Специјални резерват природе „Ртањ“ треће заштићено подручје у 2019. години

0
12

Поводом обележавања 71 године рада Завод за заштиту природе Србије ће у уторак 16. маја са почетком у 12:00 часова у просторијама седишта у Београду (ул. Др Ивана Рибара 91, Нови Београд) представити нова подручја за заштиту.

Овом приликом биће представљена три нова заштићена подручја у Србији током ове године: Сецијални резерват природе „Ртањ“ и Споменици природе „Тупижничка ледеинца“ и „Пећински систем Самар“, као и даља настојања и смернице у раду Завода за заштиту природе на повећању територије и броја заштићених подручја природе.

Проглашењем три нова природна добра заштићеним, Србија тренутно има 461 заштићено подручје, која се простиру на на 673.850 ha, што чини 7,61 % теритoрије наше земље.

Поводом обележавања 71 године рада у заштити природе, Александар Драгишић поручује да „Сходно својим надлежностима националне стручне установе у заштити природе, основне тенденције и правци заштите природе и животне средине у раду Завода су повећање површине под заштитом , очување ресурса (земље, воде, ваздуха и шума), као и очување врста и станишта, јачање еколошке мреже Србије и успостављање европске еколошке мреже Natura 2000. Ове тенденције се, такође, односе на повећање шумовитости, очување вода и заштиту од потенцијалних загађивача, као и рационалну употребу природних ресурса, уз њихово очување на одржив начин. Овакав приступ омогућава нам спровођење заштите основних елемената природе, као једног до приоритетних задатака и у борби против последица глобалних климатских промена“.

Након више од деценије рада Завода на истраживању природних вредности планина Ртња, која је због свог пирамидалног изгледа, чаја са њених падина и бројних мистерија о њеном настанку одувек привлачила домаћу и светску јавност, на основу Студије заштите Завода, добила је статус заштићеног подручја као Специјални резерват природе. Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Ртањ“ објављена је у “Службеном гласнику РС”, бр. 18/2019 од 15.3.2019. године, а ступила је на снагу 23.3.2019. године

Више информација о три нова заштићена подручја у Србији:

Специјални резерват природе „Ртањ” простире се на површини од 4 997 17 01 ha, налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпатско–балканског планинског система, a припада општинама Сокобања и Бољевац. Посебну вредност Ртња представља специфичан рељеф са купастим врхом Шиљак и врло стрмим падинама, крашким рељефом са дубоким јамама. Сложена геолошка грађа и различити геоморфолошки облици одразили су се на формирање тла и развој флоре и вегетације изразите оригиналности, а посебно на шумску вегетацију. Најнеприступачније падине, испод самог врха Ртња, обрастају буково-јелове шуме које представљају ретку појаву у овом делу Србије.

У флори Ртња заступљено готово 18%, биљних таксона Србије. Ртањ је станиште строг заштићених врста као што су српска рамонда, ртањска метвица, каћунак смрдљиви, каћун, мушки божур, алпска павит, планинска саса, велемун, кохова линцура. Само на Ртњу расте изузетно ретка и ендемична врста Nepeta rtanjensis. Од лековитих врста издваја се и ртањски чај. Ртањ, као типично планинско станиште, карактерише и присуство великог броја врста птица. За сада је евидентирано 89 врста. У фауни сисара планине Ртањ посебно се истиче фауна слепих мишева са регистрованих 20 врста, што чини 2/3 укупног броја регистрованих врста слепих мишева Србије. Посебно се издваја у присуство три врсте слепих мишева: велики, мали и јужни потковичар, који су на листи глобално угрожених врста. Водотокови подножја планине Ртањ значајни су због присуства аутохтоних врста риба (поточна пастрмка, поточна мрена, кркуша…), док су у Врмџанском језеру регистроване потпуно изоловане популације риба, интересантне са аспекта еволутивних промена. Чињеница да се на Ртњу може наћи по ободу планине високопланинска врста – планински мрмољак, недвосмислено указује да је подручје планине Ртањ значајно станиште водоземаца и гмизаваца. Истовремено, степска станишта Ртња представљају нови локалитет у распрострањењу кратконогог гуштера на територији Србије, који је заштићен као строго заштићена врста.

Споменик природе „Пећински систем Самар” налази се на територији општине Сврљиг, укупне површине 56,50 ha, као североисточни део планине Калафат у југоисточној Србији. Пећински систем Самар стављен је под заштиту ради очувања геолошких, хидрографских и биолошких вредности тунелског пећинског система флувио-крашког типа. Пећински систем је развијен у два нивоа проходних канала, и са једним стално потопљеним нивоом подземне крашке циркулације. Значајан је и као станиште ретких и ендемичних врста животиња и инсеката, нарочито врсте зглавкара гујиног чешља, више врста слепих мишева, великог потковичара, малог потковичарa, дугопрстог вечерњака и фосилних налаза животиња из плеистоцена и холоцена.
Споменик природе „Тупижничка леденица” налази се на територији општине Књажевац, односно КО Кожељ, укупне површине 1 ha 23a 89 m², крашка је јама на јужном делу планине Тупижницe у југоисточној Србији. Споменик природе стављен је под заштиту ради очувања репрезентативних геоморфолошких, геолошких, хидрогеографских и биолошких вредности крашке јаме као спелеолошког објекта типа статичке леденице, као и врстe скиофита, класасте хабулице (Actaea spicata), здравца (Geranium macrorrhizum) и зечје соце (Oxalis acetosella), маховине, јетрењаче (Marchantiapolymorpha) и врсте зглавкара, гујиног чешља (Haasea guidononveilleri).