Стручни сарадници Завода за заштиту природе Србије су у периоду од 16. до 20. јула 2025. године обавили стручни надзор у Националном парку „Тара“ .
Стручни надзор реализован је обиласком локалитета Клисура Раче, Рачанска Шљивовица, Соколина, Секулићи, Ослуша, Језеро Перућац, Језеро Заовине, Предов крст, Звезда, Омарска врела (Омар), Црни врх (Сјенич), Горње Караклије (Јањач), Митровац /Црвени поток /Бањска стена, Калуђерске баре, Јагоштица, Клисура Бруснице, Клисура Дервенте, као и тематским састанцима са представницима управљача ЈП „Национални парк Тара“.
Овом приликом посебан акценат је стављен на даље активности и могућности поновне номинације букових шума у оквиру локалитета у НП Тара, „Клисура Раче” и „Звезда” за светску баштину, као проширење добра „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе”. У том циљу потребан је додатан рад на испуњењу препорука Комитета светске баштине и датих Смерница за управљање бафер (заштитним) зонама ових резервата букових шума.
Теренски обилазак локалитета Црвени поток је реализован у вези са пројектом „Обнављање влажних станишта у Националном парку „Тара” иновативним технологијама” и постављањем инсталација за прикупљање атмосферске влаге – хватача магле и резервоара за воду. Локалитет „Црвени поток” је природни резерват површине од око 20 ha и представља специфично шумско тресетиште старо 100.000 година са слојевима тресета дебљине 4 метра. Ово подручје је посебно због тога што представља јединствену локацију на свету на којој расте Панчићева оморика на равном, замочвареном терену заједно са сфагнумским маховинама. Спроведена истраживања су указала на смањење популација маховина. Локалитет „Црвени поток II” представља бафер зону истоименог локалитета I степена заштите. Активне мере заштите по Пројекту за обнављање влажних станишта и постојеће природне популације рода Sphagnum на локалитету „Црвени поток”, на простору шумо-тресаве Тепих ливада, обухватају инсталацију за три хватача магле, којима ће се прикупљати воде на дневном нивоу, инсталирање два резервоара са укупном запремином од 10t, од којих ће се вода преносити на ширу површину тресетишта помоћу пумпи током сушних периода, инсталацију камера за праћење рада хватача и постављање осам едукативних табли.
Обиласком локалитета од посебног значаја за разовој туризма, видиковаца, излетничких места и викенд насеља утврђено је тренутно стање у односу на природне вредности, као и даља сарадња у изради програма управљања посетама и усмеравања посетилаца у складу са капацитетима локалитета, али и контроле изградње у складу са релевантном законском регулативном и правилницима.
Богат свет природе Националног парка Тара је констатован проценом стања дивљачи, на основу статуса појединачних циљних врста. Популација мрког медведа је у значајној проградацији, што захтева рад на превенцији могућих сусрета људи и медведа. Популација дивокозе је стабилне бројности на сталним стаништима. Такође је посебна пажња посвећена присуству и ширењу европског јелена на територији парка, који се појављују у све већој бројности, а најчешће у деловима парка где су шумски комплекси измешани са већим или мањим површинама са травном вегетацијом. Током стручног надзора констатован је и пораст бројности популација срне и дивље свиње, двеју такође значајних ловних врста на територији парка, као и појачано присуство вука.
