Jавни увид и јавна расправа о нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите ПИО „Планина Рудник“

0
120
Ауторка фотографије: Ивана Јелић

Завод за заштиту природе Србије је извршио вредновање подручја планине Рудник, те је достављањем Студије заштите Министарству заштите животне средине покренут поступак заштите овог подручја дана 29.08.2023. године. Сходно утврђеним вредностима и предложеној категорији заштите, Министарство заштите животне средине припремило је Нацрт Уредбе, којом се подручје планине Рудник категорише као заштићено подручје I (прве) категорије, Предео изузетних одлика, са утврђеним режимима заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена, укупне површине 10.017,74 хектара.

Посебну вредност овог подручја представља локалитет „Велики Штурац“, издвојен као најочуванији део планине Рудник са остацима аутохтоних букових шума, заштићен још давне 1959. године као резерват природе, данас обухваћен режимом заштите I степена.

ВРЕДНОСТИ ПРИРОДНОГ ДОБРА

Планина Рудник је највиши планински предео централне Србије са највишим врхом, Цвијићев врх, од 1132 m н.в. Карактеришу је релативно добро очувана природна и полуприродна станишта као и богата хидрографска мрежа. То је пре свега шумско подручје са очуваним листопадним шумама које се и данас налазе у повољном стању. Очуваност примарних станишта обезбеђује присуство бројних ретких и угрожених врста које доприносе да се биодиверзитет ове планине издваја у односу на остале делове Шумадије. 

На подручју планине Рудник утврђено је присуство 698 биљних таксона, од којих нарочиту вредност представљају ендемичне биљне врсте које у ширем смислу припадају средњеевропско-планинској или јужноевропско-планинској ареал групи, а међу њима се издвајају балкански акантус (Acanthus balcani-cus) и планински јавор (Acer heldreichii subsp. visianii). Такође су значајне и строго заштићене врсте божиковина (Ilex aquifolium) и банатски божур (Paeonia officinalis subsp. banatica) врсте за које се прописују посебне мере заштите, очувања и унапређења њихових популација. Различити типови вегетације, од различитих храстових до букових шума, који се неравномерно смењују, условили су велико богатство фауне ужег и ширег подручја планине Рудник коју чине бројне врсте које су карактеристичне за шумскопланинска станишта умереног појаса Европе за надморске висине до 1.100 m. Фауну планине Рудник чине 45 врста сисара, 117 врста птица, 20 врста водоземаца и гмизаваца, 62 врсте инсеката и 10 врста риба. Велики број забележених врста је строго заштићен према националном законодавству, а значајан број представља и врсте од међународног значаја.

Због свих својих вредности подручје планине Рудник препознато је као Подручје од значаја за Европску заједницу (pSCIs – Sites of Community Importance) „Рудник планина“, а представља и део Потенцијалног Подручја од посебне заштите (pSPA – Special Protection Areas) „Рудник-Гружа“.

Поред богатог биодиверзитата, подручје Рудника има веома богату и бурну историју кроз коју је постојала изражена интеракција човека и природе, пре свега због постојања значајних лежишта минералних сировина која се и данас користе, што је један од основних покретача богате културне баштине на овом подручју.

Укупна површина ПИО „Планина Рудник“ износи 10.017,74 ha.

На подручју Предла изузетних одлика „Планина Рудник“ издвојене су посебне просторне целине са режимима заштите I, II и III степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја.

Подручје под режимом заштите I степена заузима површину од 13,95 ha (0,14% укупно заштићене површине). Налази се на локалитету Велики Штурац и обухвата површину некадашњег резервата природе. Подручје под режимом заштите II степена заузима укупну површину од 205,76 ha (2,05% укупно заштићене површине) и налази се на три изоловане локације унутар природног добра, означене као: „Мали Штурац“, „Рамаћки висови“ и „Велики Штурац II“. Простор под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 9798,03 ha (97,81% укупно заштићене површине) и обухвата територију Предела изузетних одлика „Планина Рудник“ која није под режимима заштите I и II степена.

Категорија природног добра према класификацији националног законодавства планина Рудник категорише се као I (прва) категорија – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја и према класификацији Светске уније за заштиту природе (ИУЦН категорија) – Категорија V – Заштићени копнени/морски предео (Protected landscape/seascape) који обухвата она подручја где је дуготрајна интеракција човека и природе произвела јединствене еколошке, биолошке, културне и естетске вредности, и где је одржавање тог односа неопходно ради очувања ових вредности.

Према утврђеним границама Предео изузетних одлика „Планина Рудник“ административно се налази на територијама града Крагујевца (К.О. Маслошево, К.О. Каменица, К.О. Котража, К.О. Љубићевац, К.О. Рамаћа, К.О. Страгари, и К.О. Угљаревац), као и на територији општина Горњи Милановац (К.О. Горња Црнућа, К.О. Прњавор, К.О. Мајдан, К.О. Рудник и К.О. Сврачковци) и Топола (К.О. Гуришевци, К.О. Горња Шаторња, К.О. Манојловци, К.О. Блазнава, К.О. Доња Шаторња и К.О. Јарменовци).

Према подацима Републичког геодетског завода у државном власништву се налази 5.725,14 hа (57,16%) површине заштићеног подручја. У приватном власништву је 3.472,80 hа (34,66%), у јавној својини 151,60 hа (1,51%), у црквеном 652,90 hа (6,52%), док се у осталим облицима својине налази 15,30 hа (0,15%) површине.

Однос површина са режимом I, II и III степена заштите у односу на укупну површину заштићеног природног добра приказан је у следећој табели:

Режим заштитеПовршина у ha% учешће
I   степен13,950,14
II  степен205,762,05
III степен9798,0397,81
Укупнo10017,74100,00

1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПЛАНИНА РУДНИК”, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 28. АВГУСТА ДО 16. СЕПТЕМБРА 2024. ГОДИНЕ.

Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „Планина Рудник” и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), коју је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 16. септембром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:

– поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „ПЛАНИНА РУДНИК” – Јавни увид о заштити,
– електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs

2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се у следећим терминима:

11. септембра 2024. године

• са почетком у 10.00 часова у Горњем Милановцу, у просторијама Општине Горњи Милановац, велика скупштинска сала, Таковска 2;
• са почетком у 13.00 часова у Тополи, у просторијама Општине Топола, скупштинска сала, Булевар краља Александра I бр. 9;

12. септембра 2024. године

• са почетком у 10.00 часова у Крагујевцу, у згради Градске управе града Крагујевац, скупштинска сала, Трг Слободе 3.

У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.

Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине.

У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.

3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.

Поскок, Срндаље /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Поскок, Срндаље /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Седмо место /Фотографија „Залазак сунца на Копаонику“
Аутор: Андреј Нихил
Година: 2024.
Национални парк Копаоник
Фото: Јована Анђелковић
Фото: Јована Анђелковић
Планински јавор, Страцимир /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Планински јавор, Страцимир /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Осмо место /Фотографија „Велика бела чапља“
Аутор: Валентина Миловановић
Година: 2024.
Специјални резерват природе Обедска бара
Планински мрмољак код Ђушиног гроба /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Планински мрмољак код Ђушиног гроба /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Девето место /Фотографија „Крчединска ада“
Аутор: Иван Буквић
Година: 2024.
Специјални резерват природе Ковиљско-петроварадински рит
Шума букве и планинског јавора /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Шума букве и планинског јавора /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Десето место /Фотографија „Сива чапља“
Аутор: Вања Ковач
Година: 2024.
Специјални резерват природе Ковиљско-петроварадниски рит
Планински јавор на врху, Поглед /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Планински јавор на врху, Поглед /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Специјалне награде Завода /Фотографија „Дупли улов“
Аутор: Иван Буквић
Година: 2024.
Специјални резерват природе Тителски брег
Планински јавор на врху, Поглед /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Планински јавор на врху, Поглед /Ауторка фотографије: Мила Ристић
Специјалне награде Завода /Фотографија „Црна жуна“
Аутор: Иван Буквић
Година: 2024.
Предео изузетних одлика Ада Циганлија
« of 3 »