Завод за заштиту природе Србије, у сарадњи са Министарством заштите животне средине и Институтом за заштиту биља и животну средину, учествује у активностима на сузбијању инвазивне врсте Heracleum sosnowskyi. Биљка је 2016. године регистрована у Србији на подручју Панчевачког рита, у близини Ковилова (околина Београда).
Након спровођења првог корака, односно мапирања врсте на подручју Панчевачког рита, приступило се првој фази сузбијања (механичког уклањања), у којој су уништене највеће популације са око 80% површине на којима се врста налази. Поновним снимањем, након третирања, потврђено је да су остале рубне зоне и поједини појасеви уз канале који пресецају ово подручје, а на којима је и даље присутан одређени број биљака. Стога ће се наставити праћење присутва биљке на терену и благовремено поновити механички третман или увести хемијско сузбијање и све даље неопходне мере.
Алохтона врста Heracleum sosnowskyi препозната је као једна од најопаснијих страних биљних врста због свог инвазивног карактера и потенцијалне опасности коју представља за биодиверзитет и људско здравље. Биљка је у Србију доспела, највероватније, у току великих поплава 2012. године воденим путем из удаљених делова Европе.
Биљка Heracleum sosnowskyi је забележена само на подручју Панчевачког рита, у близини канала, али постоји могућност да су њене популације присутне и на другим локацијама. Због тога је значајно упознати јавност о њеном изгледу, потенцијалној опасности по здравље људи и животну средину, као и важности пријављивања нових локалитета како би се врста на време сузбила. У том смислу, помоћ грађана нам је од изузетног значаја. Уколико приметите ову врсту, обавезно обавестите Завод за заштиту природе Србије. За идентификацију потребно је доставити фотографију врсте уз тачну локацију на адресу beograd@zzps.rs.
Како је препознати:
Heracleum sosnowskyi је изразито велика биљка, од 100 до 300 cm висине, двогодишња или вишегодишња. Иако цвета и плодоноси само једном у току животног циклуса, продукује велики број семена. У питању је робусна биљка са ребрастом стабљиком која има љубичасте мрље и проређене длаке. Листови су велики, издељени, са различитим степеном сегментације (најчешће троструко) и заобљеним зупцима на рубовима лиске. Цветови су најчешће беле боје.
Уколико сумњате да сте препознали биљку:
- Не дирајте је голим рукама,
- Не дозволитите деци да се играју близу ње,
- Не преноситите је на друга места и немојте давати семе ради даљег расађивања услед
декоративности,
- Обавестите Завод за заштиту природе Србије да сте је пронашли.
Сузбијање врсте је неопходно из више разлога:
- Спада у 14 најинвазивнијих биљних врста, тако да негативно утиче на биодиверзитет, као и на здравље људи.
- Биљка је јако алергена, њен сок садржи фототоксичне материје фурокумарине. Када дође до контакта са кожом и изложености сунчевој светлости, може изазвати фитофотодерматитис, који се манифестује црвенилом, отоцима и пликовима на кожи, а у појединим случајевима код осетљивих особа се јављају и респираторне алергије, па чак и анафилаксија.
- Ова врста угрожава и потискује нативне врсте и уништава станишта.
- На пољопривредном земљишту се брзо шири, угрожава усеве, смањује принос, тешко се уништава и опасна је за раднике.
- По категорији EPPO (European and Mediterranean Plant Protection Organization), чији је члан Република Србија, Heracleum sosnovskyi се налази на А2 листи, којој припадају карантински штетни организми, што нас обавезује да донесемо мере за њено уништавање.
- Уколико се дозволи да појединачне биљке донесу семе, које се потом распе по земљишту, поништавају се напори претходног искорењавања, јер је семе витално 10 година.
У циљу сузбијања, предузето је низ активности (корака) које реализује Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са Институтом за заштиту биља и животну средину:
-МАПИРАЊЕ које подразумева, поред физичког мапирања, и снимање локације дроном, како би се сагледале недоступне локације.
-ОБАВЕШТАВАЊЕ ЈАВНОСТИ кроз припрему обавештења и постављање табли упозорења на локацијима где је регистрована.
-СУЗБИЈАЊЕ, односно, физичко уклањање, на које се сви корисници земљишта где се региструје биљка упућују и обучавају за адекватне и безбедне мере сузбијања. Искуства земаља које спроводе мере обавезног сузбијања и ерадикације ове врсте говоре да се најбољи резултати постижу када ове мере изводе власници (корисници) земљишта, локално становништво или општина која има највећи интерес за искорењавање инвазивних врста са датог подручја. Тада се колоније (жаришта) могу стално пратити и све нове биљке брзо искоренити. Искорењавање је безбедно ако се спроводи пажљиво и без журбе и захтева само одређени физички напор, стрпљење и упорност.
-КОНТРОЛА која се спроводи након предузетих активности и праћење стања.
За слабљење веће колоније потребно је време – значајно смањење броја биљака може се видети након четири или пет година упорног искорењавања.
