Светски дан чистог ваздуха, који се обележава 3. новембра, пружа прилику да се осврнемо на значај ваздуха који удишемо и на последице прекомерног загађења које свакодневно угрожава нашу животну средину.
Овај дан нас подсећа да је чист ваздух кључан за очување здравља људи, заштиту природних екосистема и изградњу одрживе и здраве животне средине за све генерације. Он нас такође подстиче да предузмемо конкретне кораке за смањење загађења – како на личном, тако и на институционалном нивоу – како бисмо осигурали будућност у којој ће сви имати приступ здравом и безбедном ваздуху.
Загађење ваздуха представља највећу светску еколошку претњу за људско здравље и један од главних узрока смрти и болести.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО/WHO), скоро целокупна светска популација (99%) дише загађен ваздух. Ово представља један од највећих здравствених изазова савременог доба, са озбиљним последицама по респираторни и кардиоваскуларни систем људи.
Загађење је данас појам са којим смо сви упознати. Често чујемо о различитим облицима загађења и читамо о њима у медијима. Један од тих облика је загађење ваздуха, које се односи на контаминацију ваздуха, без обзира да ли је унутар простора или напољу. Свака физичка, биолошка или хемијска промена у саставу ваздуха у атмосфери може се сматрати загађењем. До њега долази када у атмосферу уђу штетни гасови, прашина или дим, што отежава опстанак биљака, животиња и људи.
Загађење ваздуха може се даље класификовати на два типа – видљиво и невидљиво загађење. Још један начин да се посматра загађење ваздуха је као свака супстанца која може угрозити атмосферу или здравље живих бића у њој. Опстанак свих живих организама зависи од комбинације гасова који чине атмосферу, нарушавање равнотеже узроковано повећањем или смањењем процента ових гасова може бити штетно за живот.
Озонски омотач, који се сматра кључним за опстанак екосистема на планети, смањује се због повећаног загађења. Глобално загревање, директна последица поремећаја равнотеже гасова у атмосфери, препознато је као једна од највећих претњи и изазова са којима се савремени свет суочава у настојању да обезбеди опстанак.
Европска комисија је 2019. године усвојила дугорочну визију која је понела назив „Европски зелени договор“, а која се односи на постизање климатске неутралности до 2050. године. У оквиру „Европског зеленог договора“, 2021. године донет је први Европски закон о клими, који укључује смањење нето емисија гасова стаклене баште за најмање 55 одсто до 2030. године у односу на 1990. годину. Циљ нето нулте емисије гасова са ефектом стаклене баште планиран је до 2050. године. Задатак је да европа постане климатски неутралан континет, а чиста енергија је одговор ка климатској неутралности.
Србија је такође остварила значајан напредак, поготово у енергетској транзицији. Институције вредно раде на унапређењу и доношењу законодавног оквира. Важно је поменути и предлагање увођења наплате емисије гасова са ефектом стаклене баште, чиме би се смањило коришћење неефикасних енергетских технолоја, али пре свега фосилних горива. Интегрисани национални енергетски и климатски план Републике Србије за период од 2030. године са пројекцијама до 2050. године, је заправо стратешки документ који доноси конкретне мере за достизање циљева ОИЕ, као и смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Квалитет ваздуха у Србији угрожавају бројни извори. Сагоревање фосилних горива у термоелектранама, индустријским погонима и саобраћају главни је узрок емисије штетних гасова и прашине. Кућна и локална огњишта доприносе повећању ситних честица у зимским месецима.
У настојању да се обезбеди чиста и здрава животна средина, обезбеђивање чистог ваздуха представља један од највиших приоритета у политици заштите животне средине. До чистијег ваздуха можемо доћи променом начина производње и потрошње енергије, односно заменом фосилних горива обновљивим изворима енергије као што су сунце, ветар и биомаса.
Енергетска ефикасност у домаћинствима, боља изолација објеката и употреба савремених система грејања без штетних емисија значајно доприносе смањењу загађења. Подједнако је важно смањити употребу аутомобила и преферирати јавни превоз, бициклизам и пешачење.
Пошумљавање и очување зелених површина имају кључну улогу јер биљке природно прочишћавају ваздух и апсорбују угљен-диоксид. Додатно, смањење отпада који се неконтролисано спаљује, одговорно управљање индустријским емисијама и јачање еколошке свести грађана представљају темеље дугорочног решења.
Одговори се крију у одрживом развоју, који нам омогућава да сачувамо природу, обезбедимо здрав живот и изградимо будућност у којој ће чист ваздух бити доступан свима.
Улагање у чист ваздух и одрживи развој није само еколошка или економска потреба, већ и темељ здравог живота и квалитета живота за све генерације. Само кроз комбинацију индивидуалних поступака, институционалних мера и системских политика можемо обезбедити да будуће генерације дишу чист ваздух, да природа остане очувана, а друштво развијено на одржив начин. Дан чистог ваздуха нас подсећа да је сваки корак ка смањењу загађења важан и да заједничким деловањем можемо створити сигурнију, здравију и лешу будућност.
Завод за заштиту природе Србије вас позива да овог Дана чистог ваздуха учините један корак ка здравијој будућности – посадите дрво, изаберите пешачење уместо вожње, угасите мотор на семафору, или једноставно поделите поруку о важности чистог ваздуха. Мали кораци свих нас воде ка великој промени – ка небу које остаје плаво и ваздуху који можемо слободно да удахнемо.
