Јелашничка клисура је заштићена ради очувања станишта природних реткости, ендемо-реликтних врста српске рамондије (Ramonda serbica Pancic), наталијине рамондије (Ramonda natalia Pancic), српска вијошница (Parietaria serbica Pancic), као и 39 мезијских, 20 балканских и шест илирских ендема и субендема и очувања посебне природне вредности коју чини клисура Јелашничке реке са богатом и разноврсном морфолошком орнаметиком.
Клисура се налази у Понишављу, на десетак километара источно од града Ниша. Пружа се правцем северозапад-југоисток. Настала је интензивним вертикалним усецањем Јелашничке реке у кречњачке стене, при чему је настала уска долина стрмих страна у дужини од око 1,5 километара. Одсеци клисуре су степенасто распоређени и водном ерозијом разбијени на стеновите ртове, усамљене зупце, платна и стубове. Богата морфолошка орнаментика, која клисури даје веома атрактиван изглед, допуњена je специфичним облицима крашке ерозије: прозорцима, поткапинама, шупљинама и кавернама у стенама. Величином, лепотом и бизарношћу свога положаја посебно се истичу прозорци Кулина и Свети Илија.
Подручје Јелашничке клисуре, као станиште бројних реликтних и ендемичних врста, има изузетан значај у проучавању историје живог света балканског простора. Симбол ове клисуре су: српска рамондија (Ramonda serbica) и Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), терцијерни реликти Балкана. Јелашничка клисура je, поред Сићевачке клисуре, једини локалитет на Балкану где je успостављена зона контакта између ове две ендемореликтне сестринске врсте. Оне у овој клисури граде глобално значајну заједницу Ramondetum nathaliae –serbicae.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
115,73 ha.
РЕЖИМ ЗАШТИТЕ
Режим заштите II (другог) степена.
ОПШТИНА/Е
Ниш, К.О. Чукљеник и К.О. Јелашница.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Није било заштите пре 1995. Године.
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о заштити специјалног резервата природе „Јелашничка клисура“ („Службени гланик РС“, бр. 9/1995).
УПРАВЉАЧ
Јавно предузеће „Србијашуме“.
