Река Градац, притока Колубаре, тече ваљевском подгорином, где на простору Лелићког, односно Ваљевског краса усеца дубоку клисурасто − кањонску долину у дужини од скоро 23 km. Клисура реке Градац представља врло атрактивну амбијеталну целину и један од најатрактивнијих простора у овом делу Србије. Пејсажне карактеристике се огледају пре свега геоморфолошким одликама клисуре. Без обзира на непосредну близину Ваљева, економског центра овог деле Србије, клисура је у највећој мери остала очувана од изградње и других облика деградације, што у укупним пејсажним карактеристикама овог природног добра заузима посебно место. Поред појединих делова клисуре који су скоро непроходни или оних питомијих у којима се свило по неколико сеоских домаћинстава са уредно обрађеним њивама, воћњацима и ливадама, пажњу привлачи околина манастира Ћелије. Пространи природни амфитеатар затворен на истоку литицама, велики комплекс шуме, живописни ток Градца и мир и тишина који овде владају остављају на сваког посетиоца незабораван утисак. Посебан квалитет клисуре јесте велики број просторно малих локалитета који се високо вреднују у погледу амбијеталних вредности, као и многи природни видиковци, односно, узвишења са којих је могуће сагледати не само поједине делове клисуре већ и ширу околину. Основна црта рељефа ове клисуре је изразито меандарско вијугање доњег дела долине. Уклештене меандарске кривине, са наспрамно распоређеним кречњачким меандарским ртовима високим до 60 m, на појединим местима су долинско дно стесниле на свега 5 m. Дубина клисуре износи од 150 до 300 m. Осим типичне орнаментике кречњачких литица представљене стрмим, назупченим одсецима и сипарима, стране долине су изрезбарене сплетом суводола, вододерина и јаруга. Динамику предела додатно усложњавају суве долине са вртачама, дубоке и кратке долинице многих бочних притока реке Градац, бројне пећине, јаме, понори, врела, алувијане терасе и каскаде преко којих се Градац прелива. Обале реке Градац и њених потока су обрасле жбунастим заједницама сиве врбе (Salix incana), раките (Salix purpurea) и сиве јове (Alnus incana), а сувље стране клисуре мешовитим шумама и шибљацима храстова (Quercus cerris, Q. frainetto, Q. petraea), обичног граба (Carpinus betulus), белог граба (Ostrya carpinifolia), глога (Crataegus monogyna) и других врста. Животињски свет ове клисуре је такође разноврстан. У водама ове реке срећу се поточна пастрмка, (Salmo trutta), липљан (Thymallus thymallus), златни вијун (Cobitis aurata), а у шумама и на камењарима, између осталих, велика сеница (Parus major), пупавац (Upupa epops), чешљугар (Carduelis carduelis), царић (Troglodytes troglodytes), глувара (Anas plathyrhynchos), жутогрли миш (Apodemus flavicollis), риђа волухарица (Myodes glareolus), видра (Lutra lutra), зец (Lepus europaeus) и друге врсте. Значају клисуре доприноси и средњовековни манастир Ћелије са црквом посвећеном Св. Архангелу Михаилу, као и остаци средњовековног утврђења код села Бранеговић.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
ΙΙ категорија заштите – заштићено подручје регионалног односно великог значаја.
ПОВРШИНА
1268 ha.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
На подручју клисуре реке Градац установљен је режим заштите III степена.
ОПШТИНА/Е
Предео изузетних одлика „Клисура реке Градац“ се налази на подручју града Ваљева и обухвата катастарске општине: Дегурић, Лелић, Бранговић, Богатић, Ковачице, Бачевци, Горње Лесковице и Белић.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Историјат заштите овог простора је дуг. Први правни акт о заштити донео је Завод за заштиту природе Србије 14.12.1958. године. Тим документом заштићена је Баћина пећина са својом колонијом слепих мишева. Следећи акт је, на иницијативу Истраживачке станице „Петница“, донела Скупштина општине Ваљево 1984. године и односио се на заштиту уског дела клисуре реке Градац, површине 877 ha. Коначно је 1998. године Завод за заштиту природе Србије припремио елаборат којим се клисура реке Градац сврстава у II категорију – Природно добро од великог значаја.
АКТ О ЗАШТИТИ
Скупштина општине Ваљево је 2001. године донела Одлуку о заштити Предела изузетних одлика „Клисура реке Градац“ („Службени гласник општине Ваљево“, бр. 1/2001).
УПРАВЉАЧ
Еколошко друштво „Градац“ из Ваљева.
