Завод за заштиту природе Србије је извршио вредновање подручја планине Велики Јастребац, те је достављањем Студије заштите Министарству заштите животне средине покренут поступак заштите овог подручја дана 04.09.2024. године. Сходно утврђеним вредностима и предложеној категорији заштите, Министарство заштите животне средине припремило је Нацрт Уредбе, којом се подручје планине Велики Јастребац категорише као заштићено подручје I (прве) категорије, Парк природе, са утврђеним режимима заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена, укупне површине 39.175,76 хектара.
На простору Парка природе „Велики Јастребац“ постоје три заштићена подручја:
Резерват природе „Прокоп“
Прва заштита овог локалитета датира још од 1958. године када је на основу Закона о заштити споменика културе и природних реткости, Завод за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије донео Решење о стављању под заштиту државе састојине чисте брезове шуме (Betula verrucosae) окружене мешовитом састојином на планини Великом Јастрепцу („Службени гласник НРС“, бр. 53/1958). Величина резервата је износио 5 hа и за ову шуму је важио „режим апсолутног резервата“.
Завод за заштиту природе Србије је 2006. године урадио ревизију заштите овог подручја у складу са тадашњим истраживањима и релевантним законима и на основу тога израдио Студију заштите која је представљала основ за доношење новог акта о заштити. Резерват природе „Прокоп“ заштићен је Уредбом о заштити Резервата природе „Прокоп“ 2008. године („Службени гласник Републике Србије“, бр. 93/2008), као природно добро изузетног значаја, односно I категорије. Резерват природе „Прокоп“ налази се на подручју општине Крушевац, К.О. Буци, на к.п.бр. 1772/1део и 1760/1део и обухвата површину од 5hа и 91а, у државној својини. Стављен је под заштиту да би се очувала изворна шумска заједница брезе (Betula verrucosae) старости до 70 година, мешовита шумска заједница брезе и планинске букве (Betulum verrucosae fagetosum), шумска заједница планинске букве и брезе (Betulo-Fagetum moesiacae montanum), као и шумска заједница планинске букве (Fagetum moesiacae montanum) и да би се очувала станишта природних реткости, нарочито: риђи шумски мрав, мишар, шумска сова, краткокљуни пузић, шарени даждевњак, јеж, веверица, сиви пух и др., а у интересу науке, образовања и културе. На овом подручју је утврђен режим заштите I степена, којим је забрањено коришћење природних богатстава и искључени сви други облици коришћења простора и активности на заштићеном простору, осим научних истраживања и ограничене едукације. Обезбеђено је научно праћење стања шумске заједнице брезе (Betula verrucosae), мешовите шумске заједнице брезе и планинске букве (Betulum verrucosae fagetosum), шумске заједнице планинске букве и брезе (Betulo-Fagetum moesiacae montanum) и шумске заједнице планинске букве (Fagetum moesiacae montanum); еколошки услови станишта; праћење стања популација свих биљних и животињских врста и природних станишта од националног и међународног значаја; анализа дендрометријских и других карактеристика дрвећа и жбуња; предузимање мера заштите од пожара и биљних болести и штеточина јачег интензитета; ограничене посете у циљу образовања и приказивање вредности заштићеног природног добра. Овим подручјем управља Јавно предузеће „Србијашуме“, Београд.
У обухвату ПП „Велики Јастребац“, резерват природе „Прокоп“ је локалитет „Прокоп“ са режимом заштите I (првог) степена.
Непокретно културно добро„Околина манастира Наупаре“
Подручје „Околина манастира Наупаре“ стављено је под заштитом 1994. године као Непокретно културно добро „Околина манастира Наупаре“, Одлуком о проглашавању заштићене околине манастира Наупаре и стављању под заштиту предела изузетних одлика („Службени лист општине Крушевац“, бр. 633-1/1994). Ову одлуку је донела Скупштина општине Крушевац на основу Закона о културним добрима („Службени гласник СРС“, бр. 6/90) и Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 66/91). Ради постизања планираних видова заштите Манастира Наупаре и његове заштићене околине – предела изузетних одлика овом одлуком утврђене су две зоне заштите: I и II зона за које су прописане мере забрањених и дозвољених активности.
У обухвату ПП „Велики Јастребац“ осим досадашње заштите обухваћен је и цео шумски комплекс који припада Епархији Крушевачкој и успостављени су нови режими тј. режим заштите II и Режим заштите III степена.
Споменик природе„Церови код Ђушиног гроба“
„Церови код Ђушиног гроба“ заштићени су 2003. године као Споменик природе „Церови код Ђушиног гроба“ Одлуком о заштити три стабла цера („Сл. гласник општине Блаце“, бр. 02-1/2003). Одлука је донета од стране Скупштине општине Блаце на основу Закона о заштити животне средине („Службени гласник Републике Србије“, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 48/94 и 53/95). Kасније је донета и Одлука о измени и допуни Одлуке о заштити три стабла цера („Службени гласник општине Блаце“, бр. I-501-126/2010). Ово заштићено природно добро је III категорије – значајно природно добро, на коме је успостављен режим заштите III степена, а о спровођењу прописаних мера заштите стара се ЈП „Србијашуме“, Шумска управа Блаце.
„Церови код Ђушиног гроба“ су саставни део ПП „Велики Јастребац“ односно део подручја са успостављеним режимом заштите II (другог) степена.
ВРЕДНОСТИ ПРИРОДНОГ ДОБРА
Атрактивну морфолошку особеност заштићеног подручја представља сама планина Јастребац, који представља хорст, морфолошки облик, који је настао издизањем терена између више раседа и спуштањем околног терена. Јастребац има облик доме са пружањем исток-запад.
На северним и северозападним падинама Страцимира налазе се два локалитета која треба издвојити. То су Стогови и Мечије стене. На овим локалитетима се могу наћи различите стене како по облику тако и по величини. Неке се високо уздижу из околног простора, а неке само извирују, јер су већим делом засуте (Станковић, 2002).
Геоектонски склоп и процеси, литолошко-геолошка грађа и хидрографија основа су настанка, развоја и облика свих морфолошких облика који су формирани дејством егзогених процеса. У овом рељефу доминирају флувијални и делувијално-пролувијални процеси. На брдско-планинским падинама преовлађују ерозиони облици, а у котлинама акумулациони. Доминантни облици настали флувијалном ерозијом, а који доминирају на читавом заштићеном подручју су нормалне долине, уже и дубље усечене у матичне стене, са попречним профилом у облику латиничног слова V.
Осим поменутих облика у оквиру флувијалног рељефа јављају се и друге вредне природне појаве везане за дејство речних токова, као што су алувијалне равни, у долинама већих речних токова, у низијским подручјима, а док су код мањих токова речне долине усечене у матичну стену и релативно уске.
По хидрографским карактеристикама, природна вредност Јастрепца је разграната мрежа водених токова, које отичу ка сливовима Јужне Мораве, Топлице и Расине. Развође на Јастрепцу одваја сливове западноморавске десне притоке Расине од јужноморавске притоке Топлице. Многобројне реке и потоци усекле су своје долине, које у појединим деловима имају одлике клисура. Већи водотоци имају разгранату мрежу притока, која је на вишим надморским висинама сачињена од потока који имају одлике планинских река, док су у подножју, долине шире и имају већу количину воде. На скоро свим рекама многобројни су слапови, брзаци и мањи водопади.
Од осталих хидролошких објеката на Великом Јастрепцу, значајни су бројни минерални извори. Планина Јастребац представља хидротермално чвориште из којег и око којег се налазе многобројни минерални извори. Дуж Јастребачке дислокације, која ограничава јастребачки планински масив од Крушевачког терцијарног басена, избија читав низ извора минералних и термалних вода. Најпознатија је Рибарска бања.
Осим хидролошких објеката насталих природним процесом, вредност створених објеката овог типа су изграђене три веће, вишенаменске акумулације: Придворичка, Бресничка и Поповачка, на јужним падинама Великог Јастрепца.
Геолошка подлога и специфична геоморфолошка формација у комбинацији са осталим факторима омогућили су да се на овом подручју очувају велике површине са планинским јавором (Acer heldreichii Orph.), који гради чисте састојине прашумског типа, а у великом проценту се налази и у мешовитом саставу са буквом. Налази се у појасу субалпијске букове шуме и припада асоцијацији Aceri heldreichii – Fagetum Jov (Мишић et al., 1983). На Јастрепцу ова заједница има широко распрострањење и изграђује прави висински појас на горњој граници букове шуме изнад 1350-1450 m н.в. (Глишић, 1956). На Јастрепцу се заједница букве и планинског јавора налази на великим блоковима стена између којих, у шупљинама, има богатог хумусног земљишног материјала (Мишић et al., 1985, 1987). Планински јавор је виталан у овој фитоценози и добро се обнавља. Поред планинског јавора и букве у овој фитоценози се најчешће јавља смрча. Ово су и најважније вредности подручја јер, према подацима Завода, у односу на друга заштићена природна добра и остала подручја у Србији уопште, на Јастрепцу је највећа заступљеност планинског јавора, који представља ендемичну врсту и строго је заштићен према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016). У нашој земљи је све ређи, има важан научни значај и истовремено је индикатор одређених геолошких, орографских, микроклиматских и едафских услова станишта (Јовановић и сар., 1997).
Додатну вредност овој планини дају очувани комплекси високих аутохтоних букових шума које заузимају велика пространства, постижући оптималан прираст у висину и дебљину, што се објашњава великом заклоњеношћу (са југа) огромне изворишне челенке реке Ломнице и њених притока и многобројним увалама и потоцима, као и силикатном подлогом (Гајић, 1967; Мишић et al.,1980). Карактеристично је за вегетацију у буковом појасу Јастрепца да се буково-јелове шуме (Abieto-Fagetum Jov.) појављују на ограниченој површини, што указује на то да су у прошлости на овом простору биле шире распрострањене мешовите шуме, али су се чисте букове шуме стабилизовале уз помоћ човека који је више секао јелу од букве. Међутим, то свакако није било тако скоро да би се могло говорити о некаквој фази деградације мешовитих шума букве и јеле. Састав врста је у целини типичан за букову шуму Србије (Јовановић et al., 1977).
Варијанта планинске букове шуме Luzulo-Fagetum festucetosum drymeiae Mišić et Popović 1978., проучена је на неколико планина у Србији, а једна од њих је и Јастребац. На Јастрепцу насељава појас од 700-900 m н.в. заузимајући јужне или југоисточне, изложене падине на силикатима, нагиба 15-200. Поред букве која апсолутно доминира, у спрату дрвећа је констатована и бреза (Betula pendula Roth.), која такође постиже леп прираст у висину и дебљину. На овој планини је има много, претежно у планинским буковим шумама, на њиховим ивицама. У планинским буковим шумама, у спрату вишег и нижег дрвећа и жбунова, бреза се појављује само на Јастрепцу и Шар-планини (Јовановић и сар., 1997). Отуда и брезов резерват „Прокоп“ који је заштићен пре више од 60 година.
Простор обрастао шумском вегетацијом у обухвату ПП „Велики Јастребац“ представља станиште бројних ендемичних и реликтних биљних врста, као и великог броја представника дендрофлоре. Шумске састојине су изграђене од укупно 71 врста дендрофлоре, од којих су две „строго заштићене“ дрвенасте врсте – ловоролисни јеремичак(Daphne laureola L.) и планински јавор (Acer Heldreichii Orph.), према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, док се у категорији „заштићена дивља врста” налази десет дрвенастих врста: бреза (Betula pendula Roth), клека (Juniperus communis L.), дивља ружа(Rosa canina L.), ситнолисна липа(Tilia cordata Mill.),бела липа (Tilia tomentosa Moench.), бели глог(Crataegus monogyna Jacq), дрен(Cornus mas L.), мечија леска (Corylus colurna L.), кострика (Ruscus aculeatus L.) и jезичаста кострика (Ruscus hypoglossum L.). На списку врста дрвећа које спадају у категорију ретких, реликтних, ендемичних или угрожених врста (TBFRA, 2000) налази се 15 врста, од којих је једна ендемична – планински јавор (Acer helderichii), две реликтне врсте: мечија леска (Corylus colurna L.) и ловоролисни јеремичак(Daphne laureola L.), док је осталих 12 врста категорисано као ретке и угрожене: бреза (Betula pendula Roth), црна јова (Alnus glutinosa Gaertn.), јавор млеч (Acer platanoides L.), брдски брест (Ulmus montana With.),дивља трешња (Prunus avium L.), дивља јабука (Malus silvestris L.), дивља крушка (Pyrus pyraster Borkh), шљива (Prunus domestica L.), јасика (Populus tremula L.), бела топола (Populus alba L.), бели јасен (Fraxinus excelsior L.), мукиња (Sorbus aria (L.) Cr.) и брекиња (Sorbus torminalis (L.) Cr.). Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. Службени гласник РС“, бр. 05/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016) на простору ПП „Велики Јастребац“ присутне су 3 „строго заштићене“ дрвенасте врсте – ловоролисни јеремичак(Daphne laureola L.), божиковина (Ilex aquifolium L.) и планински јавор (Acer heldecihii Orph.), као и 14 „заштићених“ дрвенастих врста: бреза (Betula pendula Roth), клека (Juniperus communis L.), дивља ружа(Rosa canina L.), ситнолисна липа(Tilia cordata Mill.),бела липа (Tilia tomentosa Moench.), бели глог(Crataegus monogyna Jacq), дрен(Cornus mas L.), мечија леска (Corylus colurna L.), кострика (Ruscus aculeatus L.), jезичаста кострика (Ruscus hypoglossum L.), питоми кестен (Castanea sativa Mill.), црвени глог (Crataegus laevigata (Poiret) DC.), клокочика (Staphylea pinnata L.) и боровница (Vaccinium myrtillus L.). Наведени подаци указују на значајну вредност са аспекта биодиверзитета.
У односу на диверзитет гљива, простор заштићеног подручја карактерише изузетно богатство фунгије, што је и очекивано за ово изразито шумовито подручје које је у већем делу сачувано од директних негативних утицаја човека. На простору Великог Јастрепца очувани шумски екосистеми готово континуирано прекривају хиљаде хектара површине, што се одражава на висок диверзитет шумске фунгије који чине 287 забележене врсте макрогљива, односно барем 10% диверзитета гљива у Србији који подржава ова шумовита планина. Међу наведеним врстама гљива, као значајне за заштиту треба истаћи 10 строго заштићених врста, 18 заштићених врста, као и 28 врстa које се налазе на прелиминарној црвеној листи гљива Србије.
Посебну вредност фунгије Великог Јастрепца чине ретке и угрожене врсте, попут врста Albatrellus ovinus, Butyriboletus regius, Hygrophorus marzuolus, Hericium coralloides, Hericium erinaceus, Leccinellum crocipodium, Morchella elata, Panaeolus semiovatus, Phallus hadriani и Scutiger pes-caprae, као и врсте значајне за човека, а ту се истичу јестиве и лековите врсте гљива. Присуство брезе и заједница са брезом на Великом Јастрепцу чине фунгију заштићеног подручја богатијом микоризним врстама које су облигатни симбионти са брезом, попут врстa Lactarius necator, L. pubescens, L. torminosus и Leccinum scabrum. Шуме Јастрепца спадају у високопродуктивна станишта одређених самониклих гљива које се комерцијално сакупљају у Србији. Поред наведених, на заштићеном подручју расте велики број других јестивих и/или лековитих врста гљива које локално становништво традиционално сакупља за своје потребе.
На основу доступних података из стручне и научне литературе, као и резултата теренских истраживања сарадника Завода за заштиту природе Србије током истраживачког периода на подручју Великог Јастрепца, констатовано је да истраживано подручје стално или повремено настањују барем 33 врстe сисара, што је тек око трећине врста до сада регистрованих на тлу Србије. Међу њима нема ендемичних ни реликтних таксона. Захваљујући развијеној и пространој шумској вегетацији на Јастрепцу се очувао комплекс фаунистичких елемената везан за екосистеме јужноевропских претежно листопадних и мешовитих шума. Притом, шуме Јастрепца имају готово острвски карактер, имајући у виду да су скоро потпуно окружене јако антропогенизованим и модификованим екосистемима и пределима. Посебну вредност представља јелен обични (европски) (Cervus elaphus), врста која је на просторе Јастрепца поново насељена (реинтродукована 90-их година двадесетог века). Раст бројности популације од тада је довео до ситуације да предметно подручје постаје јак популациони резервоар за ширење ове врсте по ширем околном простору. Простор Јастрепца је у великој мери још увек неистражен, тако да се у предстојећем периоду уз спровођење детаљних истраживања могу очекивати налази и већег броја врста.
Очуване шумске састојине које на одређеним местима се смењују у мозаику са ливадама и централни део планине „потковичастог“ облика, где су присутне и малобројне стене са својим специфичним заједницама на њима, условили су да Јастребац представља једно од најважнијих подручја за очување и заштиту неколико врста птица, што ју је и издвојило као еколошко подручје од националног и европског значаја. Као највеће вредности истичу се: орао кликташ (Clanga pomarina), планински детлић (Dendrocopos leucotos), црна жуна (Dryocopus martius), беловрата мухарица (Ficedula albicollis), мала мухарица (Ficedula parva), источна шарена мухарица (Ficedula semitorquata) и сива жуна (Picus canus). Осим наведених врста, у простору предложеном за заштиту присутно је још 91 птичја врста што укупно чини фауну од 99 врста птица.
Такође, анализа орнитофауне планине Јастребац указује на то да је на простору који се предлаже за заштиту присутно 10 орнитофаунистичких заједница изведених на основу присуства врста у неком од генерализованих типова станишта Србије и то:
- Копнене површинске стајаће воде у којима је регистровано 5 врста,
- Копнене површинске текуће воде у којима је регистровано 5 врста,
- Ксерофилне шуме храстова у којима је регистровано 26 врста,
- Мезофилне шуме букве у којима је регистровано 57 врста,
- Мешовите шуме лишћара са смрчама и јелама у којима је регистровано 18 врста,
- Пољопривредна станишта у којима је регистровано 37 врста,
- Умерено влажне и влажне травне формације у којима је регистровано 18 врста,
- Урбана, индустријска и друга вештачка станишта у којима је регистровано 51 врста,
- Централнобалканске травне заједнице на камењарима у којима је регистровано 8 врста и
- Широколисни жбуњаци у којима је регистровано 3 врсте птица.
Већина брдско планинских водених екосистема Великог Јастрепца је добро очувана, већином у неизмењеном, а у мањем броју случајева у делимично измењеном стању. Основну вредност чине поточни рак (Austropotamobius torrentium) и поточна пастрмка (Salmo trutta), који представљају карактеристичне врсте чистих и кисеоником богатих водотока. Осим њих велики значај имају балкански вијун (Sabanejewia balcanica), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus) и поточна мрена (Barbus balcanicus) које су међународно значајне врсте. Кркуша (Gobio obtusirostris) и клен (Squalius cephalus) врсте заштићене на националном нивоу. Иако је без статуса заштите, пијор (Phoxinus phoxinus) представља врсту од значаја за очување укупне биолошке разноврсности и целовитости акватичних екосистема. Створене вредности овог простора представљају акумулације за водоснабдевање Придворица и Бресница, антиерозиона акумулација Попова и мала акумулација на Ломничкој реци испред хотела. Од посебног је значаја заштита и очување станишта поточног рака и балканског вијуна као строго заштићених и међународно значајних врста, чије очување треба да се спроводи мерама забране предузимања свих активности које могу угрозити саме врсте и њихова станишта.
На основу литературних података и теренских истраживања подручја планине Јастребац забележено је 10 врста водоземаца од укупно 22 врсте које живе у Србији, што чини 45,45% њиховог диверзитета. Од гмизаваца је нађено 11 врста од 26 врста које живе у Србији, што чини 43,31% њиховог укупног диверзитета (Urošević et al., 2022). Водоземци који насељавају подручје Јастрепца су: шарени даждевњак (Salamandra salamandra), мали мрмољак (Lissotriton vulgaris), планински мрмољак (Ichthyosaura alpestris), источни главати велики мрмољак (Triturus macedonicus), обична крастача (Bufo bufo), зелена крастача (Bufotes viridis), жутотрби мукач (Bombina variegata), грчка жаба (Rana graeca), шумска жаба (Rana dalmatina) и велика зелена жаба (Pelophylax ridibundus). Врсте гмизаваца које насељавају Јастребац су: шумска корњача (Testudo hermanni), слепић (Anguis fragilis), зидни гуштер (Podarcis muralis), зелембаћ (Lacerta viridis), кратконоги гуштер (Ablepharus kitaibelii), рибарица (Natrix tessellata), белоушка (Natrix natrix), смукуља (Coronella austriaca), степски смук (Dolichophis caspius), Ескулапов смук (Zamenis longissimus) и поскок (Vipera ammodytes).
Тип карактера предела је „брдско-планински предео претежно под шумом“. Ово је предео стрмих падина, дисециран клисурастим долинама сталних и повремених водотокова, јаругама и вододеринама, пространих, листопадних шума, са великим учешћем старих шума, преко 100 година старости, и појавом шуме прашумског типа. Шумско – пашњачки карактер овом типу предела дају разбацане и групимично распоређене ливаде и пашњаци на билима и дугачким косама на северном делу Великог Јастрепца, док комплекси обрадивих простора на јужном делу Великог Јастрепца су агломерације које формом и обликом припадају традиционалном начину обраде и коришћења земљишта. Културно-историјско наслеђе је заступљено на читавом подручју које се предлаже за заштиту. Континуитет живота постоји од 7000 година пре наше ере па све до данас. Бројни манастири, археолошки локалитети, артефакти, примери народног градитељства и фонд ратних меморијала, повећавају значај овом типу карактера предела и његовој разноврсности. Од посебне су важности манастир Наупаре код Крушевца – непокретно културно добро – споменик културе од великог значаја, манастир Св. великомученика Георгија – Ајдановац – непокретно културно добро – споменик културе од великог значаја и евидентирана добра под претходном заштитом црква Светог Илије у Рибарској Бањи и Целина Термално купатило са старим вилама у Рибарској Бањи.
Парк природе је заптићено природно добро I категорије – заштићено подручје међународног, националног односно изузетног значаја и категорије V – заштићени копнени/морски предео (Protected landscape/seascape) – Категорија V заштићених подручја обухвата она подручја где је дуготрајна интеракција човека и природе произвела јединствене еколошке, биолошке, културне и естетске вредности и где је одржавање тог односа неопходно ради очувања ових вредности (Dudley, 2008).
Парк Природе „Велики Јастребац“ налази се на територији града Крушевца (К.О. Гркљане, К.О. Јабланица, К.О. Витановац, К.О. Наупаре, К.О. Буковица, К.О. Ломница, К.О. Буци, К.О. Трмчаре, К.О. Слатина, К.О. Сеземче, К.О. Петина, К.О. Здравиње, К.О. Беласица, К.О. Мала река, К.О. Рлица, К.О. Срндаље, К.О. Рибаре, К.О. Бољевац и К.О. Росица), на територији града Прокупље (К.О. Џигољ, К.О. Микуловац, К.О. Горња Речица, К.О. Велика Плана, К.О. Горња Бресница и К.О. Здравиње), на територији општине Блаце (К.О. Горња Јошаница, К.О. Претрешња, К.О. Придворица, К.О. Качапор, К.О. Врбовац и К.О. Попова) и на територији општине Алексинац (К.О. Вукања).
На подручју Парка природе „Велики Јастребац“ дефинисана су подручја за која су утврђени режими заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена. Режими су одређени у зависности од природних вредности, антропогених утицаја, потребних мера заштите, очувања, као и могућности коришћења и развоја.
У Парку природе „Велики Јастребац“ дефинисана су 2 локалитета са режимом заштите I (првог) и 2 локалитета са режимом заштите II (другог) степена. На простору изван режима заштите I (првог) и II (другог) степена до укупне површине природног добра утврђен је режим заштите III (трећег) степена.
Однос површина са режимом заштите I, II и III степена у односу на укупну површину приказан је у следећој табели:
| Режим заштите | површина ha a m2 | учешће % |
| I (први) степен | 1618 51 29 | 4,13 |
| II (други) степен | 16344 97 36 | 41,72 |
| III (трећи) степен | 21 212 27 40 | 54,15 |
| УКУПНО | 39175 76 05 | 100,00 |
Према подацима Републичког геодетског Завода, власничка структура на подручју Великог Јастрепца приказана је у следећој табели:
| Режим заштите | Државно власништво hа a m2 | Приватно власништво hа a m2 | Црквено власништво (други облици) hа a m2 | УКУПНО hа a m2 |
| I (први) степен | 1618 51 29 | / | / | 1618 51 29 |
| II (други) степен | 16057 62 26 | 99 82 84 | 187 52 26 | 16344 97 36 |
| III (трећи) степен | 9799 21 86 | 10309 29 38 | 1103 76 16 | 21 212 27 40 |
| УКУПНО | 27475 35 41 (70,13%) | 10409 12 22 (26,57%) | 1291 28 42 (3,30%) | 39175 76 05 (100%) |
1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПАРКА ПРИРОДЕ „ВЕЛИКИ ЈАСТРЕБАЦˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 21 ДАНА, ОД 10. СЕПТЕМБРА ДО 30. СЕПТЕМБРА 2024. ГОДИНЕ.
Нацрт уредбе о проглашењу Парка природе „Велики Јастребацˮ и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), коју је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 30. септембром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:
- поштом или на писарницу, са назнаком ПП „ВЕЛИКИ ЈАСТРЕБАЦˮ – Јавни увид о заштити,
- електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs
2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се у следећим терминима:
19. септембра 2024. године
- са почетком у 10.00 часова у Крушевцу, у згради Скупштине Града Крушевца, сала 34,Улица Газиместанска 1;
- са почетком у 13.00 часова у Блацу, у сали Културног центра „Драинац”, Улица Краља Петра I бр. 70;
20. септембра 2024. године
- са почетком у 9.00 часова у Прокупљу, у згради Градске управе града Прокупље, скупштинска сала, Улица Никодија Стојановића 2;
- са почетком у 12.30 часова у Алексинцу, у згради Скупштине општине Алексинац, скупштинска сала, Улица Књаза Милоша 169.
У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.
Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине.
У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.
3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
