Београд, 17.01.2025. године у Галерији Науке и технике Српске академије наука и уметности у Београду (ул. Ђуре Јакшића бр. 2) у среду 22. јануара 2025. године у 13:00 часова биће представљена монографија „Предео изузетних одлика Велико ратно острво“ у издању Завода за заштиту природе Србије и ЈКП „Зеленило Београд“
У монографији је описано јединствено заштићено природно добро које се налази у средишту Београда, кроз природне, историјске, друштвене и еколошке вредности, као и модел управљања и развоја подручја као природног добра у категорији Предео изузетних одлика.
Шта чини геолошке, хидролошке вредности, флору, фауну, историјске, еколошке и друге вредности Предела изузетних одлика „Велико ратно острво“, садржај је књиге која даје стручне податке на популаран начин. Књига је писана двојезично на српском и енглеском језику и богато илустрована фотографијама.
На промоцији ће говорити у име издавача: Душан Тојагић, в.д. генералног директора ЈКП „Зеленило Београд“ и Бранка Вујовић, извршна директорка Завода за заштиту природе Србије. О садржају и значају књиге говориће рецензенти: др Слађана Шкобић и мр Тања Кукобат. Ауторе и учеснике у изради књиге представиће уредница Ивана Јовановић.
Предео изузетних одлика „Велико ратно острво“ кога чине речна острва-дунавске аде Велико и Мало ратно острво представљају једно од ретких сачуваних оаза нетакнуте природе у само језгру града.
У изради књиге учествовало је 14 аутора текстова и 19 аутора фотографија, који су представили вредности Великог ратног острва, које се налази у величанственом пејзажу ушћа Саве у Дунав, у троуглу кога окружују Београд и Земун. Простор специфичних природних особености и изузетних предеоних вредности, представља значајну морфолошку и хидролошку појаву, са очуваним аутохтоним екосистемима влажних подручја који су природно мрестилиште и станиште ретке и угрожене флоре и фауне и посебно птица.
Мањи пешчани спруд, (Велико острво, Danubius Insel, Циганско острво) први пут се појављује и бележи током 16. века. Документа сведоче о промени облика, начину коришћења у безбројним војним операцијама турских и аустријских флота и постојању данас несталих фортификационих објеката.
Вегетација Великог ратног острва и њен мозаичан распоред, а последично и састав и бројност животињског света, регулисана је режимом подземних вода као и сталним и повременим плављењем. Вода је пресудан фактор који утиче на природну динамичност предела алувијалних равни великих река.
У регистрованим веома значајним биотопима на Великом и Малом Ратном острву, гнезди се, храни или борави око 90 врста птица од којих су поједине врсте угрожене и заштићене. Велико ратно острво је и заштићено рибље плодиште.
Реперна тачка на најзначајнијем европском пловном путу, Дунаву, потенцијално извориште водоснабдевања, жива је творевина коју реке и даље обликују и на којој се могу пратити и усмеравати комплексни природни процеси.
Најзначајније особености Великог ратног острва су: аутентичност, интегралност екосистема, пејзажне вредности, репрезентативност и разноликост.
Оно што је данас слика Великог ратног острва јесте и купалиште “Лидо”, које је најпосећенија природна плажа на дунавским обалама Београда.
Велико ратно острво, данас, налазећи се у тежишту јединственог урбаног простора, незаобилазни је елемент историјске слике и просторног идентитета Земуна и Београда, и као сведок бурних историјских догађаја који чува причу о Дунаву, историји Балкана и Калемегданској тврђави – капији истока.
Уважавајући општи интерес за очувањем природних простора у контексту развоја Београда, Скупштина града Београда, на стручни предлог Завода за заштиту природе Србије прогласила је 2005. године Велико ратно острво за заштићено природно добро као предео изузетних одлика и за управљача прогласила ЈКП „Зеленило Београд“.
Монографија је одштампана уз логистичку подршку Секретаријата за заштиту животне средине Града Београда у оквиру Програма подршке управљачима београдских заштићених подручја.
