Током децембра 2025. године реализовале су се две акције збрињавања јединки белоглавог супа (Gyps fulvus). Прва јединка пронађена је у Специјалном резервату природе „Клисура реке Трешњице“, у чијој волијери је боравио након проналаска. На основу упутстава стручних сарадника Завода за заштиту природе Србије чуварима овог заштићеног подручја из Центра за природне ресурсе „Натура“, који су обавили збрињавање, јединка је премештена у волијеру Специјалног резервата природе „Увац“. Разлог за то био је што се у волијери СРП „Увац“ већ налази неколико белоглавих супова на опоравку до пуштања у природу, а заједнички опоравак је значајан због екологије ове врсте односно колонијалног начина живота. То ће му након опоравка омогућити несметан повратак у природу.
Друга акција збрињавања белоглавог супа догодила се у селу Доњи Стрњани, у општини Пријепоље, у границама заштићеног природног добра Предео изузетних одлика „Озрен – Јадовник“. Након обавештења од стране грађанина који је птицу пронашао, чланови удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе“ изашли су на терен, преузели јединку и транспортовали је до ветеринарске амбуланте. Ветеринар је утврдио да птица нема видних повреда, али да је изгладнела. Због тога, препорука је била да се адекватно збрине, храни и што више мирује. Јединка је смештена у волијеру „Рехабилитационог центра за птице“ у Милошевом долу. Збринути белоглави суп је маркиран (прстенован) металним прстеном и пластичним маркером, који указују да је птица пореклом из Хрватске.
Ове акције представљају примере добре праксе у сарадњи институција за заштиту природе.
Белоглави суп је строго заштићена дивља врста у Србији. Ради се о једној од највећих птица која живи на територији Републике Србије са распоном крила до 2.80 метара и масом у просеку 8-10 kg. Представља врсту која свој плен никад не лови, већ користи лешеве животиња у природи или на уређеним хранилиштима специјализованим за ову и сличне врсте. Женка полаже само једно јаје годишње, на коме оба родитеља леже око 55 дана. Био је широко распрострањена и релативно бројна врста у Србији до почетка 20. века. После великих акција тровања вукова педесетих и шездестих година 20. века догодио се драматичан пад бројности супова, а најмањи број забележен је 1993. године, 13 парова. Од тада, захваљујући интензивним мерама које су предузеле институције за заштиту природе у Србији, као и управљачи заштићених природних добара и локалне заједнице, бројност белоглавог супа порасла је на преко 500 јединки. На основу свега реченог, јасно је колико су акције за очување сваке појединачне јединке, попут ових које се дешавају у Специјалном резервату природе „Клисура реке Трешњице“, Специјалном резервату природе „Увац“ и Пределу изузетних одлика „Озрен – Јадовник“ значајне.
Фото: Вјекослав Јоксимовић Удружење “Јадовник – оаза нетакнуте природе”, Пријепоље
