Национални парк „Кучај-Бељаница“

0
185
Аутор фотографије: Драган Боснић
Аутор фотографије: Драган Боснић

Кучајско-Бељанички планински масив има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке структуре. Морфолошки је јасно издвојен речним долинама са специфичном крашком морфологијом и хидрогеологијом. Као посебне вредности геоморфолошког карактера издвајају се: сложена, композитна долина реке Ресаве (са суженим кањонским и клисурастим деловима), увала Речке (са формираним периглацијалним облицима рељефа – туфурима), велика стеновита капија прераст Самар и крашка оаза – Дубашница (са репрезентативним крашким облицима рељефа, предложена за геопарк крашког рељефа).

У заштићеномподручју се налази изузетно хидролошко богатство, о чијој разноврсности сведочи више од 30 објеката хидролошког наслеђа – репрезентативних водних појава: крашких врела, водопада и слапова, понорница.

На Кучајско-бељаничком планинском масиву досад је евидентирано око 150 спелеолошких објеката, од којих неки имају хидрогеолошку функцију извора (врела) или понора.

Посебну геолошку вредност представљају површински и подземни облици крашког рељефа као и бројни крашки извори – Мало врело, Бук, Бељевинска врела и сл. Посебно се истичу снажна крашка врела контактног типа, велике издашности и великог колебања издашности, преко којих се дренира велика крашка издан. Јављају се у подножју планинског простора и представљају главне изворе пијаће воде за шире подручје. Квалитет вода је веома висок што представљa једну од темељних вредности овог простора.

У флористичком смислу, најразноврсније и најзначајније области представљене су клисурама и кањонима са бројним реликтним заједницама и рефугијалним стаништима на кречњачким литицама, стенама и камењарима. Захваљујући специфичној геолошкој подлози и клими, на овом простору су нашле станиште бројне ретке и угрожене биљне врсте – од укупно 982 (што чини око 25% укупне флоре Србије) 34 врсте су у категорији строго заштићених биљних врста, 33 припадају ендемичним таксонима, а 40 реликтним биљним врстама. Најзначајнији су реликти терцијарне старости у оквиру којих се посебно истичу ендемореликтне врсте: Acer intermedium, Edraianthus serbicus, Ramonda serbica и др.

Простор заштићеног подручја се  убраја у један од најшумовитијих, не само у Србији већ и шире, при чему шумски комплекси букве спадају међу најочуваније и најпродуктивније. Неке реликтне врсте, које се иначе ретко срећу у Србији, као на пример орах, јоргован и мечја леска, заступљене су у приличној бројности. Нарочито се истичу реликтне заједнице полидоминантног састава, прашумског карактера и сложене структуре. То су површине некадашњих резервата – „Винатовача“ и „Бусовата“, у којима се налазе најквалитеније високе букове шуме планинског региона.

Евидентирано је укупно 11 врста риба, представника 3 фамилије. Са Прелиминарног списка врста за Црвену листу кичмењака Србије, на овом подручју је од рибљих врста присутна поточна пастрмка (Salmo trutta). У складу са Законом о заштити природе и Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016) , од присутних врста су од значаја поточна пастрмка (Salmo trutta), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), поточна мрена (Barbus balcanicus), кркуша (Gobio gobio), клен (Squalius cephalus) и пеш (Cottus gobio), који имају статус заштићене дивље врсте.

Забележено је присуство укупно 11 врста батрахо и херпетофауне (пет врста водоземаца и шест врста гмизаваца), што чини 23,4% од укупног броја врста које насељавају територију Републике Србије.

На овом подручју је до сада забележено око 124 врсте птица, а реална бројност врста се креће око 150. Број гнездарица се креће око 100 врста. Највећи део присутних врста птица (око 100) на овом подручју је строго заштићен према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Службени гласник РС“, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016), а 20 врста птица припада групи заштићених врста. Богатство орнитофауне свакако опредељује читав простор као „подручје од изузетног значаја за птице“ (IBA).

У погледу фауне сисара подручје припада тзв. источној зони високог диверзитета, са до сада регистрованим присуством око 70 врста, што чини преко 70% укупне фауне сисара код нас. Посебно богатство представљају слепи мишеви – представљени са 26 врста, и крупни сисари, од којих многи имају велики економски значај. Нa прeлиминaрнoм списку врстa зa Црвeну листу кичмeњaкa Србиje, нaлaзе сe 53 врстe сисaрa. На основу Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, у режиму „строго заштићена дивља врста“ се налази њих 34, а у режиму „заштићена дивља врста“ 24.

Имајући у виду овако дефинисан простор, постојеће стање на терену, циљеве заштите и постојећу законску регулативу, оцењено је да планинско подручје Кучај-Бељаница  испуњава све неопходне услове за заштиту као Национални паркКучај-Бељаница“. Укупна површина будућег заштићеног подручја износи 45.371,62 ha.

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) за Национални парк „Кучај-Бељаница“ је утврђена I (прва) категорија  заштићено подручје од изузетног значаја.

На подручју Националног парка „Кучај-Бељаница“ издвојене су посебне просторне целине са режимима заштите I, II и III степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја.

Подручја под режимом заштите I степена заузимају укупну  површину  од  3.042,77 ha (6,71% укупно заштићене површине), под режимом заштите II степена заузимају укупну површину од 23.213,54 ha (51,16 % укупно заштићене површине) и под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 19.115,31 ha (42,13% укупно заштићене површине).

Према утврђеним границама Национални парк „Кучај – Бељаница“ административно се налази на територијама општина Деспотовац, Жагубица и Бољевац и на територији града Бора.

Студија заштите Национални парк „Кучај-Бељаница“ достављена је 21.12.2021. године надлежном Министарству заштите животне средине на даљу процедуру. На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе Министарство заштите животне средине обавестило је јавност о поступку покретања заштите природног подручја I (прве) категорије, као Национални парк „Кучај-Бељаница“. Даном постављања обавештења (05.01.2022. године) на интернет страници Министарства испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја.