Ради заштите, очувања и коришћења биодиверзитета, биолошких ресурса и генетичког материјала, нарочито строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака и животиња на начин који омогућава њихов опстанак, разноврсност, обнављање и унапређивање у случају нарушености, спроводи се низ мера и активности на управљању њиховим популацијама. Закон о заштити природе препознаје могућност сакупљања строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и њихових делова из природе за потребе стицања „матичног јата“ и њиховог узгоја у in-situ и еx-situ условима (изван њихових природних станишта). Дозволу за сакупљање матичних јединки дивљих врста биљака, животиња и њихових делова у циљу размножавања, гајења и промета њихових потомака у комерцијалне сврхе у за то регистрованим плантажама и фармама издаје Министарство заштите животне средине, након прибављања мишљења Завода за заштиту природе Србије.
У оквиру процедуре издавања дозволе, Министарство упућује Заводу захтев правног лица, предузетника или физичког лица на мишљење. Поднети захтев треба да садржи:
– име и презиме и адресу подносиоца са контакт телефоном;
– научни и народни назив дивљих врста и број јединки или делова предвиђених за сакупљање;
– циљеве и сврху сакупљања;
– називе локалитета на којима би се вршило сакупљање;
– начин и време сакупљања;
– катастарске парцеле и општине на којима би се обављао узгој.
По добијању дозволе за сакупљање матичних јединки строго заштићених и заштићених дивљих врста, потребно је да правно лице, предузетник или физичко лице поднесе Заводу за заштиту природе Србије захтев за излазак на терен како би се извршило евидентирање сакупљеног броја јединки дивљих врста биљака, животиња и њихових делова.
Матичне јединке се по уносу на плантажу или фарму даље прате кроз процедуру идавања мишљења о плантажној односно фармерској производњи.
Правно или физичко лице које се бави узгојем строго заштићених и заштићених врста у циљу њиховог промета, треба да се обрати Заводу захтевом за евидентирање и процену производње. Захтев треба да садржи:
– назив, адресу, контакт телефон и порески идентификациони број правног лица;
– име и презиме, адресу и контакт телефон пољопривредног произвођача кога је ангажовало правно лице за плантажни или фармерски узгој;
– име и презиме и адресу физичког лица и контакт телефон;
– научни и народни назив дивљих врста које се узгајају;
– број катастарских парцела, катастарске општине и општине на којима су формиране односно регистроване плантаже или фарме и
– величину и површину објекта.
Уз захтев се прилажу и:
– фотокопија власничког листа за катастарску парцелу на којој се врши узгој или уговора о закупу уколико парцела није у власништу узгајивача;
– дозвола за сакупљање из природе издата од стране надлежног министарства којом се утврђује порекло примерака дивљих врста узетих из природе и
доказ ако се ради о потомцима матичних јединки или примерцима из увоза (фотокопија фактуре или отпремнице, потврда о поклону садног материјала и сл.);
– потврда о уплаћеној Републичкој административној такси за издавање мишљења која је одређена у складу са Законом о републичким административним таксама.
Након увида у поднети захтев, приложену документацију и Централни регистар заштићених природних добара који води Завод, стручни сарадници Завода организују теренски обилазак плантаже односно фарме, којим се утврђују услови узгоја, параметри неге и динамика продукције. На основу прикупљених података, Завод подносиоцу захтева издаје мишљење о плантажној или фармерској производњи дивљих биљака, животиња и њихових делова, чиме се потврђује порекло примерака гајених у заточеништву.
Власници примерака строго заштићених и заштићених дивљих врста животиња у обавези су да осигурају да примерци дивљих врста не побегну из узгоја у природу. У случају бега, одговорни су за штету коју проузрокују те животиње.
Треба напоменути да се дозвољава сакупљање матичних јединки само заштићених дивљих врста гљива, лишајева, биљака, животиња и њихових делова за плантажни и фармерски узгој. Узгој јединки строго заштићених дивљих врста могућ је само уколико су пореклом из увоза.
Такође постоји могућност да и Министарство забрани узгој, ако на основу мишљења научне или стручне организације утврди да узгој или вештачко размножавање строго заштићених и заштићених дивљих врста представља опасност по здравље људи, добробит животиња или животну средину.
