Образовни програм за предшколце поводом  Дана заштите природе

0

Дан заштите природе Србије установљен је Законом о заштити природе 2009. године како би се јавности представио значај очувања природне баштине. За Дан заштите природе у Србији одабран је 11. април зато што је тога дана 1949. године први пут, на основу стручног предлога Завода за заштиту природе Србије, установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра, а то су водопади у оквиру Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка“ на територији општине Сокобања.

Поводом обележавања националног Дана заштите природе, Завод је акценат ставио на указивање јавности на јединственост заштите природног и културног наслеђа, на примеру Меморијалног природног споменика Опленац“. Овим поводом организована је образовна акција у сарадњи са Задужбином Краља Петра I, која је управљач овог добра.

У циљу едукације наших најмлађих суграђана, на Дан заштите природе представници Завода и управљача одржaли су радионице за предшколце из вртића „Софија Ристић“ из Тополе. У образовној еко-играоници деца су заједно са стручним сарадницима Завода откривала природно благо парк шуме Опленац и тражила пролећенице у парку. Током потраге за биљкама весницима пролећа, деца су учила и да по кори и листу препознају дрвенасте врсте, уоче инсекте, птице и друге животиње које су становници овог предела од националног културног и историјског значаја.

Меморијални природни споменик Опленац проглашен је за заштићено подручје 1967. године у циљу унапређења и очувања разноврсности и реткости биљака, историјских споменика и других објеката и обезбеђивања рационалног коришћења у циљу испуњавања материјалних и културних потреба грађана. Главна природна одлика простора парк шуме Опленац је пространа природна храстова шума и посађене интересантне егзотичне врсте. Фауну Опленца чине становници листопадних шума,  као што су, међу гмизавцима, шумска корњача, зелембаћ, шумски гуштер и смук, међу птицама сеница, кобац, славуј, обична грлица, вуга златка, ћук, детлић и гугутка и међу сисарима јазавац, куна златица, зец, куна белица, лисица, јеж и други.

Систем заштите природе у Србији, поред природних добара за која су донета акта о заштити, а која заузимају 9, 34% територије Србије, чине и и подручја која се простиру на додатних 1,19% територије наше земље, а за која је покренута процедура проглашења заштите објавом на сајту Министарства заштите животне средине, као и 101 подручје у оквиру националне еколошке мреже која заузима око 22% територије наше земље.

У циљу рада на повећању територије под заштитом, и са аспекта очувања природних вредности, у 2025. години за нова природна добра у статусу заштићених подручја у плану је израда студија заштите, и то, за подручја као што су: Сврљишке планине, Кањон Сврљишког Тимока, Маљен, Озрен-Девица и многе друге.

Срећан Дан природе!