Река Милешевка je између планинских масива Златара и Јадовника формирала дивљу кречњачку клисуру дугу 24 km. Ова клисура достиже дубину од чак 1.230 m, а на појединим местима се сужава на свега 4 m.
Специфичан географски положај, геолошке, геоморфолошке и климатске карактеристике утицали су на то да је клисура Милешевке једно од најинтересантнијих флористичких и фитогенетских подручја на простору Србије.
Овде су, у виду савршеног мозаика, развијене богате ендемореликтне заједнице шума, стена и сипара. Изразито богатство флоре тумачи се очуваношћу екосистема и рефугијалним карактером станишта. Да је клисура Милешевке центар диверзитета на простору западне и југозападне Србије потврђује и најјужније изоловано налазиште ендемо – реликтне „краљице“ свих четинара – Панчићеве оморике (Picea omorica). Од 27 биљних заједница, најзначајније и најинтересантније су мешовите шуме Панчићеве оморике (Picea omorica), букве (Fagus moesiaca), питомог кестена (Castanea sativa), црног граба (Ostrya carpinifolia), црног бора (Pinus nigra) и граба (Carpinus betulus). Посебну естетску вредност имају њене неприступачне литице са очуваним и веома старим примерцима црног бора импозантних димензија и кишобранастих крошњи.
Присуство гнездеће колоније белоглавог супа (Gyps fulvus) на овом подручју представља једну од најзначајнијих орнитолошких вредности простора, посебно ако се има у виду угроженост ове врсте у Србији. Ово је друга по величини колонија белоглавог супа у Србији и једна од већих на подручју Балкана. Њена заштита је од националног и међународног значаја.
Осим белоглавог супа (Gyps fulvus), овде се евидентирани и сури орало (Aquila chrysaetos), орао змијар (Circaetus gallicus), сиви соко (Falco peregrinus), дрпавац (Crex crex), пузгавац (Tichodroma muraria), буљине (Bubo bubo) и друге национално и глобално заштићене врсте.
Клисура Милешевке је рефугијум и за многе сисарске врсте и погодна „саобраћајница“ за кретање: срне (Capreolus capreolus), дивокозе (Rupicapra rupicapra), медведа (Ursus arctos) и видре (Lutra lutra).
На улазу у клисуру налази се манастир Милешева који je основао краљ Владислав Немањић између 1219. и 1237. године, као своју гробну цркву. У Милешеви су се све до 1594. године, почивале мошти светог Саве, највећег српског светитеља. Манастир je надалеко познат и по чувеној композицији, милешевском Белом анђелу. На 2 km од манастира се налази средњевековни град Милешевац, смештен на врху стрмог и стеновитог кречњачког масива којим се завршава клисура. Време градње није поуздано познато, али je његов настанак засигурно повезан са одбраном манастира Милешева.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
1.244,14 ha.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
Успостављени су режими заштите I, II и III степена.
ОПШТИНА/Е
Пријепоље.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
– Регионални природни парк „Клисура реке Милешевке“ – Решење СО Пријепоље бр. 03-352-6/76 од 11.05.1976. године;
– Регионални природни парк „Клисура реке Милешевке“ – Решење о допуни решења о стављању под заштиту дела природног подручја на коме се налази клисура позната под именом „Клисура реке Милешевке“ од 22.9.1980. године;
– Строги природни резерват „Равниште“ – Решење СО Пријепоље бр. 03-352-5/76 од 11. маја 1976. године.
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о проглашењу специјалног резервата природе „Клисура реке Милешевке“ („Службени гласник РС“, бр. 104/2014).
УПРАВЉАЧ
ЈП „Србијашуме“.
