Стручни сарадници Завода за заштиту природе Србије, су у периоду од 2. до 5. септембра 2025. године, обавили стручни надзор Парка природе „Голија”. У оквиру стручног надзора реализовани су теренски обиласци и састанци са представницима управљача ЈП „Србијашуме”, у вези са радовима и активностима који се обављају у заштићеном подручју.
У току стручног надзора валоризовани су следећи локалитети: „Палеж”, „Дајићко језеро”, „Округлица”, „Кошанинова језера”, „Римски мост – Пакашница”, „Дајићи”, „Одвраћеница”, „Плакаоница” и „Плакаоница II”, Манастир Студеница, Споменик природе „Стабло зеленике у порти манастира Студеницеˮ.
На основу теренског обиласка, стручна екипа Завода констатовала је следеће:
– На подручју Парка природе „Голија” на неколико локација постоји сушење смрче и бора, које је последица више фактора као што су: сушни периоди, лишајеви, ентомолошка и фитопатолошка обољења. Како би се спречило даље сушење, постављене су феромонске клопке за смрчин поткорњак у трећем режиму заштите.
– Подручје Парка природе „Голијаˮ, богато је шумским врстама, од којих су током стручног надзора забележене следће: смрча, јела, буква, црни бор, бели бор, горски јавор, планински јавор, јавор млеч, храст цер, храст китњак, граб, леска, јова, јасика, клека, боровница, божиковина и друге.
– Парк природе„Голија” делимично је обележен знаковима, али на таблама се налазе само подаци о режимима заштите, без назива локалитета, што указује на потребу за бољим и свеобухватнијим обележавањем терена ради лакше идентификације и олакшања кретања кроз заштићено подручје. Локалитет „Плакаоница” у режиму заштите I степена није обележен и на путу који пролази кроз источни део локалитета би требало поставити адекватне инфо-табле.
– На катастарских парцелама на којима се врши ручна експлоатација плочастог камена, утврђено је да надзирани радови, са аспекта заштите природе, немају негативан утицај на животну средину.
– Већи број инвазивних врста на подручју парка природе „Голија” нису евидентиране. Уз пут је релативно често бележена красолика – Erigeron annuus.
Теренским обиласком локалитета извршена је контрола у циљу праћења стања на терену, при чему је уочена појава нелегалне градње у одређеном делу територије. Анализом ових случајева примећено је да је ова појава распрострањена, иако су представници ЈП „Србијашумеˮ правовремено пријављивали одређене случајеве инспекцијским службама. Нелегална градња представља значајан изазов који захтева систематичан и свеобухватан одговор.
Иако су процеси сукцесија природна карактеристика, треба узети у обзир да су услед климатских промена ти процеси можда и убрзани на подручју Голије. У разговору са управљачем констатовано је да су у парку природе измењени хидролошки режими и суше су све јаче, чиме се и сукцесија убрзава, и то покреће питање да ли треба омогућити спровођење активних мера заштите у режиму заштите I степена.
ПП „Голија”, обухвата пространу природну целину на југозападу Републике Србије, површине 75.838,94 hа, на којој су издвојени локалитети са режимима заштите I, II и III степена, одређени у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја.
Према класификацији националног законодавства сврстан у I категорију – заштићено подручје међународног, националног односно изузетног значаја. У границама ПП „Голија”, Одлуком Међународног координационог савета за UNESCO MAB програм, септембра 2001. године, проглашен је Резерват биосфере „Голија-Студеницаˮ као први резерват биосфере у Србији који је постао део UNESCO светске мреже. Очуваност природе са великим бројем биљних и животињских врста, од којих су посебно значајне бројне ендемичне и реликтне врсте, као и постојање манастира Студенице, непокретног културног добра од изузетног значаја, који је од 1986. године на листи светске баштине (World Haritage),допринели су да ПП „Голија” буде један од највреднијих простора у Србији.
