Монографија „Панчићева оморика у Националном парку Тара – Еколошки чиниоци природног одржавања и обнављања у Националном парку Тара“, ауторке др Драгане Остојић, у издању ЈП „Национални парк Тара“ и Завода за заштиту природе Србије, представљена је на 67. Међународном сајму књига у Београду.
Књига о дрвенастој врсти, посебно значајној за наше просторе, Панчићевој оморици, која је из доба терцијара и преживела ледено доба, а која данас своја природна станишта има само на простору средњег тока Дрине, заснована је на резултатима истраживања њеног обнављања у резервату Црвене стене на Тари и тексту докторске дисертације др Драгане Остојић (2005.)
Промоцију су у име издавача отвориле: Милица Томић, извршна директорка ЈП „Национални парк Тара“ и Бранка Вујовић, извршна директорка Завода за заштиту природе Србије.
О књизи је говорила уредница, мр Оља Васић која је истакла да је „за уредника прави изазов био да од обимног и сложеног текста, и великог броја разноврсних, графичких прилога, као што су табеле, графикони, хистограми, па то све још у боји, и фотографија, склопи целовиту и прегледну књигу која ће на јасан и разумљив начин у потпуности приказати резултате до којих је ауторка дошла, али да та књига буде и занимљива и привлачна и оним читаоцима којима обрађена проблематика није сасвим или уопште блиска“. Такође је истакла да књига представља допринос осветљавању „конкретних узрока основног проблема Панчићеве оморике, који је последица услова у којима данас живи, а то је њено споро, недовољно и често неуспешно обнављање, односно мала клијавост семена и мали број успешних клијанаца који достижу узраст када могу да дају семе и наставе циклус размножавања, а тиме и одржавање популације, што је све важно за одржавање константне природне динамике популација ове врсте“. На значај књиге за разумевање опстанка ове глобално значајне врсте указала је и рецензенткиња књиге, др Анка Динић, која је представила рад свих истраживача, почевши од Јосифа Панчића, који је за науку открио и описао, и на чијим резултатима је ауторка заснивала своја даља истраживања у откривању услова неопходих за даљи опстанак Панчићеве оморике у природу. Рецензенткиња је овом приликом описала и указала на комплексност и захтевност истраживања која је ауторка спровела, а која су у књизи представљена.
Након представљања књиге ауторка, др Драгана Остојић, начелница Одељења за заштићена подручја и предеоне вредности Завода за заштиту природе Србије, захвалила се свима који су јој помогли у реализацији истраживања, изради докторске дисертације и објављивању књиге.
Панчићева оморика је врста која је неколико десетина милиона година, у периоду терцијара када је клима била топлија него данас, имала далеко веће распрострањење (ареал). Захлађење климе током Леденог доба утицало је на знaтно смањење њеног ареала. Данас Панчићева оморика у природи расте једино на Балканском полуострву у подручју средњег тока Дрине, и у кањону реке Милешевке, односно у западној Србији и источној Босни. Највећи број популација у Србији налази се у оквиру Националног парка „Тара“, те се стога сматра краљицом ове планине. А лепа и витка и елегантна крошња, по којој се разликује од свих других четинара, донела јој је и титулу „краљице четинара“. (Из Увода књиге „Панчићева оморика у Националном парку Тара“, Драгана Остојић, 2023. )
