализе тресавске вегетације, као и типова тресета. Било је речи и о методологијама које су најпотребније за тресаве на територији Србије: инвертеризација и мапирање тресава, израда фитоценолошких снимака, процена доприноса тресава смањењу ефекта стаклене баште, процена водног режима, типологија тресета и заштита земљишта.
