Орнитолози Лиге за орнитолошку акцију, Завода за заштиту природе Србије и WWF Adria организовали су пребројавање малих вранаца и потврдили да уз обалу реке Саве у Београду, ове године зимује 4000 јединки, што представља 4.5 одсто европске укупне популације. Овогодишњи резултати значајно се разликују од прошлогодишњих када је у децембру 2018. године евидентирано око 2800 птица, што нам говори да ушће Саве у Дунав поред свих негативних фактора и даље показује велику вредност и значај речних станишта у ужој градској зони и указује да је то међународно значајно станиште малих вранаца.
Бројање малих вранаца реализовано је 12.12.2019. године истовремено на пет различитих тачака: Савско језеро, код СЦ „25. мај“, новобеоградска обала ушћа Саве, земунски кеј и Сава код блока 45 на Новом Београду.
Мали вранац је строго заштићена врста у Србији. Припада групи врста од међународног значаја за заштиту, што у складу са Европском директивом о птицама подразумева и проглашење посебних подручја за њену заштиту. Као врста везана за водена станишта, угрожена је њиховим уништавањем и исушивањем.
У Србији се гнезди 900-1600 парова ове врсте и то углавном у Војводини. Током зиме бројност јединки малог вранца се повећава, јер се јединкама из Србије придружују „комшије“ из средње и северне Европе, где зимују у већим јатима. За више од 15 година, колико Лига за орнитолошку акцију прати мале вранце у Београду током зимског периода, максимална бројност забележена је у зиму 2007/2008. године – 6750 јединки. Та бројка је представљала скоро 10% укупне европске популације, што говори о великом значају савског приобаља у срцу главног града за очување биолошке разноврсности чији значај превазилази националне границе. Распрострањење ове врсте ограничено је на југоисточну Европу, Блиски исток и околину Каспијског и Црног мора у западној Азији.
Вранци су колонијалне птице и гнезде се у групама од неколико десетина па до неколико стотина парова. Колоније се углавном налазе у барским подручјима на ниским врбама и у трсци. Углавном се ради о мешовитим колонијама у којима поред вранаца гнезде и различите врсте чапљи. Јединке у Србији нису изразите селице, тако да се током зиме задржава у Србији, с тим што се окупља у јата и задржава се уз веће реке и водене површине.
Мали вранци се преко дана углавном хране на Сави, Дунаву и другим већим воденим површинама у околини, а увече се сакупљају у јата и у великим групама ноће у врбацима уз Саву тражећи специфичне локације, односно врбаке који се налазе непосредно уз воду. Најважније локације за ноћење малих вранаца се налазе у близини Моста на Ади, али и новобеоградске топлане и врбака у том делу Саве.
У овом тренутку може се рећи да је забележен раст бројности зимујуће популације у протекле две године. Разлог за претходно смањење њиховог броја може да буде две године оштре зиме и залеђавање Дунава и Саве, нарочито 2012. године, поред других негативних фактора као што су узнемиравање, уништавање врбака-ноћилишта, а делом се ради и о флуктуацијама бројности током зимовања. Чињеница да 4.5% европске популације ове врсте према подацима из децембра 2019. године зимује у нашем главном граду је значајна, али не ублажава много забринутост за пад њихове бројности у претходним годинама и борбу за неопходност трајне заштита врбака, њихових ноћилишта на Сави. Чувањем њиховог природног зимовалишта, штитимо мале вранце од даљег узнемиравања и обезбеђујемо опстанак највећег урбаног зимовалишта ове атрактивне врсте на свету.
Предложено заштићено станиште “Зимовалиште малог вранца”
Изградњом Моста на Ади уништен је један од врбака на којима су ноћили мали вранци. Због угрожености малог броја преосталих врбака које мали вранци користе иницирана је њихова заштита. Завод за заштиту природе Србије је 2012. године у сарадњи са Дирекцијом за грађевинско земљиште и изградњу Београда и Лигом за орнитолошку акцију израдио студију којом је предвиђена заштита пет локација на левој и десној обали Саве у околини Аде Циганлије. Студија је ревидирана 2016. године и предата Секретаријату за заштиту животне средине града Београда, али до данас заштита није проглашена.
Мали вранци и даље одолевају великим притисцима и угрожавању којем су изложени у урбаној зони Београда, али је њихов опстанак на овом подручју у потпуности зависан од заштите преосталих изолованих врбака на обалама Саве. Треба имати на уму да је у овом случају у потпуности могуће помирити истовремену потребу града за даљим развојем и изградњом на једној, те заштитом природе на другој страни. Из тог разлога апелујемо на надлежне градске институције да хитно прогласе и успоставе заштиту ових станишта малог вранца како би се очувала ова изузетна природна вредност.
