У Галерији Сингидунум, у понедељак, 18. септембра отворена је нова изложба Завода за заштиту природе Србије, ауторки Јелене Ковачевић и Јоване Илић, под називом БЕОГРАД – заштићена подручја.
Изложба је посвећена заштићеним подручјима нашег главног града, са нагласком на заштићене примерке дендрофлоре. У колаборацији са уметницом Кристином Влаисављевић, Завод за заштиту природе Србије у форми видео радова доноси поетски приказ етнолошких тумачења светских и старословенских предања, као и митова о дрвећу.
Прво заштићено природно добро у Београду су четири примерка хималајског бора (Pinus excelsa) заштићена као споменик природе 1949. године. Међу заштићеним стаблима престонице значајно место заузима храст лужњак на Цветном тргу, који представља остатак аутохтоних храстових шума које су се некад простирале на данашњем потезу од Цветног трга до парка „Мањеж“ и Славије. Овај храст је уједно и најстарије заштићено стабло у граду.
Поред еколошког значаја који се најчешће препознаје, природне вредности посебних одлика у композицији градског предела неодвојиви су од урбаних, историјских и културних топонима. Динамика живота и промена у градској средини, са друге стране, доводе до дисконекције од природе јер човек заборавља да застане. Тако занемарујемо једну од суштинских потреба људског бића, да буде у комуникацији и додиру са природом.
Кристина Влаисављевић (1990) бави се едукацијом о светкој митологији, као и културном и природном наслеђу Србије, у форми приповедања и перформанса. Поетичним наративом, лирским тоном, вилинском енергијом, Кристина приповеда о љубави који су наши преци неговали према природи, поштовању и нежности који су сачувани у народним песмама, бајкама, митовима и легендама. Некада давно када је живот текао у сазвучју са природом, човек је знао које птице спавају у гранама, разумео снагу корења дрвећа, осећао присуство вилинских кругова у шумским пределима.
Видео радови Платан, Тиса, Гинко и Храст фокус стављају на 4 одабрана стабла Београда, кроз која евоцирамо успомене на митове и веровања о дрвећу, која су уткана у прошлост наших предака и тиме представљају вредности нематеријалног наслеђа. Ове предања су нити које спајају просторе и људе кроз време.
Приче из прошлости преносе знање, знање нам служи да освестимо вредност и створимо емотивни однос са природним добрима која нас окружују, а када препознамо вредност онда се у нама буди и одговорност да то што нам је вредно и сачувамо.
Успорите, у градској вреви осмотрите понекад природу око себе, посветите пар минута додиру коре дрвета, примећивању захвалности за његов хлад, слушању птица у његовој крошњи… (К. Влаисављевић)
Изложба ће бити отворена за посете од 18.09. – 24.09.2023. године, радним данима од 10.00 – 20.00 часова, као и суботом од 10.00 – 17.00 часова.
