Седми годишњи скуп организација за заштиту природе, „Партнерством ка заштити природе“ одржан је 16. децембра 2024. године у Заводу за заштиту природе Србије. Скуп је окупио представнике државних органа, стручних установа, високошколских организација и невладиних организација како би побољшали даљу координацију у унапређењу стандарда и праксе у заштити природе.
Рад скупа отвориле су Јасмина Јовић, помоћница министарке Министарства заштите животне средине и Бранка Вујовић, извршна директорка Завода за заштиту природе Србије, истаквши главне разултате рада у заштити природе у 2024. години.
Актуелности и смернице у заштити природе представљене су кроз тематску презентацију о раду Завода. Овом приликом др Драгана Остојић, начелница Одељења за заштићена подручја, предеоне вредности и просторно-планску документацију истакла је значајан напредак у повећању површине заштићених подручја, која тренутно износи 10,51% површине наше земље тј. 929 934 хектара. Такође је истакла да је доношењем аката о заштити у 2024. години за природна добра: Парк природе „Голија“, Парк природе „Мали Босут“, Парк природе „Велики Јастребац“, Предео изузетних одлика „Рајац“, Специјални резерват природе „Увац“, Специјални резерват природе „Мојстирско-Драшке планине“, Споменик природе „Сесалачка пећина“, Споменик природе „Група стабала храста лужњака и цера“, Заштићено станиште „Глинара“ и Заштићено станиште „Бела река-Рипањ“, ова површина увећана за 58.006 хектара. Министарству су, као предлог за нова подручја за заштиту, достављене и студије за Предео изузетних одлика „Повлен и кањон реке Сушице“, Специјални резерват природе „Златар“, Специјални резерват природе „Велики Рзав“, као и за Споменике природе „Рајкова пећина“, „Таорска врела“ и „Хаџи-Проданова пећина“.
Рад Oдељења за геодиверзитет представио је Милорад Кличковић, указавши на природна добра за која су се радиле студије заштите у 2023. и 2024. години, а којима је темељна вредност геодиверзитет, као што су Предео изузетних одлика „Горњачка клисура“, Споменик природе „Клисура реке Пањице“, Споменик природе „Рајкова пећина“, Споменик природе „Кањон Вучјанске реке“. Приказан је и рад стручних сарадника за област геодиверзитета на стручним скуповима и објављивању тематских радова у часописима, са посебним акцентом на објављивању књиге „Заштићено геонаслеђе Србије“ поводом обележавања 75 година рада Завода за заштиту природе Србије. У презентацији је истакнут и рад на истраживањима Преконошке пећине која ће бити представљена у монографији о овом природном добру, као и геодиверзитета Хиландара и Свете Горе, која ће такође бити објављена у тематској публикацији. Овом приликом указано је и на могућности употребе дрона у валоризацији приодних добара на примеру Споменика природе „Вражји камен –Просечник“.
Активности и резутате рада у заштити биодиверзитета представио је др Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одрживи развој. У представљању рада овог одељења указано је на све послове које обављају стручни сарадници ангажовани у овој области и истакнут је рад на успостављању националне еколошке мреже, и то, у изради Прилога 1 листа подручја за централну Србију, Прилога 2 референтна листа типова станишта Републике Србије и Прилога 3 референтна листа врста Републике Србије. У оквиру Еколошке мреже индетификовано је 186 подручја и коридора у централној Србији. који заузимају 2.196.516 хектара, простирући се на површини која чини 39% територије. Посебан акценат је стављен на даљи рад на Црвеним листама и књигама угрожених врста, будући да су у 2024. години објављене две нове Црвене књиге: „Црвена књига фауне Србије – Рибе“ и „Црвена књига фауне Србије – Акватични бескичмењаци“. Представљен је и рад на прикупљању теренских података кроз апликацију Теренска, мониторингу дивљих врста као и на прихвату и збрињавању повређених дивљих врста животиња.
Рад на представљању резултата у заштити природе, природних вредности и на едукацији у области очувања природне баштине представила је Наташа Панић, шеф Одсека за образовно-издавачку делатност и комуникације. Учесницима скупа презентовани су образовни програми које Завод реализује за предшколце, ученике, студенте и најширу јавност, промотивне акције и манифестације у којима учествује заједно са бројним партнерским институцијама и организацијама. У том контексту приказана је новина у раду Завода, изложбене тематске поставке, којих је у току године било десет у више градова и које су трајале укупно 125 дана, а биле су и подршка учешћу Завода на фестивалу „Нишвил“, фотоконкурсу „Вики воли земљу“ и „Фестивалу природњачког филма“ у Смедереву. Од издања издвојене су књига „Заштићена природна добра Србије, као финална и четврта из едиције Заштићена природа Србије, монографија „Предео изузетних одлика Велико ратно острво“, две нове Црвене књиге, и од образовних издања за најмлађе: сликовница „Пчелице“, слагалица „Свет природе 3“ , игра меморије „Животиње“ и авантуристичка потрага и квиз „Топчидерски парк“.
Презетацијом резултата рада Завода у заштити природе истакнуто је да су постигнути у сарадњи и партнерству са бројним институцијама и организацијама које се баве заштитом природе и уз подршку ресорног министарства.
