Национални парк „Тара“ прославио је три важна јубилеја – 150 година од откривања Панчићеве оморике, 130 година шумарства на Тари и 120 година организованог туризма, у оквиру тродневног догађаја под називом „Корени Таре“, оджаном у периоду од 16. до 18. септембра 2025. године.
Овим поводом организовани су свечана академија, стручни скуп, садња садница Панчићеве оморике, изложба фотографија и позоришне представе, у сарадњи са Туристичком организацијом ,,Тара – Дрина“ Бајина Башта, Туристичком организацијом Ужица, Војном установом Тара и Установом ,,Култура“.
Обележавање јубилеја подржали су Министарство заштите животне средине и Министарство туризма и омладине Републике Србије. Министарка животне средине, Сара Павков овом приликом истакла је „да су јубилеји доказ истрајности, посвећености и повезаности са природом“ и да је „Панчићева оморика симбол Таре и понос српске ботанике. Она је преживела ледено доба, континенталне промене и бројне изазове, опстајући у уским еколошким оквирима“.
На крају свечаности, симболично су посађене три саднице Панчићеве оморике у знак три велика јубилеја. Садњу су обавили министарка животне средине Сара Павков, помоћница министра туризма, Дуња Ђенић и представник Управе за шуме, Владимир Николић.
У обележавању јубилеја учествовали су, предвођени в.д. директорком, Александром Дошлић и представници Завода за заштиту природе Србије.
Јосиф Панчић открио је оморику на Тари, у Заовинама, 1875. године. Панчићева оморика је ендемична, реликта врста која се јавља искључиво у средњем току реке Дрине. Како је у Србији њено једино природно станиште на Тари, можемо рећи да ова врста има и национални значај. Панчићева оморика је под првим степеном заштите и код нас се налази на 17 локалитета. Ова ендемска врста понос је Националног парка „Тара“, а хиљаде туриста и љубитеља природе сваке године долази да види ову ретку биљку, а како су за РИНУ рекли представници НП „Тара“, циљ руководства националног парка јесте опстанак Панчићеве оморике на природном станишту.
Година 1895. сматра се почетком организованог, институционалног бављења шумарством на Тари. Тада је формирано првих пет шумских управа у Србији, а једна од њих имала је седиште на Тари.
Трећи јубилеј, 120 година организованог туризма у вези је са мишљењем да је међу првим посетиоцима Таре био познати српски књижевник Милован Глишић. Он је због лечења боравио у манастирским павиљонима на Калуђерским барама. Први пут је посетио Тару 1905. године и та година се узима као почетак оранизованог туризма на Тари.
