Власина обухвата већи део Власинске висоравни у југоисточној Србији. На овој се висоравни налази вештачко језеро чија надморска висина прелази 1.000 m. Језеро је оформљено на месту где је постојала једна од највећих планинских тресава Балканског полуострва.
Флора тресетишта Власине одликује се присуством карактеристичних тресавских биљака. Међу 956 врста биљака, посебну вредност имају ендемичне и бореалне врсте које насељавају планинске тресаве око језера, извора и потока. Знак распознавања Власине су росуља (Drosera rotundifolia), позната као биљка месождерка, муљна оштрица (Carex limosa), оманолика паламида (Cirsium helenoides) и мочварна петопрсница (Potentilla palustris). Оманолика паламида распрострњена је на ободу тресетишта, чији једини познати локалитет у Србији је управо на Власини. Лепоти пејзажа нарочито доприносе пловећа тресетна острва на којима се налазе заједнице маљаве брезе (Betula pubescens) и тресавске врбе (Salix rosmarinifolia). Станишта овог типа код нас су ретка, са специфичним живим светом и многе биљне врсте које се на њима налазе живе у изолованим популацијама на крајњим границама свог распрострањења. Са аспекта биодиверзитета нарочито је важно присуство стеноендемичних врста као што је српски каћунак, очувани бореални реликт који представља остатак флоре тамних четинарских шума и тресетишта из периода глацијација и интерглацијалних фаза на Балканском полуострву.
Орнитофауна овог подручја, као један од темељних феномена, представља посебно значајну и угрожену категорију, а њено богатство изражено је са 125 регистрованих врста. По међународно усвојеним принципима заштићено је преко 60 врста, а по стандардима домаћег законодавства трајно је заштићено 50 врста. Посебно је значајно присуство глобално угрожених птичијих врста као што су Aythya nyroca, Aquila heliaca и Crex crex.
Фауна сисара је представљена са 27 врста. На Власини је присутна шумска ровчица (Sorex araneus), водена ровчица (Neomys foediens), мочварна ровчица (Neomys anomalus), водена волухарица (Arvicola terrestris), слепо куче (Spalax leucodon), текуница (Spermophilus citellus), куна белица (Martes martes), куна златица (Martes foina), видра (Lutra lutra), вук (Canis lu¬pus), срна (Capreolus capreolus) и друге врсте. Од ретких и угрожених врста фауне сисара овог подручја издвајају се: Canis lupus, Spalax leucodon и Vulpes vulpes који припадају глобално угроженим врстама, док су у националним размерама значајни као угрожени Citellus citellus, Spalax leucodon, Arvicola terrestris, Lutra lutra и други.
Међу фауном водоземаца и гмизаваца на Власинском подручју посебан значај имају Ichtyosauria alpestris, Triturus karelinii, Ablepharus kitaibelii, Zootoca vivipara.
Посебну вредност представља само језеро, као све значајнији природни ресурс. Висок квалитет акумулиране воде посредно потврђује присуство већег броја ретке фауне (поточна пастрмка, видра и др.).
Власина је уписана као Рамсарско подручје у регистар међународно влажних подручја, а у складу са Конвенцијом о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица („Службени лист СФРЈ Међународни уговори”, број 9/77).
Подручје Власине је међународно значајно подручје за птице Important Bird Areas – IBAs (RS037IBA), а услед високог степена присуства угрожених биљних врста уврштено је у међународно значајна ботаничка подручја Important Plant Areas – IPAs. Део природног добра налази се и у оквиру одабраног подручја за дневне лептире Prime Butterfly Areas – PBAs.
Због присуства одређених угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6. Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта („Службени гласник РС Међународни уговори”, број 102/07) Власина представља EMERALD подручје (РС0000006) у оквиру међународне EMERALD еколошке мреже.
Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), Власина припада делу eколошки значајног подручја број 88 „Власина”. У предеоном погледу Власинско језеро и његова непосредна околина се одликују специфичним и атрактивним пејзажним карактеристикама. Велика водена површина окружена благо заталасаним побрђем, разуђена обала, два острва и више узаних и издужених полуострва са пространим тресавама, пашњацима и брезовим шумама, дају овом простору препознатљив и јединствен изглед.
У време свог постојања ова тресава је била највећа у Србији, а по низу специфичности хидрографског режима, флористичког и фаунистичког богатства и јединствена на Балкану.
Власинско подручје, а посебно акумулација Власинско језеро, најпознатији су по пловећим тресетним острвима. Укупна површина тресетних острва на Власинском језеру данас износи око 10 ha, с тим да су највећа острва привезана на различитим деловима уз обале језера.
Предео изузетних одлика „Власина” стављен је под заштитом да би се:
➢ очувао уздигнути средњепланински предео значајних висинских распона са израженом пластиком висоравни и уједно једна од најраспрострањенијих зона кристаластих шкриљаца у нашој земљи;
➢ очувале заједнице субалпске жбунасте вегетације у којој доминирају боровница и брукенталија, а на сличним површинама око језера и брезове шуме и вегетација врбака;
➢ очувала влажна станишта око већих потока и река где је развијена потенцијална вегетација долинских и мочварних ливада;
➢ очувале лишћарско-четинарске шуме, где доминирају борове и смрчеве шуме;
➢ очувала фауна инсеката и то 11 врста вилинских коњица, 22 врсте стрижибуба, 32 врстe скарабеида и 42 врсте правокрилаца;
➢ очувала орнитофауна, као један од темељних феномена, чије богатство је изражено са 125 регистрованих врста;
➢ очувале специфичне и атрактивне пејзажне карактеристике;
➢ очувао природно-историјски феномен типа тресетних острва са уско специјализованим биоценозама;
➢ очувао висок диверзитет флоре, вегетације и стварање специфичног и разноврсног живог света и екосистема.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
Површина Предела изузетних одлика „Власина” износи 13.329,84 ha од чега је у приватном власништву 49,12%, државном власништву 50,83% и у другим облицима власништва 0,05% површине.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
I степен – 9,63 ha или 0,07% укупне површине ПИО Власина, на локалитетима:
1) Острво Дуги Дел, површине 7,82 ha;
2) Острво Страторија, површине 1,81 ha.
II степен – 4.385,01 ha или 32,90% укупне површине ПИО Власина, на локалитетима:
1) Вртоп Јелачки рид, површине 1.749,73 ha;
2) Мали Чемерник, површине 90,62 ha;
3) Велики Чемерник, површине 361,33 ha;
4) Стевановски поток, површине 37,16 ha;
5) Блато-Делнице-Братанов Дел, површине 409,66 ha;
6) Полуострво Дуги Дел, површине 40,55 ha;
7) Власинско језеро, површине 2.080,44 ha;
8) Клисура Вучје реке, површине. 102,89 ha и
III степен – 8.935,20 ha 67,03% укупне површине ПИО Власина, обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите I и II степена.
Општина/е
ПИО Власина се највећим делом простире на територији општине Сурдулица (К.О. Битврђа, К.О. Божица, К.О. Власина Округлица, К.О. Власина Рид, К.О. Власина Стојковићева, К.О. Грознатовци, К.О. Драјинци и К.О. Клисура) где заузима површину од 12.848,71 ha или 96,39% заштићеног подручја, а незнатним на територији општине Црна Трава (К.О. Црна Трава), односно 481,13 ha или 3,61% заштићеног подручја.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Уредба о заштити ПИО Власина („Службени гласник РС“, бр. 30/2006).
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о проглашењу Предела изузетних одлика „Власина” („Службени гласник РС“, бр. 25/2018).
УПРАВЉАЧ
Туристичка организација општине Сурдулица.
