Планине нису само импресивни пејзажи, већ представљају сложене животне системе. Међународни дан планина, који се обележава 11. децембра, има за циљ да скрене пажњу на њихов значај за живот на Земљи. Оне обезбеђују свежу воду, енергију, храну и станишта за велики број људи, а истовремено представљају дом за разноврсне екосистеме и бројне угрожене врсте, чинећи их важним центрима биодиверзитета.
Планинске регије спадају међу најосетљивијим на климатске промене – ледници се топе, температуре расту, а екосистеми се мењају. Ове промене утичу не само на становнике планина, већ и на велик број људи у низијским регионима који зависе од воде и ресурса које планине обезбеђују. Сврха обележавања Међународног дана планина јесте и подизање свести о овим променама и истицање потребе за њиховим очувањем.
У Србији, планински региони обухваћени Динарским, Карпатским и Родопским планинским системима, са главним групацијама попут Проклетија, Шарских планина, Копаоника, Старовлашко-рашких и планина источне Србије, имају кључну улогу у обезбеђивању природних ресурса за низијске области. Водни потенцијал ових планина користи се за снабдевање водом пољопривреде, индустрије и домаћинстава у равничарским деловима земље. Климатске промене већ се огледају у краћим снежним сезонима, непредвидивим падавинама и повећаној учесталости суша, што додатно угрожава стабилност водних ресурса и захтева пажљиво управљање овим осетљивим природним потенцијалом.
Обележавање Међународног дана планина има и стратешки циљ – указати на изазове одрживог развоја, охрабрити очување природе и културе, као и подстаћи конкретне мере за заштиту ових кључних екосистема широм света.
Свет планина – Уздижући се изнад земље
Планине представљају облике макрорељефа који настају и непрекидно се мењају под дејством унутрашњих и спољашњих сила. Представљају природна узвишење на површини Земље надморске висине веће од 500 м. Ове импозантне формације доминирају пејзажем својим стрмим странама, оштрим или заобљеним гребенима и највишим тачкама – врховима.
Планине су саздане првенствено од стена и минерала, који чине Земљину кору. Састав одређене планине зависи од њеног типа и начина на који је настала (нпр. вулканске планине су богате магматским стенама, док су веначне планине често састављене од седиментних и метаморфних стена). Поред стена и минерала, планине често имају покриваче од земљишта, вегетације, леда или снега, у зависности од климе и надморске висине. Познавање планина је значајно из низа еколошких, економских, културних и научних разлога, који се тичу нашег опстанка, безбедности, и способности да живимо одрживо и напредујемо.
Да ли сте знали?
Морско дно у облацима
- Некадашње морско дно је данас на великим надморским висинама. Амонити, група морских мекушаца, живели су у океанима пре око 250 милиона година и изумрли пре око 65 милиона година. Фосили амонита су пронађени на Хималајима и Стеновитим планинама, што јасно указује да су се делови некадашњег морског дна издигнули тектонским процесима. Планине су природне збирке и записи геолошке прошлости Земље, који нам омогућавају да проучавамо и разумемо дугорочне динамичке процесе и еволуцију терена.
Планине настају под утицајем тектонских сила
Планине су директан резултат кретања Земљиних тектонских плоча. Ови процеси одвијају се током милиона година. Иако је процес спор, резултат је спектакуларан – формирање планина обликује пејзаж и значајно утиче на географски изглед континента. Њихово познавање помаже научницима да разумеју механизме земљотреса и вулканских активности.
Неке планине су у ствари вулкани
Планине и вулкан нису иста појава. Вулканске планине настају нагомилавањем, обликовањем и хлађењем великих количина лаве, пепела и другог вулканског материјала који избијају на површину Земље кроз отворе у кори, док су вулкани специфичне формације – отвори на Земљиној кори кроз које избијају истопљена стена (магма), пепео и гасови. Вулкан може, али не мора, постати планина. Многи вулкани током времена изградњом наслага лаве и пепела стварају конусни облик и расту довољно високо да се класификују као планине (нпр. Фуџи у Јапану, Килиманџаро у Африци). Постоје и вулкани који нису довољно високи или су другачијег облика (нпр. пукотинске ерупције или штитасти вулкани ниског профила) и не називају се планинама. Дакле, може се рећи да је сваки вулкан који је довољно велик и висок врста планине, али нису све планине вулкани.
Планине у покрету
Планине нису статичне. Тектонске силе постепено их подижу, док ерозија полако смањује њихову висину. Истовремено, ветар, вода и лед обликују врхове, док земљотреси и одрони могу изненада променити облик планине. Читави планински ланци се континуирано померају током времена. Иако спор, процес је континуиран и непрекидно утиче на облик планина. Облик и висина планина се непрекидно мењају, што наглашава динамичну природу планинских система и сложену интеракцију тектонских, ерозивних и климатских сила.
Већина слатке воде на свету потиче из планина
Планине имају кључну улогу у хидролошком циклусу, односно кружењу воде у природи. Снег и глечери делују као природни резервоари воде, која се постепено ослобађа у облику отопљене воде током топлих сезона. У многим регионима, планинске воде обезбеђују стабилно снабдевање река и земљишта, а њихов недостатак би повећао ризик од сезонских суша. Климатске промене угрожавају ову равнотежу, јер се глечери на глобалном нивоу све брже повлаче. Са повлачењем глечера, снабдевање слатком водом у одређеним регионима може значајно опасти, што има озбиљне последице за велики број људи који зависе од планинских вода.
Планине су модификатори временских прилика и климе
Планине представљају физичку препреку за хоризонтално кретање ваздушних струја. Ваздушне масе не могу лако да пређу високе планинске венце, па их оне приморавају да промене смер кретања.
Велики планински ланци утичу на временске услове далеко изван својих граница. На пример, Хималаји блокирају хладне ваздушне масе из Централне Азије и тиме доприносе формирању монсунске климе у Индији. Анди утичу на атмосферске струје и образовање олујних система у Јужној Америци. Планине делују као природне баријере за ветар и облаке, стварајући јединствене локалне микроклиме.
Орографски, када влажан ваздух доспе на нагиб планине, он се уздиже, хлади и кондензује, што изазива падавине у облику кише или снега. На супротној страни планине ваздух се спушта, загрева и суши услед адијабатског процеса, стварајући услове за значајно мање падавина. Као резултат тога, једна страна планине је влажнија и богатија вегетацијом, док је супротна страна сувља и има мање биљног покривача. Ова појава, позната као орографски ефекат или ефекат сенке падавина, илуструје како планине обликују локалну климу и екосистеме.
Такође, оне рефлектују део сунчеве радијације, што помаже у регулацији температура у региону. Без планина, глобални климатски систем би се значајно променио.
Повлачење глечера или ледника
Планинске области спадају међу најосетљивије на климатске промене. Један од највидљивијих показатеља те осетљивости је широко забележено повлачење глечера у последњим деценијама. Главни показатељи климатских промена у планинама су глечери, чија величина варира у складу са загревањем или хлађењем климе.
Формирање глечера захтева хладну и влажну климу, у којој током године пада више снега него што стигне да се отопи. Чим температура порасте и количина падавина се смањи, глечер престаје да расте и почиње да се топи. Смањење запремине планинског леда може имати катастрофалне последице по животну средину и економију планинских региона.
Утицај климатских промена на људе који живе у планинама
Живот у планинама није лак. Велика надморска висина, тежак терен и често променљиво време чине га значајно изазовнијим за гајење хране и узгој стоке. Начин живота планинског становништва и њихова главна занимања – пољопривреда и туризам – у тесној су зависности од климатских услова. Чак и мање промене у клими могу значајно утицати на њихове животне услове и добробит. Развој стратегија прилагођавања и одрживог коришћења ресурса у планинским подручјима је од кључног значаја како би се сачувао живот и добробит становништва и одржао баланс екосистема.
Србија је израдила Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023–2030. године, који представља кључни стратешки документ за унапређење отпорности природних система, инфраструктуре и локалних заједница на последице климатских промена.
Изазов за планине и туризам
Пример Алпа показује како климатске промене утичу на туристичку индустрију у планинским регионима. Ски туризам представља значајан извор прихода за алпске земље. За милионе људи који живе у региону Алпа у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Француској, недостатак снега представља економски проблем, јер велики део туриста долази управо због скијања. Како се планински региони прилагођавају недостатку природног снега? Индустрија спорта и рекреације прилагођава се у могућој мери, развијајући облике туризма и рекреације који су мање зависни од снега. Поред тога, вештачко оснеживање, које се у Србији већ дуго примењује на планинама као што су Копаоник, Златибор и Стара планина, омогућава продужавање скијашке сезоне и делимично ублажава последице недостатка природног снега.
Како климатске промене узбуркавају планине
Међутим, најозбиљнија претња за планинске екосистеме и становништво услед глобалног загревања су катастрофалне последице природних непогода – лавине, одрони, суше и поплаве – чија учесталост у планинским регионима расте. Ове појаве угрожавају људске животе и наносе значајну штету локалној економији.
Смањење залиха слатке воде
Будуће смањење залиха слатке воде, како у планинским регионима, тако и у нижим деловима, представља озбиљну претњу. Глечери, као један од извора слатке воде, напајају бројне реке. Њихово топљење довешће до смањења воде у регионима око планина, што ће значајно отежати услове за пољопривреду, рударство и друге привредне делатности зависне од воде. Научници упозоравају да се последице климатских промена на планине, као што су хидролошке промене услед повлачења глечера или измене екосистема, не могу у потпуности ублажити применом адаптационих мера.
У Србији, на високим планинама, климатске промене се у њеним брдско-планинским подручјима манифестују кроз краће снежне сезоне, учесталије суше и промене у режиму падавина. Ови процеси утичу на стабилност водних токова који се формирају у овим пределима, што директно одређује доступност воде у ширем окружењу.
Чувари воде и климе
Климатске промене не смеју прекинути везу између природе и живота који она подржава. Планине су чувари воде, климе, геодиверзитета и биодиверзитета. Климатске промене већ утичу на морфологију планина, температурне услове, режим падавина и динамику њихових екосистема, што утиче на живот многих људи у низијским регионима и самим планинским областима. Свака промена у планинским подручјима одражава се на глобални хидролошки и климатски систем, показујући колико је тесно повезана судбина људи и природе.
Планине и одговорност човека
Зато је данас, на Међународни дан планина, важно указати на њихов суштински значај и потребу за очувањем. Одрживо управљање планинским подручјима и ресурсима које оне поседују, прилагођавање климатским изазовима и заштита њиховог природног богатства представљају кључне мере за очување живота на Земљи и стабилност глобалних еколошких и климатских система. Планине су „стубови“ живота и огледало наше одговорности према природи и будућим генерацијама.
Сваки наш избор у коришћењу природних ресурса, управљању њима и обликовању начина живота одражава се на стабилност еколошких система, показујући да очување природе и одржив развој нису само питање заштите природе и околине, већ основ за одржавање квалитета живота, благостање и дугорочну стабилност друштва.
Баш као што планине чувају воду, климу, геодиверзитет и биодиверзитет, и наши избори морају бити одговорни, јер на начин на који живимо одржавамо цео комплекс природних система од којих зависи живот на Земљи.
