У Блацу је 24. септембра 2025. године одржана јавна расправа о Нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите споменика природе ,,Пребреза – палеонтолошки локалитет“.
Јавну расправу су водили представници Министарства заштите животне средине Републике Србије, а студију заштите Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет“ представио је мр Данко Јовић, руководилац Канцеларије Завода за заштиту природе Србије у Нишу.
Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет“ се налази у Јужној Србији, испод јужних обронака планине Јастребац, 3 km северозападно од насеља Блаце (у правцу Крушевца).
Око 50 милиона година након изумирања диносауруса (14 – 15 милиона година), у епохи геолошке историје означене као средњи миоцен, палеонтолошко налазиште Пребреза налазило се на раскршћу путева тадашњих копнених сисара који су у потрази за храном и бољим животним условима константно мигрирали преко територије данашњег Балканског полуострва до далеких континената Азије и Африке. Као последица издизања и спуштања копна, нивои некадашњих пра мора – Тетиса и Паратетиса мењали су се више пута, што је проузроковало повезивање копненим мостовима три континента – Европе, Азије и Африке. Велики број најразличитијих врста, међу којима су најбројнији били сисари, користили су ове копнене мостове као миграторне путеве и током времена еволуирали у нове групе организама. Бројни фосилни остаци окамењених костију, откривених на профилима са леве и десне стране обале Глувог потока на локалитету Пребреза, послужили су као огледало геолошке прошлости и доказ еволуције и постојања тадашњих праисторијских сисара. Палеонтолошком анализом откопаних фосилних костију утврђено је да су у то време, пре око 15 милиона година, на подручју некадашњег Балканског полуострва највише живели месождери (хијене и др.), копитари (коњи, носорози), папкари (свиње, жирафе, говеда), сурлаши (мастодон). Откривено је и неколико нових врста које су први пут идентификоване у Европи, као што су нова врста хијене и претеча газеле.
У таквим географским приликама, на тлу Балканског полуострва, развијале су се суптропске шуме, а клима је била без снажно изражених смена годишњих доба. Стање на локалитету, под чим се подразумева бројност фосилних остатака, њихова очуваност, начин таложења и друго, омогућава нам извођење закључака и решавање бројних недоумица, не само о палеоеколошким приликама на копну и у води које су владале у то време, већ и о пореклу, начину живота и коначно, тајанственом изумирању ових праисторијских сисара.
Јавни увид у Нацрт уредбе о проглашењу и студију заштите споменика природе ,,Пребреза – палеонтолошки локалитет“ траје до 27. септембра 2025. године, до када правна и физичка лица могу доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: поштом или на писарницу, са назнаком СП „Пребреза – палеонтолошки локалитет” – јавни увид о заштити, као и електронским путем на мејл адресe: lidija.stevanovic@eko.gov.rs и malisa.mladenovic@eko.gov.rs
