Завод за заштиту природе Србије представио је своја репрезентативна издања на 6. Међународном сајму лековитог, зачинског и украсног биља и пчелињих производа и гљива „Balkan Eco fair“ у Врању (6-8. јун 2025. г.). Поред домаћих учесника, учествовали су и излагачи из Северне Македоније, Црне Горе, Републике Српске и Хрватске. Приликом свечаног отварања сајма, штанд Завода био посећен од стране Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде г. Драгана Гламочића, градоначелника града Врања, г. др Слободана Миленковића, Митрополита врањског Г. Господина Пахомија, шефа за науку и иновације у амбасади Народне Републике Кине, г. Zhijy Hu-а и градског већника г. Небојше Стаменковића, а другог дана сајма наш штанд је посетила и помоћница министра науке г-ђа др Марина Соковић.
Поред ангажовања на промо штанду, стручни сарадници Завода, у својству лиценцираног миколога – детерминатора, учествовали су у теренско – едукативној теренској радионици на локацији Лепчинце – Барелић. На терену, у сарадњи са члановима Еколошког гљуварског друштва „Смрчак“ из Врања, Гљиварским друштвом Нови Сад, Гљиварским друштвом Ниш, представницима Хрватског миколошког савеза и другима, обављено је прикупљање узорака и прва прелиминарна детерминација пронађених врста. На терену су учествовале особе различитих узраста од 11 до преко 70 година којима је приближен значај гљива за екосистем, основне карактеристике пронађених врста и како их разликовати од других потенцијално сличних гљива. Након обиласка терена обавбљена је званична детерминација пронађених врста у дворишту ОШ „Бора Станковић“ у Барелићу, а др Елеонора Чапеља, научни сарадник ПМФ-а из Новог Сада, одржала је предавање о царству гљива.
Последњег дана сајма постављен је штанд на коме су пронађене гљиве биле изложене, укупно 52 врсте гљива укључујући и три лишаја. Посетиоци штанда су могли да добију одговоре на питања о јестивости, начину препознавања врста, литератури коју треба користити, онлајн и другим ресурсима који им могу помоћи при упознавању са царством гљива. Говорено је о најчешћим заблудама које се тичу гљива, о временским и другим условима потребним за њихово плодоношење, о научним и домаћим називима гљива, и можда најбитније, о тровањима и како их избећи. Нарочито интересантан је био приказ реаговања врсте Astraeus hygrometricus на контакт са влагом – наиме ова гљива, позната као водомерна звездача, се у сувим условима затвара увијајући своју звездасту форму око фертилног дела, док се у влажним условима развија и омогућава расејавање спора у најповољнијим могућим условима за своју репродукцију. Ова реакција симулирана је постављањем затвореног плодног тела ове гљиве у чеп са водом, а онда би кроз пар минута уследило његово отварање.
