Еколошка мрежа представља скуп функционално и просторно повезаних или просторно блиских подручја, односно еколошки значајних подручја и еколошких коридора, са циљем очувања, обнaвљања и унапређивања типова станишта од посебног значаја за заштиту и очувања станишта одређених дивљих врста флоре и фауне.
Основ за активности у вези успостављања еколошке мреже, која укључује међународну Натура 2000 еколошку мрежу, је члан 38. став 6. Закона о заштити природе, према којем Завод за заштиту природе Србије, у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе другим стручним и научним институцијама припрема документацију за успостављање еколошке мреже на територији Републике Србије, у складу са критеријумима утврђеним Законом о заштити природе, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима. Такође, Завод израђује и ажурира дигиталну базу података која садржи и векторски приказане границе подручја еколошке мреже и карту еколошки значајних подручја.
Основ је и Средњорочни програм заштите природних добара Завода за заштиту природе Србије за период 2011-2020. године. Сагласно члану 10. Уредбе о еколошкој мрежи, средства за финансирање еколошке мреже обезбеђују се превасходно из средстава буџета Републике Србије.
Еколошки значајна подручја и еколошки коридори
Еколошком мрежом Републике Србије, у складу са Уредбом о еколошкој мрежи („Службени гласник РС“, бр. 102/2010) обухваћено је 101 еколошки значајно подручје укупне површине од 1.849.201,77 ha што представља 20,93% територије државе. То су подручја која обухватају просторне целине на којима се налазе одређена заштићена подручја, подручја дефинисана на основу међународних програма за идентификацију подручја значајних за биљке (Important Plant Areas, IPA), птице (Important Bird Areas, IBA) и дневне лептире (Prime Butterfly Areas, PBA), Рамсарска подручја (према Конвенцији о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица), Емералд подручја (према Конвенцији Савета Европе о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта) итд.
Осим ових подручја, еколошку мрежу чине и одређени водотоци са обалским појасом (Дунав, Тиса, Сава, Дрина, Јужна и Велика Морава, Тамиш, Кереш, Златица, Караш, Нера, Брзава, Моравица, Босут и Студва) који представљају еколошке коридоре од међународног значаја јер омогућују повезивање са еколошким мрежама суседних земаља. Генерално, еколошки коридори од међународног, националног или локалног значаја су еколошке путање и везе која омогућавају кретање јединки популација и проток гена између заштићених подручја и еколошки значајних подручја.
Eколошки коридори могу бити водотоци у природном и полуприродном стању и канали са полуприродном вегетацијом, као и други предеони елементи (међе, живице, пољозаштитни појасеви, пашњаци, ливаде и други вештачки коридори) који стварају везу између еколошки значајних подручја. Идентификовани су у бази података Завода за заштиту природе Србије и Покрајинског завода за заштиту природе, који врше и праћење стања и оцену очуваности еколошких коридора у сарадњи са другим стручним и научним институцијама и управљачима заштићених подручја.
Приликом издавања услова заштите природе за израду планске документације, радове и активности који могу имати утицаја на природу, Завод, између осталог, прописује и мере очувања еколошки значајних подручја и еколошких коридора.
