Подручје Рајца је први пут заштићено као Предео нарочите природне лепоте, када је Савет за просвету и културу Народног одбора општине Љиг, на основу стручног мишљења Републичког завода за заштиту природе 1963. године, донео Решење о стављању под заштиту државе дела Рајца, као предела нарочите природне лепоте, на површини од 1200 ha.
Завод за заштиту природе Србије је извршио поновно вредновање подручја Рајца, те је достављањем Студије заштите Министарству заштите животне средине покренут поступак заштите овог подручја дана 12.07.2019. године. Сходно утврђеним вредностима и предложеној категорији заштите, Министарство заштите животне средине припремило је Нацрт Уредбе, којом се подручје Рајца категорише као заштићено подручје II (друге) категорије, са утврђеним режимима заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена, те предлаже повећање површине под заштитом на 1.737,15 hа.
Предео Рајца по својим морфоамбијенталним одликама представља најатрактивнији предео Ваљевских планина. Припада српско-балканском макрорегиону, који одликује хетерогени предеони образац. Ову планинску висораван одликују карактеристични геоморфолошки феномени карста. Поседује све одлике шумовитих ниских планина шумадијске греде са разбијеним типом насеља. Захваљујући врло динамичној морфологији, великим шумским комплексима лишћарских шума, мозаичном распореду букових и храстових шума, ливада и пашњака прожетим ивицама и међама, присуству разноврсне флоре и фауне, цело ово подручје има веома атрактивне пејзажне карактеристике, не само лети, него током свих годишњих доба. Снажан печат природним вредностима Рајца даје историјски и традиционални моменат.
Предео Рајца представља засебну геолошку и геоморфолошку целину у односу на подручје планине Сувобор. Северне и јужне стране Рајца карактеришу стрми одсеци, у чијим подножјима се налазе крашка изворишта, потоци и речице. Плато Рајца је широк гребен, заталасане површине, који због своје кречњачке подлоге обилује типичним крашким облицима (вртачама, мањим увалама и скрашћеним долинама, пећинама, јамама и др.). Од укупно 12 истражених спелеолошких објеката који се налазе на подручју Рајца (5 јама и 7 пећина), најзначајније су „Велика пећина у Брезацима“ и „Степановића пећина“.
Рајац карактеришу два значајна Објекта хидролошког наслеђа Србије, а то су: снажно крашко врело Љига и извориште Дичина. Поред њих, издвајају се потенцијални објекти хидролошког наслеђа, а то су: водопад Црквине на потоку Слап, као један од најлепших и најзначајнијих хидролошко-геоморфолошких феномена подручја Рајца и Понорница Степановића пећине, као један од најзначајнијих локалитета геонаслеђа подручја Рајца због своје реткости, изражених хидрографских и геоморфолошких одлика и амбијенталних вредности.
Предео Рајца припада зони умерено континенталне климе. Благотворан утицај климе Рајца са израженим ефектом ваздушне бање погодује развоју здравственог туризма, посебно у сврху опоравилишта, одмора, рекреације и релаксације, припремама спортиста и развоју рекреативног туризма нарочито у летњем периоду и почетком јесени.
Вегетацију Рајца чине површине обрасле шумама и ливадама, са уметнутим обрадивим површинама и испреплетаном мрежом живица, међа и појединачних или груписаних стабала.
У пределу Рајца развили су се различити типови шумске вегетације. У нижим деловима, јављају се ксеротермне климатогене заједнице храстова, пре свега сладуна и цера. На већим надморским висинама, смењују се мезофилније варијанте храстових шума (цер, китњак и граб, китњак). Северне стране експозиције, као и простори са увалама, карактерише станиште мезофилне букве.
У вегетацијском смислу, значајно је пристуство кострике у густом склопу, на површинама од неколико хектара, које се налазе испод чисте састојине шуме црног граба, што представља праву реткост за читаво подручје Србије. Такође, ретка је и појава заједнице црног граба са костриком која је овде присутна. Исто тако, значајна је састојина букве и црног граба, острвског типа, која се налази искључиво на кречњацима већих нагиба и која се сматра реликтном.
Шуме, које се јављају у виду заштитног појаса око ливада, распоређене су на ободу предела, тако да цео простор изгледа и функционише као јединствена целина.
Ливаде и пашњаци Рајца представљају изузетан ресурс овог предела. Заштититом ливадских заједница и станишта са аспекта очувања биодиверзитета, враћањем и јачањем постојећих и увођењем нових облика традиционалних начина коришћења и активирањем агроеколошких програма, те препознавањем ових ливадских екосистема као пољопривредних подручја високе природне вредности, предео Рајца ће добити атрибуте који га номинују за будуће NATURA 2000 подручје.
Флора и фауна предела Рајца је разноврсна и представљена ретким и угроженим биљним и животињским врстама, од којих су многе заштићене. Забележена су укупно 243 биљна таксонa, од којих 75 има и национални и међународни значај, и то:
- Према „Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива“, заштићено је 38 биљних врста, од којих је 7 врста орхидеја у категорији заштићених (бела заврата (Cephalanthera damasonium), плаштак (Anacamptis pyramidalis), заврата (Cephalanthera longifolia), заврата црвена (Cephalanthera rubra), врањак (Gymnadenia conopsea), шиљореп (Limodorum abortivum), салеп (Orchis morio)), а једна орхидеја смрдљиви каћунак (Orchis coriophora) строго заштићена дивља врста
- Према „Правилнику о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама“, утврђено је 38 биљних врста, од којих је 8 на листи CITES конвенције
- На „Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије“, која обухвата ретке, угрожене и рањиве таксоне биљака, налази се 10 таксона, како следи: слезница (Asplenium aulterinum), Маркграфова жуменица (Alyssum markgrafii), линцура (Gentiana lutea), шумски љиљан (Lilium martagon), плаштак (Anacamptis pyramidalis), заврата (Cephalanthera longifolia), заврата црвена (Cephalanthera rubra), врањак (Gymnadenia conopsea), шиљореп (Limodorum abortivum), салеп (Orchis morio), мачково ухо (Ophrys scolopax subsp. cornuta), смрдљиви каћунак (Orchis coriophora), Platanthera chlorantha, засучак (Spiranthes spiralis)
- „Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне“, забрањено је 12 врста за сакупљање
- Посебну вредност представља 15 реликтних и 5 ендемичних врста. Реликтне су мукавица, бршљан, сива режуха, обични граб, маточика, пасји зуб, сремуш, оштролисна кострика, широколисна кострика, шумски љиљан, црни јасен, суручица, ситна лазаркиња и помама. Ендемичне врсте су Марграфова жуменица, Silene sendtneri, балканска перуника, Melampyrum hoermannianum и дан и ноћ
- Према Директиви о стаништима, забележене су 4 врсте значајне за дефинисање NATURA 2000 подручја плаштак (Anacamptis pyramidalis), висибаба (Galanthus nivalis), линцура (Gentiana lutea) и кострика (Ruscus aculeatus)
- У односу на „Европску црвену листу васкуларне флоре“ (IUCN, 2011.), забележено је укупно 40 врстa. Од тог броја, 2 врсте су у категорији „скоро угрожене“ (висибаба Galanthus nivalis и салеп Orchis morio)
Са аспекта разноврсности и бројности различитих врста флоре, најзначајнији локалитет је „Велика провалија“ који се налази у режиму заштите I степена. У њему је забележено 30 врста дрвећа (2/3 од укупног броја за цело подручје Рајца), a посебна вредност локалитета се огледа у присуству врсте црног граба (Ostrya carpinifolia) са костриком у густом склопу, што је права реткост за подручје Србије. Од реликтних врста истичу се групације папрати, златна папрат (Asplenium ceterach), јелењи језик (Asplenium scolopendrium) и бујад (Pteridium aquilinum).
На локалитету „Велика провалија“ као потенцијалном NATURA 2000 подручју, заступљене су врсте и станишта које га опредељују за ту номинацију, а то су:
a. врста плаштак (Anacamptis pyramidalis)
b. реликтни тип станишта A2.92 Шуме црног граба (Ostrya carpinifolia) !41.8 Frag(B))
c. слезница (Asplenium adulterinum), која се наводи на Додатку II Директиве о стаништима
d. 14 врста птица које се налазе на Додатку I Директиве о птицама
Вегетацијску слику предела Рајца чини 6 типова шума:
Шума сладуна и цера (Quercetum frainetto – cerris subass. typicum), Шума сладуна и цера са костриком (Quercetum frainetto cerris subass. aculeatetosum), Шума сладуна и цера са црним грабом (Ostryo – Quercetum farnetto – cerris), Шума китњака и цера (Quercetum petraeae–cerris), Шума брдске букве (Fagetum moesiacae submontanum), Шума букве и црног граба (Ostryo – Fagetum moesiacae).
Од укупно 38 врста које су наведене у списку TBFRA, 12 врста је заступљено на подручју Рајца. Од тог броја, само једна је реликтна врста црни граб (Ostrya carpinifolia Scop.), док су остале категорисане врсте као ретке и угрожене врсте: брекиња (Sorbus torminalis), јаребика (Sorbus aucuparia), бели јасен (Fraxinus excelsior), јасика (Populus tremula), дивља крушка (Pyrus pyraster), дивља јабука (Malus silvestris), дивља трешња (Prunus avium), брдски брест (Ulmus montana), пољски брест (Ulmus minor), јавор млеч (Acer platanoides) и бреза (Betula pendula).
Брдске шуме букве су највреднији тип шуме на заштићеном подручју, посебно на локалитету „Кршеви“ и „Црквена коса“, изнад врела Ба, где са црним грабом ствара реликтну заједницу.
На подручју Рајца пронађене су 3 врсте инсеката из реда тврдокрилаца (Coleoptera), које су први пут забележене у подацима о фауни Републике Србије. То су Omalium rivulare, Atheta contristata и Aleochara (Xenochara) funebris. Оне су пронађене на локалитетима „Велика Бездан“, „Велика пећина у Брезацима“ и „Степановића пећина“. Поред наведених врста, најзначајнији налаз за Републику представља описана нова врста за науку из реда тврдокрилаца (Coleoptera), врста Duvalius (Duvalius) suvoborensis, која се може наћи само у „Великој пећини у Брезацима“ и која се налази на листи строго заштићених врста у Србији.
Са аспекта фауне птица, предео Рајац је веома значајан за неке врсте птица које су од националне и међународне важности за заштиту. Поред тога, као типичан шумадијски тип предела, Рајац је значајан као централна зона за еколошко повезивање у мрежу значајних подручја у циљу очувања укупног диверзитета врста и станишта у Србији и шире, па се управо због тога сматра да Рајац треба уврстити у потенцијално NATURA 2000 подручје. У пределу Рајца забележено је укупно 81 врста птица, од чега су 62 врсте птице гнездарице. Нajвeћи брoj врста (65) je стрoгo зaштићeн према „Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива“, док 16 врстa има статус зaштићeне дивље врсте. Такође, на овом подручју је евидентирано и 14 врста птица са додатка I Директиве о птицама (209/147/ЕC).
Међу посебно значајне врсте птица на подручју Рајца и околине издвојене су следеће врсте: сури орао (Aquila chrysaetos), сива ветрушка (Falco vespertinus), ластавичар (Falco subbuteo), планински зујавац (Eudromias morinellus), грлица (Streptopelia turtur), мали детлић (Dryobates minor), црна жуна (Dryocopus martius), сива жуна (Picus canus), мала мухарица (Ficedula parva), шумска шева (Lululla arborea) и виноградска стрнадица (Emberiza hortulana).
Значајно је рећи да је у категорији европских врста од глобалног значаја (SPEC 1) са подручја Рајца нестала некада присутна врста орао крсташ (Aquila heliaca), а да су и даље присутне сива ветрушка (Falco tinnunculus) и грлица (Streptopelia turtur).
Са аспекта фауне сисара, за подручје Рајца се може основано претпоставити да га стално или повремено настањује око 51 врста сисара, што чини нешто више од половине врста које су до сада на било који начин регистроване на територији Србије.
Најбројнију групу чине слепи мишеви (Chiroptera) са 19 присутних врста, а најмању папкари (Artiodactуla) са 2 врсте, као и зечеви (Lagomorpha) са 1 врстом.
Предео Рајца се налази у оквиру еколошки значајног подручја „Ваљевске планине“ (бр. 33), еколошке мреже Републике Србије, значајног за заштиту врста и станишта: EMERALD еколошка мрежа („Сувобор RS0000036“) и одабрано подручје за дневне лептире – Prime Butterfly Area (РВА „Маљен – Сувобор“, бр. 39).
Ливадски екосистеми на делу Платоа Рајца означени су као пољопривредно подручје од високе природне вредности (High Nature Value Farming/HNV), што ово подручје номинује за потенцијално NATURA 2000 подручје.
Историјски печат и традицију народа предела Рајца обележава једино културно добро на овом подручју, а то је Споменик културе од националног значаја „Споменик 1300 каплара“, као обележје највеће и најзначајније битке, Колубарске битке коју је српска војска извојевала у Првом светском рату на подручју Ваљевских планина. На врху Рајца налазе се и очувани ровови из Колубарске битке, који заслужују да буду адекватно обележени. На овај начин, несумњиво је да централни део гребена Сувобора има меморијални значај.
Најпопуларнија манифестација са најдужом традицијом која се одржава на Рајцу је „Косидба на Рајцу“. Прва Косидба одржана је 1892. године, а организовано такмичење косача је почело 1973. године. Манифестација симбoличнo представља мoбу и свечани завршетак кoшења планинских ливада.
Значај предела Рајца и задржавање његовог статуса као заштићеног подручја и зоне од посебног државног интереса са становишта заштите природе и природних ресурса и развоја туризма, дефинисани су Просторним планом Републике Србије. Рајац, као најзначајнији туристички пункт општине Љиг припада Централној туристичкој зони и регији другог степена Ваљевских планина са националним значајем и са летњом рекреацијом, као водећом туристичком активношћу, затим викенд излетничком зоном Београда и могућношћу развоја осталих туристичких активности.
Предео изузетних одлика „Рајацˮ, налази се на територији општине Љиг (КО Славковица и КО Ба) и општине Горњи Милановац (КО Полом и КО Горњи Бранетићи).
Површина Предела изузетних одлика „Рајацˮ износи 1.771,58 hа, од чега је у 540,50 hа (30,51%) у државном власништву, 1.152,77 hа (65,07%) у приватном, 46,38 hа (2,62%) у јавном, 6,11 hа (0,34%) у друштвеном, 25,82 hа (1,46%) у црквеном и другим облицима власништва.
1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „РАЈАЦˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 1. ЈУНА 2024. ГОДИНЕ ДО 20. ЈУНА 2024. ГОДИНЕ.
Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „РАЈАЦˮ и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 20. јуном 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:
- поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „РАЈАЦˮ – Јавни увид о заштити,
- електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs
2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се 20. ЈУНА 2024. године, године и то:
- са почетком у 10.00 часова у просторијама Општине Љиг, Карађорђева 7, сала 21;
- са почетком у 13.00 часова у просторијама Општине Горњи Милановац, Таковска 2, Велика скупштинска сала.
У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.
Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине.
У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.
3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
