У галерији ГСЛУ Салон 77 у Нишкој тврђави, 26. октобра представљено је друго издање књиге Споменик природе Церјанска пећина – околина, природа, заштита, у издању Завода за заштиту природе Србије и Дирекције за изградњу града Ниша.
Резултати истраживања Церјанске пећине који трају више од педесет година, први пут су свеобухватно представљени у публикацији објављеној 2016. године. Даља истраживања овог јединственог пећинског система донела су нове резултате и сазнања, с тога је дошло објављивања другог издања књиге о Церјанској пећини. Кроз мултидисциплинарни приступ књига представља простор Споменика природе Церјанска пећина, њене спелеолошке вредности, биолошке карактеристике, али и културолошке вредности овог заштићеног простора, и то, путем приказа археолошких истраживања и историје подручја на коме се налази.
На промоцију су, у име издавача, скуп поздравили: Бранка Вујовић, извршнa директорка Завода за заштиту природе Србије, најавивши нову едицију издања Завода о пећинама у Србији, као и Ана Радовановић, управљач СП Церјанска пећина, из Дирекције за изградњу града Ниша, истакла је значај овог издања за промоцију вредности пећине и развој туризма кроз програм дивљег пећинарења /wild caving, односно, вођених посета у природном неуређеном амбијенту пећине.
Рецезент књиге, др Јелена Чалић из Географског института САНУ Јован Цвијић, говорила је о реализацији и значају спелеолошких истраживања приказаних у публикацију, али и о даљем раду на откривању свих тајни које још увек крије пећински систем Церјанке.
Уредници књиге, др Драган Нешић, стручни сарадник Завода за заштиту природе Србије и мр Данко Јовић указали су на спелеолошке и биоспелеолошке карактеристике пећине, које је чине јединственом у нашој земљи и ширем окружењу.
Учесници промоције имали су прилику да лепоте пећине виде и кроз приказ филма Церјанска пећина, насталог у продукцији Завода за заштиту природе Србије и Дирекције за изградњу града Ниша, уз логистичку подршку Министарства заштите животне средине.
Споменик природе Церјанска пећина налaзи се у околини Ниша, у источној Србији. Ову пећину чини сложени подземни карстни систем развијен дуж канала у више нивоа са разноврсним пећинским накитом и сложеним диверзитетом пећинске фауне. Посебну вредност пећине чине ретки пећински украси, хеликтити који се супротно физичким законима и земљиној тежи формирају и пружају у свим правцима услед утицаја специфичних процеса кристализације. Новим открићима у Споменику природе Церјанска пећина утврђена је повезаност пећине са Крављанском јамом. Са новооткривеним каналима, дужина система Церјанске пећине износи 7149 m, што је чини трећом најдужом пећином у Србији.
Влада Републике Србије је, на основу Студије заштите Завода за заштиту природе Србије, 1998. године донела Уредбу о заштити Споменика природе Церјанска пећина, чиме је пећина заштићена као природно добро I кaтeгoриje од изузетног значаја.
