Рудник представља једну од највиших планина у Шумадији. Врх Велики Штурац, познат и под називом Цвијићев врх, висок је 1.132 m. Ова планина се налази у западном делу Шумадије, док неки његови делови припадају и западном Поморављу и Колубари. Добила је име по налазиштима руде олова која се експлоатисала још из праисторије (рударење на Прљуши), у време антике и средњег века, и чија се налазишта и данас експлоатишу на овој планини.
Рудник са једне стране подразумева геоморфолошку јединицу – планину Рудник са својим огранцима, а у регионалном смислу подразумева руднички крај – који обухвата територију од Горњег Милановца до Груже, од Горњег Милановца до Шаторње, и од Љига до Страгара. У планинском склопу Рудника доминира 20 km дугачки, лучно повијени, трокрако раздвојени венац са највишим Цвијићевим врхом. Северне и западне експозиције планине Рудник су изграђене од вулканских стена, углавном кварцлатита, док геолошку подлогу његовог највишег дела, са још седам врхова (Мали Штурац, Марјанац, Средњи Штурац, Јавор, Таван, Жагалова колиба и Молитва) преко 1.000 метара надморске висине, чине кредни седименти (пешчари, алевролити, лапорци и кречњаци).
У оквиру подручја предвиђеног за заштиту најзаступљенији су седименти горње креде, турон – сенонске старости (1К22,3), који се карактеришу фацијалном разноврсношћу у оквиру које су издвојена три пакета: флиш, пакет бречоидних кречњака и завршни пакет руменкастих алевролита. У југозападном делу природног добра се налазе вулканске стене гранодирити, посткредне старости. На овом подручју су уочене контактно метаморфне стене, али и хидротермалне промене које су посебно значајне за генезу рудних лежишта олово – цинкане минерализације.
Венац планине Рудник са двадесетак километара дугачким главним гребеном представља хидрографско чвориште Шумадије (Белиј, 2014). Воде одавде отичу ка сливовима: Колубаре – реке Драгобиљ и Качер; Велике Мораве – река Јасеница; Западне Мораве – реке Деспотовица и Гружа. Изворишта се од средишњег масива Рудника разилазе зракасто, што је резултат некада активног магматизма и вулканизма, који су и одредили купаст облик планине (Љешевић, 2014). Хидрографска мрежа планине Рудник, коју чине Јасеница, Сребреница, Деспотовица и Каменичка река са притокама, као и саставкиње Груже – Шапоровачка и Манастирска река, оријентационо се протеже на висинама између 200 и 1.000 m. У односу на надморске висине и поделу на низинске (15 – 350 m) и висинске воде (350 – 1.200 m), потоци, речице и горњи токови већих река који се пружају са Рудника, највећим делом припадају висинским водама.
Подручје планине Рудник се налази у оквиру предеоне целине ,,Шумадијске планине“ (B2), коју одликује умерена осетљивост због комплексне структуре, али знатног антропогеног утицаја. У оквиру заштићеног подручја Предео изузетних одлика „Планина Рудник“ шуме заузимају приближно 90% подручја и чине назаступљенији предеони елемент, матрицу структуре предела, од које зависи стабилност природног мозаика. Ливаде и пашњаци су заступљени са око 8% површине, док су урбано ткиво, пољопривредне површине и остали елементи заступљени мање од 1%.
Констатована је динамична конфигурација терена, у коју се усецају долине, ливаде, водотоци, путеви и други предеони елементи, формирајући специфичан карактер предела са аморфним обликом као основним атрибутом. Предео одликује висок степен енергије рељефа који условаљава природну слику предела.
Нарочит значај са аспекта заштите природе, а поготово заштите биодиверзитета, представљају клисуре река на чијим стрмим странама се налазе добро очуване и еколошки вредне природне шуме. Поред китњакових, од оних у мешавини са грабом или цером, до чистих китњакових шума, очуване букове шуме издвајају ово подручје од осталог дела Шумадије. Посебну вредност представља локалитет „Велики Штурац“, издвојен као најочуванији део планине Рудник са остацима аутохтоних букових шума, заштићен још давне 1959. године.
Планина Рудник припада средњеевропском биогеографском региону који се одликује доминацијом термофилних сладуново-церових и мезофилних букових шума. Основно обележје ових шума је присуство већег броја лишћарских врста дрвећа и одсуство природних четинара. Флору Рудника чини 698 биљних таксона, од којих су Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива обухваћене 72 врсте, односно 13 стого заштићених и 59 заштићених дивљих врста. Нарочиту вредност богате флоре овог подручја представљају ендемичне биљне врсте које у ширем смислу припадају средњеевропско-планинској или јужноевропско-планинској ареал групи, а међу њима се издвајају балкански акантус (Acanthus balcanicus) и планински јавор (Acer heldreichii subsp. visianii). Такође су значајне и строго заштићене врсте божиковина (Ilex aquifolium) и банатски божур (Paeonia officinalis subsp. banatica) врсте за које се прописују посебне мере заштите, очувања и унапређења њихових популација. На локалитету Рамаћких висова забележена су три балканска ендемита: примог(Acanthus hungaricus), Маркграфова жуменица(Alyssum markgrafii) и паштиткасти котрљан(Eryngium palmatum). Такође, на истом локалитету регистровано је присуство и ситнолисне калужђарке (Epipactis microphylla), строго заштићене врсте из фамилије Orchidaceae.
Различити типови вегетације, од различитих храстових до букових шума, који се неравномерно смењују, условили су велико богатство фауне ужег и ширег подручја планине Рудник коју чине бројне врсте које су карактеристичне за шумскопланинска станишта умереног појаса Европе за надморске висине до 1.100 m.
На европском нивоу подручје је препознато као предложено Подручје од значаја за Европску заједницу (pSCI – proposed Site of Community Importance) „Рудник планина“ јер представља станиште еуро-сибирске степске шуме са храстовима (Quercus spp.) и дакијске шуме китњака (Quercus petraea) и граба (Carpinus betulus)
У фауни риба заступљено је 10 врста, карактеристичних за брдско-планинске водотоке у Србији – поточна пастрмка Salmo trutta,двопругаста уклија Alburnoides bipunctatus, поточна мрена Barbus balcanicus, кркуша Gobio gobio (syn. G. obtusirostris), клен Squalius cephalus, пијор Phoxinus phoxinus, гавчица Rhodeus. amarus,златни вијун Sabanejewia aurata(syn. S. balcanica), балкански вијун Cobitis elongata, бркица Barbatula barbatula и једна врста рака – поточни рак Austropotamobius torrentium.
Од укупног броја регистрованих инсеката, 22 таксона (тј. 35,5% свих регистрованих врста) је заштићено националном и међународном легислативом. Евидентиране су две врсте ендемичне за Србију (Magdelainella nonveilleri и Ablepton jugatum) и пет врста ендемичних за Балканско полуострво (Carabus (Morphocarabus) kollari curtulus, C. (Procerus) gigas, Isophya clara, I. speciosa, Poecilimon (Poecilimon) affinis). Међу забележеним врстама налази се и значајан број предатора штетних инсеката (фамилије Carabidae и Mantidae) важних за одржавање биолошке равнотеже.
Иако не представљају темељну природну вредност овог подручја, водоземци и гмизавци су изузетно важна карика у укупним трофичким односима подручја Рудника и његове околине. Представљају значајну карику функционисања постојећих екосистема и услов опстанка великог броја врста птица и сисара. На истраживаном простору, као и у широј околини, забележено је присуство 20 врста водоземаца и гмизаваца. Од укупног броја, само три врсте нису заштићене националном законодавством, док се све врсте налазе на листама заштите по међународним легислативама, чиме планина Рудник представља још једно значајно подручје у очувању ове групе организама.
Нa Руднику и у њeгoвoj oкoлини je дo сaдa eвидeнтирaнo 117 врстa птица, што представља 32,5% укупног диверзитета птица у Србији. Нajвeћи дeo eвидeнтирaних врстa има статус гнeздaрица, a мaњи брoj сe виђa сaмo тoкoм сeoбe. Нajвeћи брoj регистрованих врстa зaштићeн је према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, док су на међународном нивоу птице Рудника заштићене у складу са Бернском конвенцијом и Директивом о птицама, (према којој је 19 забележених врста са додатка I ове Директиве. Из тог разлога се подручје Рудника налази у границама потенцијалног Подручја посебне заштите (potential Special Protection Area, pSPA), под називом „Рудник-Гружа“ еколошке мреже Натура 2000.
На основу прикупљених података, може се реално претпоставити да фауну сисара предметног подручја чини најмање 45 врста што је нешто мање од половине врста сисара који су до сада регистровани на подручју Србије. Најбројнију групу чине глодари (Rodentia) и звери (Carnivora) са по 11 врста, слепи мишеви (Chiroptera) са 10 врста, бубоједи (Eulipotyphla) са могућих 8 врста, а најмалобројнији су папкари (Artiodactуla) са 4 и зечеви (Lagomorpha) са једном врстом. Основне ловне врсте су срна, дивља свиња и зец, а као својеврсан куриозитет у два ловишта су алохтоне врсте муфлон и јелен лопатар.
Познати историјски подаци који се односе на становништво планине Рудник сежу све до времена Илира и Келта који су насељавали овај регион Србије у IV веку п. н. е. Рудник представља један од најзначајнијих рударских ревира Балкана током прошлости, почев од праисторије (рударење на Прљуши), антике и средњег века (развијена експлоатација руда, управни центри, насеља, утврђени градови). Такође, посебну вредност заштићеном подручју дају заштићена непокретна културна добра – споменици културе од великог значаја – Манастири Вољавча, Благовештење Рудничко, Петковица – у засеоку Злошница, Никоље и Враћевшница, као и евидентирани арехолошки локалитети „Градина“, Средњовековни утврђени град Сребрница, ,,Борачко гробље“,,Ђурине ћелије“, Прљуша.
У односу на очуване и значајне природне вредности с једне стране, и богато културно наслеђе и суживот човека са природом с друге стране, Рудник као целина завређује заштиту као подручје којим ће се управљати на одржив начин уз мудро и рационално коришћење природних ресурса.
