Министарствo заштите животне средине, Завод за заштиту природе Србије, Покрајински завода за заштиту природе и Туристичка организација општине Сурдулица, поводом обележавања Светског дана влажних подручја (World Wetlands Day), као централни национални догађај, организуjу скуп „Влажна подручја и биодиверзитет“ 31. јануара 2020. године у заштићеном подручју – Предео изузетних одлика „Власина“. У циљу представљања значаја биодиверзитета ових подручја, на скупу ће бити представљене активности заштите и то на примеру Предела изузетних одлика „Власина“, акумулационог језера са тресетним острвима и Специјалног резервата природе „Царска бара“, као барског подручја.
Упозоравајући на чињеницу да je 87% влажних подручја у свету нестало у последњих 300 година и да 40% живог света живи у стаништима ових подручја, милионима животињских и биљних врста прети нестанак, пре свега, гмизавцима, водоземцима, птицама мочварицама и сисарима.
Поводом обележавања Светског дана влажних подручја директор Завода за заштиту природе Србије мр Александар Драгишић истиче да „Имајући у виду значај заштите влажних подручја, заштиту природе у 2020. години започињемо проглашењем два нова заштићена подручја која припадају, управо, овој категорији. А то су Специјални резерват природе „Брзанско моравиште“, стари меандар као једно од последњих очуваних мочварних станишта у Поморављу и Споменика природе „Бледерија“ речице на југозападном ободу регије дунавског Кључа.
На простору Брзанског Моравишта редовно борави око 60 строго заштићених врста птица, од којих се око 30 ту гнезди и репродуктивни је центар за више врста водоземаца и гмизаваца, док се Бледерија ставља под заштиту како би се очувало извориште са четири места истицања врела, два акумулативна водопада, од којих је низводнији висине око 7 m, као и велика акумулација бигра у доњем току, врелска пећина Соколовица, са повременим врелом гравитационог типа и периодичним током који је усекао живописну кречњачку клисурицу, са неколико сужења и слапова.
Светски дан влажних подручја обележава се у Пределу изузетних одлика „Власина“ будући да, као једно од десет наших подручја уписаних на Листу светски значајних влажних подручја тј. Рамсарских подручја, представља пример њиховог богатства и јединствености.
О плановима везним за даљи разовј у складу са очувањем природних вредности овог поручја општине Сурдилца народни посланик и председник Супштине општине Новица Тончев рекао је „Наш задатак је да својим делањем допринесемо очувању и заштити јединственог предела Власине који се налази на територији општине Сурдулица. Значај који Власина има као влажно подручје је непроцењив јер је вода једно од богатстава којим обилује. Да бисмо и за будуће генерације очували предео чистим и нетакнутим, у циљу његове заштите, планирамо да у сарадњи са државом, изградимо канализациони прстен око језера и на тај начин докажемо да смо одговорни према природи и животној средини.“
Значај имплементације Рамсарске конвенције и националне приоритете на овом пољу представиће Јелена Дучић, начелник Одељења за биодиверзитета Министарства заштите животне средине и национална контакт особа за Рамсарску конвенцију. „Питање очувања биодиверзитета данас је важно и ургентно исто колико и питање климатских промена. Ова година је прекретница за очување биодиверзитета. Досадашњи напори на глобалном нивоу нису уродили плодом и на помолу је нови глобални стратешки оквир за очување биодиверзитета након 2020. године који ће бити усвојен ове године на 15. заседању Конференције чланица Конвенције о биолошкој разноврсности у Кини. Очување и заустављање губитка влажних подручја је део ових дискусија на глоблном нивоу узимајући у обзир њихову улогу у очувању биодиверзитета и екосистемских услуга као и природних решења које представљају у смислу ублажавања ефеката климатских промена“, изјавила је Јелена Дучић поводом обележавања овог важног еколошког датума.
Од укупно десет проглашених влажних подручја од међународног значаја у Србији, 8 се налази у низијским пределима Војводине, а међу њима посебно место припада подручју на коме се сада налази Специјални резерват природе „Царска бара“. Смештено између Бегеја и Тисе, са изузетном разноликошћу предела и станишта, Рамсарско подручје „Стари Бегеј-Царска бара“ обезбеђује опстанак великом броју биљних и животињских врста, значајних и угрожених на националном и међународном нивоу, међу којима се налази и преко 250 врста птица. „Покрајински завод у сарадњи са управљачем и другим партнерима улаже значајне напоре да то јединствено подручје сачува и унапреди, посебно кроз активне мере управљања водним режимом и осетљивим влажним стаништима“, поручује др Слободан Пузовић, помоћник директора Покрајинског Завода.
Обележавање Светског дана влажних подручја прилика је да се укаже на значај ових екосистема за живот на Земљи, имајући у виду њихову важност за климу, јер је 30% кисеоника везаног у земљиштима депоновано у тресетиштима, као и за чисту воду будући да мочваре разграђују загађујуће материје, запослење и економију, полазећи од тога да приходи милиона људи зависе од влажних подручја и да она приходују 47 трилиона долара од основних екосистемских услуга које пружају.
Рамсарска конвенција је усвојена 02. фебруара 1971. године у иранском граду Рамсару и обезбеђује оквир за међународну сарадњу и активности на националном нивоу, са циљем очувања и рационалног коришћења влажних подручја. Конвенција као влажна подручја дефинише сва језера, реке, подземне издане, баре, мочваре, влажна травната подручја, тресаве, оазе, естуаре, делте, плимске наносе, мангрове, коралне гребене, као и локалитете настале активношћу човека, као што су рибњаци, пиринчана поља, водене акумулације и солане. Конвенцију је потисало 171 земаља. Наша земља једна је од првих потписница, конвенцију ратификовала 1977. године.
Здрави и разноврсни екосистеми влажних подручја важна су подршка човечанству обезбеђењем низа екосистемских услуга које су од виталног значаја за живот људи и подршку економији сваке земље представљајући моћна решења за обезбеђење здравља, борбу против сиромаштва, ублажавање климатских промена и одрживи развој.
На територији 171 чланице Рамсарске Конвенције, до сада је проглашено 2.375 Рамсарских подручја (међународно значајана влажна подручја), укључујући и 18 прекограничних, у укупној површини од 253.614.461 ha. У Србији је до сада проглашено 10 подручја од међународног значаја, која се простиру на укупној површини од 63.919 ha. Подручје „Ђердап“ је у процесу номинације и добијања статуса рамсарског подручја. Међу првима су проглашени Лудашко језеро и Обедска бара, а потом Стари Бегеј – Царска бара, Слано копово, Лабудово окно, Пештерско поље, Власина, Горње Подунавље, Засавица и Ковиљско петроварадински рит. Осим Власине, која је заштићена као Предео изузетних одлика, остала подруча су Специјални резервати природе.
