Парк природе „Радан“ се налази на југу Србије и обухвата подручје омеђено реком Топлицом на северу, Јабланицом на југу, Косаницом на западу и Лесковачком котлином на истоку. Смештен је на месту где се Динариди сучељавају са Родопима, што је значајно утицало на разноврсност рељефа, сложеност геолошког састава и тектонских односа. Највиши врх Радана је Шопот (1.408 m). Геолошку подлогу чине магматске и метаморфне стене. Шире подручје Радана било је у далекој прошлости поприште интензивне вулканске активности (Лецки андезитски комплекс), о чему сведоче разноврсне магматске стене, очувани остаци вулканских купа и кратера, лежишта метала и бројни термоминерални извори, међу којима су најпознатији извори азотних вода у Пролом бањи. Од хидролошких специфичности издваја се врло ретка хидрографска појава, бифуркација на реци Деливоде на источним падинама Радана и водопад на Боринској реци висине 8m.
Биолошке вредности подручја изражене кроз флористички и фаунистички састав ценотичку композију екосисетма. Велика вредност подручја огледа се у присуству разноврсних шумских заједница, међу којима су најзначајније шуме сладуна и цера Quercetum farnetto-cerris, термофилне китњакове Quercetum montanum moesiacum и китњаково – грабове заједнице Querco-Carpinetum serbicum, полидоминантне шумске заједнице са мечјом леском и кавкавском липом и брдске и планинске букове шуме, као и у богатству биљним врстама (751), међу којима се издвајају ендемити: Pulsatilla montana ssp. bulgarica, Pastinaca hirsuta, Armeria rumelica и Sedum stefco.
Подручје Радана насељавају бројне врсте сисара, међу којима је од посебног значаја ендемична врста македонска волухарица Pitymys felteni. Одликује се и разноврсном фауном птица са врстама као што су – црна рода Ciconia nigra, орао кликташ Ciconia nigra, сури орао A. chrysaetos, патуљасти орао Hieraaetus pennatus, сиви соко Falco peregrinus, прдавац Crex crex, буљина Bubo bubo и легањ Caprimulgus europaeus. Најзначајније врсте ихтиофауне на овом подручју су: поточна пастрмка Salmo trutta, двопругаста уклија Alburnoides bipunctatus, поточна мрена Barbus balcanicus, кркуша Gobio gobio, клен Leuciscus cephalus, вијун Cobitis taenia и гргеч Perca fluviatilis.
Разноврсност предеоних одлика Радана, који се огледају у богатству пољопривредних, шумских, ливадских (низијских, брдских, планинских) и водених екосистема, употпуњен је и културно-историјским вредностима, међу којима се истиче један од највреднијих културно-историјских налазишта ранохришћанског света – Царичин град lustiniana prima, који се налази у источном делу Парка.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
43.512,72 ha.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
Успостављени су режими заштите I, II и III степена.
ОПШТИНА/Е
Куршумлија, Бојник, Лебане, Медвеђа и Прокупље.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Уредба о проглашењу Парка природе „Радан“ („Службени гласник РС“, бр. 91/2017)
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о проглашењу Парка природе “Радан” („Службени гласник РС“, бр. 4/2024)
УПРАВЉАЧ
ЈП „Србијашуме“.
