Међународни дан заштите животиња обележава се 4. октобра, још од 1931. године. Датум је одабран у част Светог Фрање Асишког, који се сматра заштитником животиња и природе. Основна замисао и задаци обележавања овог дана од самог почетка су повећање свести код људи широм света о значају животиња и њиховој заштити.
Овај дан није посвећен само припитомљеним животињама, већ и дивљим врстама, угроженим животињама, онима које су, нажалост, већ изумрле, као и врстама којима прети опасност од изумирања у ближој или даљој будућности. Мисија обележавања овог дана је стварање љубазнијег света за животиње, али и подсећање на нераскидиву везу између добробити животиња и здравља наше планете.
Овогодишњи мото обележавања је:
“Сачувајмо животиње, сачувајмо планету!” (“Save Animals, Save the Planet!”),
са идејом да нас подсети да очување животињских врста директно утиче на очување природне равнотеже и здравља људи.
Завод за заштиту природе Србије има обавезу да се стара о заштићеним дивљим врстама. Дивље врсте животиња се у Србији штите Законом о заштити природе, као и подзаконским актима, попут Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. У Србији је до сада заштићено 1.295 врста животиња, а тренутно је у току ревизија Правилника, којом се очекује повећање броја заштићених врста.
Строго заштићене врсте су крајње угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне и међународно значајне врсте. У Србији живи 1.042 строго заштићене врсте животиња: 50 сисара, 307 птица, 18 водоземаца, 18 гмизаваца, 38 врста риба и 610 бескичмењака.
Са друге стране, заштићене врсте су оне које тренутно нису критично угрожене, али имају висок еколошки значај. Њих у Србији има 253: 30 сисара, 35 птица, 3 водоземца, 2 гмизавца, 29 риба и 154 бескичмењака.
Све заштићене врсте утврђују се на основу националних и међународних црвених листа и књига, научних истраживања, стручних налаза и међународних уговора. Управо су црвене листе и црвене књиге кључни алати у заштити — јер указују на стање врста, потенцијалне претње и мере за очување. До сада је у Србији објављено седам црвених књига: дневни лептири, водоземци, гмизавци, птице, правокрилци, рибе и акватични бескичмењаци. У припреми су књиге о сисарима, дневним лептирима Србије и пећинским терестричним зглавкарима.
Грађани, школе, организације и појединци могу на различите начине да се укључе у обележавање овог дана и подрже напоре очувања животињских врста. На пример:
- Волонтирањем у организацијама за заштиту дивљих животиња или у локалним азилима.
- Изградњом кућица и хранилица за птице, веверице и друге животиње у градским и сеоским срединама.
- Дељењем едукативног садржаја на друштвеним мрежама и ширењем свести у локалној заједници.
- Ако нађете повређену животињу, можете позвати Завод за заштиту природе Србије како би се организовало привремено збрињавање у прихватилишту Бео зоо врта, рехабилитација и, када буде спремна, повратак у природу.
Једна од најлепших активности коју Завод спроводи у сарадњи са Бео зоо вртом је пуштање у природу опорављених дивљих птица. Тај тренутак представља симбол наде, обнове и успеха заштите.
Свако од нас може дати свој допринос. Чишћењем зелених површина од отпада побољшавамо животну средину не само за себе, већ и за бројне животињске врсте којима је тај простор дом. Ако, на пример, пронађете јежа у парку — немојте га носити кући, већ га пустите да настави свој природни пут — можда је управо у потрази за храном за своје младунче.
Истражујући животињски свет Србије — од инсеката, водоземаца и гмизаваца, до риба, птица и сисара — Завод за заштиту природе Србије активно ради на едукацији грађана свих узраста. Сврха је да сви заједно препознамо значај очувања не само дивљих врста, већ и њихових станишта, било у природи или у урбаним срединама. Јер, чувајући животиње — чувамо и себе, и нашу планету.
