Изложба „Мирис природе“ – биљне врсте Србије, свечано је отворена је 08. априла у Галерији науке и технике САНУ, у сусрет националном Дану заштите природе који се обележава сваке године 11. априла.
Изложба „Мирис природе“ – биљне врсте Србије, у продукцији Завода за заштиту природе Србије представља трећу изложбу у оквиру образовног пројекта „Заштићена природна добра Србијеˮ, повезану са истоименом едицијом књига у издању Завода. Након изложби „Глас природеˮ (2023) и „Додир природеˮ (2024) које смо, такође, приредили у сарадњи са Галеријом науке и технике САНУ, нова изложба Завода „Мирис природеˮ нуди приказ биљних врста Србије, које уживају статус заштите према категоријама ретких, ендемичних, реликтних и угрожених врста.
Живот на планети функционише у јединству целокупног живог света, чији опстанак зависи од равнотеже свих њених елемената. Захваљујући супер-моћи да спроводе процес фотосинтезе биљке су основа енергетског ланца на Земљи јер обезбеђују храну и кисеоник за људе и животиње. Поред тога, биљке поседују лековита својства, апсорбују загађиваче и угљен-диоскид, стабилизују тло, граде подземне екосистеме, помажу задржавању влаге у земљишту, обезбеђују станиште за дивље животиње, а могу допринети и обновљивој енергији. Биљке имају пресудну улогу у регулацији климе, падавина и обезбеђују хладовину.
Међутим, под утицајем бројних фактора биљке могу да ишчезавају – постепено као реликтне врсте, затим због наглих промена у самом биљном покривачу, a неке због својих лековитих својстава или егзотичних карактеристика попут украсног биља могу бити прекомерно истребљене ради трговине овим ресурсима. Према Црвеној листи васкуларне флоре Европе дефинисани су и други значајни фактори угрожавања: интензивна испаша, али и недостатак испаше на стаништима биљних врста, развој инфраструктуре и урбанизације за потребе туристичког развоја одређеног подручја, промена намене земљишта, одводњавање и др.
Заштита биљака полази од научног проучавања. Познавањем биљног света и њихових станишта можемо да сазнамо где се оне налазе, у ком броју, који фактори утичу на њихов опстанак, као и у којој мери и на који начин је њихова употреба као природних потенцијала дозвољена. Стога, заштита биљака није само чин очувања природе, већ и одраз људске свести о сопственом утицају на планету. Предузимањем мера и активности у погледу заштите природе, човек препознаје штетно деловање на природне процесе. Спознаја и преузимање одговорности, важан је цивилизацијски корак за суживот са биљним светом који као извор живота представља нашу највећу вредност.
Заштита биљака у Србији представља и културни изазов јер биљке нису само природно богатство, већ и део нашег идентитета и традиције. Кроз народна предања, човек на овим просторима је развио дубоку повезаност са светом биљака, приписујући им мистична, лековита и заштитничка својства. Веровање у свете и магијске биљке препознајемо у српској традицији, попут босиљка који се користио у верским обредима као симбол чистоте и заштите, док се рунолист и гороцвет сматрају ретким и моћним биљкама повезаним са снагом и издржљивошћу. Народна медицина на Балкану заснива се на познавању лековитих својстава биљака, тако се кантарион користио за лечење рана и депресије, нана за смирење и варење, док се оморика сматрала симболом дуговечности и отпорности. Многе биљке су препознате као заштитнице, па су венци од папрати изнад врата чували дом од злих духова, а зова се сматрала светим дрветом које доноси благостање. Симболичне вредности попут снаге, плодности, заштите, које су повезиване са биљкама и духовна повезаност и захвалност према природи, омогућили су поштовање и опстанак ових врста много пре настанка појма „еколошка свест“.
Богатство и разноврсност биљног света Србије најбоље илуструје податак да простор наше земље, који заузима 1,9% територије Европе, настањује 4200-4300 таксона у рангу врста, подврста и хибрида. Њихова заштита и очување је од општег државног значаја. У Србији се заштита ретких и угрожених биљака регулише кроз Закон о заштити природе и подзаконска акта, као и Црвену књигу флоре Србије за крајње угрожене врсте биљака. Према националном законодавству дивље биљне врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију, проглашавају се као строго заштићене или заштићене дивље врсте биљака. Број строго заштићених дивљих врста је 641, док број заштићених износи 570.
Изложба је приказана у форми информативних тaбли, видео и аудио радова, фото презентација, уз примерке аутентичног биљног материјала попут сушеног лековитог биља, затим оригиналних хербаријумских примерака из хербарске збирке Завода за заштиту природе Србије, као и дигитализованих примерака хербарске збирке Јосифа Панчића, који се чувају у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовацˮ. Интерактивна игра са препознавањем мириса биљака откриће нам необичне везе чула мириса са нашим емоцијама и сећањима.
Овим поводом желимо да истакнемо и значај ботаничара који раде у Заводу за заштиту природе Србије и да им се захвалимо на посвећеном истраживачком раду и свакодневној бризи на очувању заштићених биљних врста наше земље.
Изложба ће бити отворена за посете до 29. априла 2025. године, радним данима од 10:00 – 20:00 часова, а суботом од 10:00 – 15:00 часова.
