Дан планете Земље обележава се сваке године 22. априла и представља глобални догађај посвећен подизању свести о важности очувања животне средине. Први пут је обележен 1970. године у Сједињеним Америчким Државама у циљу указивања на еколошке проблеме и потребу за заштитом природе. У Србији се Дан планете Земље званично обележава од 1992. године кроз разне активности. Главни циљ је да нас подсети колико је важно да чувамо природу, штитимо биљни и животињски свет и размишљамо о будућности планете на којој живимо.
Поводом обележавања Дана планете Земље, Завод за заштиту природе Србије организоваће две образовне активности за најмлађе како бисмо заједно указали на потребу да природу сачувамо за будуће генерације.
На сам Дан планете 22. априла, стручни сарадници Завода одржаће еко-радионицу за предшколце из вртића „Пчелица“ у Нишу. Овом приликом деца ће заједно са стручним сарадницима Завода учити о томе шта све чини природу, зашто су нам неке биљке и животиње угрожене и како можемо да им помогнемо да не нестану са планете Земље. У оквиру радионице деца ће направити групни цртеж како виде природу, као своју поруку за очување природе.
Како бисмо указали да се планета Земља стално мења и како живот и природа проналазе начине да се прилагоде променама на Земљи, Завод 24. априла за децу организује посету „Мамут парку“, који се налази у Археолошком парку „Виминацијум“.
У јуну 2014. године, комплетан скелет степског мамута заједно са седиментом у ком је фосилизован и фрагментима касније откривених мамута, измештен je и пресељен у наменски пројектован подземни „Мамут парк“.
Прича о трајању и променама у природи деци ће бити испричана на примеру квартарног периода, најмлађег периода у развоју геолошке историје Земље, који је отпочео пре око два милиона година и траје и данас. Овај период, назван ледено доба, карактеришу знатна климатска колебања, током којих долази до снажног захлађења праћеног ширењем дебелих наслага ледника које су се простирале на непрегледним пространствима и досезале све до Јужне Европе. У том раздобљу велики ледени покривачи плеистоцена периодично су се ширили и повлачили више пута у складу са уласком Земље у циклусе ледених и топлијих (интерглацијалних) доба. То је условило драстичне промене у живом свету. Упоредо са појавом леденог доба, текла је и еволуција хоминида током које је настао савремени човек – Homo sapiens. Од многих изумрлих животиња које су у давној прошлости лутале пространствима наше планете, мамути су живели у исто време када и преци човека из леденог доба (средњег и млађег палеолитика).
