Jавна расправа о Нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Тумане”
У Голупцу је 12. децембра одржана јавна расправа о Нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите Споменика природе „Бигрена акумулација код манастира Тумане”. Јавну расправу су водили представници Министарства за заштиту животне средине на челу са Јасмином Јовић, помоћницом министарке. Испред Епархије браничевске, као предложеног Управљача, говорио је Ненад Јевтић, као будући представник управљача Природна добра Епархије браничевске Д.О.О. која ће на иницијативу Епархије бити формирана као засебан Управљач. Присуствовали су и представници осталих заинтересованих страна, међу којима је и манастир Тумане. Студију заштите Споменика природе „ Бигрена акумулација код манастира Тумане” представила је др Марина Илић, дипл. географ, стручни сарадник Завода за заштиту природе Србије. Споменик природе „Бигрена акумулација код манастира Тумане” налази се у североисточном делу централне Србије и обухвата подручје на територији општине Голубац, на површини од 56,14 ха, са режимом заштите II и III степена. Темељну вредност природног добра представља бигрена акумулација, геоморфолошко-хидролошки објекат површинског рељефа, са пратећим биљним покривачем. Посебно су карактеристичне секундарне шупљине у бигру, од којих је једна оваква шупљина, јединствена овог типа у Србији, испосница Светог Зосима Туманског. У флори заштићеног подручја доминирају букове и грабове шуме, али се такође могу наћи и врсте дрвећа које су категорисане као ретке попут планинског бреста и које су категорисане као ретке и угрожене попут јавора млеча, дивље трешње и белог јасена. Поред тога, на заштићеном подручју евидентирана је и једна заштићена дрвенаста биљка, сребрна липа. Јавни увид у наведена документа је у току и могуће га је обавити до 28. 12. 2025. године.
ОДРЖАНА ЈАВНА РАСПРАВА О ПРОГЛАШЕЊУ ПРЕДЕЛA ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПОВЛЕН И КАЊОН СУШИЦЕ”
У Косјерићу и Ваљеву је 7. новембра одржана јавна расправа о Нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите Предела изузетних одлика „Повлен и кањон Сушице”. Јавну расправу су водили представници Министарства заштите животне средине Републике Србије, а међу учесницима били су и представници Завода за заштиту природе Србије и ЈП ,,Србијашуме”, као и физичка и правна лица заинтересована за ову тему. Студију заштите Предела изузетних одлика „Повлен и кањон Сушице” представила је Биљана Крстески, начелник одељења Завода за заштиту природе Србије. Предео изузетних одлика „Повлен и кањон Сушице” налази се у западном делу Србије и обухвата подручје на територији града Ваљева и општине Косјерић, на површини од 4.117, 29 ha, са режимом заштите I, II и III степена. На територији града Ваљева обухвата катастарске општине Брезовице, Доње Лесковице, Таор, Сушица и Вујиновача, док на територији општине Косјерић обухвата катастарску општину Маковиште I. Подручје се одликује изузетним геолошким, хидролошким, шумским и пејзажним вредностима, као и богатством флоре и фауне које представљају значајан природни ресурс региона. Јавни увид у наведена документа је у току и могуће га је обавити до 19. новембра 2025. године.
Јавни увид и јавна расправа ПИО Повлен и кањон Сушице
Предео изузетних одлика „Повлен и кањон Сушице”, се налази у западном делу Србије, и обухвата територију града Ваљева са катастарским општинама Брезовице, Доње Лесковице, Сушица, Вујиновача, Таор и на територију општине Косјерић са катастарском општином Маковиште I. Предео изузетних одлика „Повлен и кањон Сушице” износи 4117 hа 28 ar 91 m2, од чега је 270,08 hа (6,56%) у државном власништву, 2438,01 hа (59,21%) у приватном власништву, 2,36 hа (0,06%) у друштвеном власништву и у јавном власништву 1676,92 hа (40,73%), од чега је I степеном обухваћено 6,72% укупно заштићене површине (296 hа 82 ar 14 m2), II степеном обухваћено 11,12% укупно заштићене површине (491 hа 45 ar 98 m2) и III степеном 76,36% (3329 hа 00 ar 79 m2) укупне површине подручја Предела изузетних одлика „Повлен и кањон Сушице”. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПОВЛЕН И КАЊОН СУШИЦЕˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 31. ОКТОБРА 2025. ГОДИНЕ ДО 19. НОВЕМБРА 2025. ГОДИНЕ. Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „Повлен и Кањон Сушицеˮ и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе, израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Улица Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Улица Јапанска 35, 11070 Нови Београд, на Порталу Е-управе, на сајту Министарства заштите животне средине и на сајту Завода за заштиту природе Србије. Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 19. новембром 2025. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: – поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „ПОВЛЕН И КАЊОН СУШИЦЕˮ – Јавни увид о заштити, – електронским путем на e-mail адресу lidija.stevanovic@eko.gov.rs 2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се 7. новембра 2025. године -са почетком у 10.00 часова у просторијама општине Косјерић, Улица Олге Грбић 10 и – са почетком у 12.30 часова у просторијама Градске управе града Ваљева (I спрат, сала скупштине), Улица Карађорђева 64. У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида. Јавну расправу води Министарство заштите животне средине. У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став. 3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. Нацрт_уредбе_о_проглашењу_ПИО Повлен и кањон Сушице Опис_граница_ПИО Повлен и кањон Сушице ПИО Повлен и кањон Сушице_карта_Уредба
Извештај о обављеном јавном увиду и јавној расправи нацрта уредбе о проглашењу и студији заштите СРП „Златар”
Извештај јавни увид и јавна расправа-СРП Златар
Извештај о обављеном јавном увиду и јавној расправи нацрта уредбе о проглашењу и студији заштите СП „Пребреза – палеонтолошки локалитет”
I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Подручје леве и десне обале Глувог потока, у дужини од 300 m, на простору села Пребреза код Блаца, у подножју јужних обронака планине Велики Јастребац, ставља се под заштиту као споменик природе под именом „Пребреза – палеонтолошки локалитет” и утврђује за заштићено природно добро од изузетног значаја, односно I категорије (у даљем тексту: Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет”).Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” ставља се под заштиту да би се у интересу науке, образовања и културе очувало налазиште фосилних остатака кичмењака, односно костију сисара из епохе геолошке историје означене као средњи миоцен (старости 16 – 10 милиона година), које представља јединствено, богато и једно од највреднијих налазишта миоценске сисарске фауне у овим областима Европе, које уједно и објашњава ток миграција сисара у доба миоцена преко Балканског полуострва и Србије из Европе, Азије и Африке. У међународној стручној литератури овај локалитет је означен као најзначајније палеонтолошко налазиште ове старости (14-15 милиона година) на Балканском полуострву услед специфичности, разноликости, очуваности и степена проучености, које чини 12 до сада истражених врста крупних сисара међу којима је неколико врста откривено на овом месту по први пут у Европи а две фосилне врсте миоценска хијена (Crocuta miocenica) и моценска претеча газеле (Hipsodontus serbicus) су нове за науку.Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” налази се на територији општине Блаце, на делу подручја катастарске општине Пребреза који је обухваћен кат. парц. бр. 186 (део), 513/1 (део), 515 (део), 189 (део), 188 (део), 187 (део), 987/1 (део), 514/2 (део), 987/2 (део), 976/1 (део), 514/3 (део), 985/2 (део), 513/2 (део), 514/4 (део), 985/1 (део), 988 (део), 989 (део), 514/1 (део), Укупна површина заштићеног подручја Споменика природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” је 0,92 ha, од чега је 0,76 ha у приватној својини, 0,01 ha у државној својини и 0,14 ha у јавној својини. Опис границе заштићеног подручја Споменика природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” са графичким приказом на копији катастарског плана одштампан је уз ову уредбу и чини њен саставни део. На подручју Споменика природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” утврђује се режим заштитеII степена у складу са законом о заштити природе, којим се осим забране радова и активности које су као такве утврђене чланом 35. Закона о заштити природе. II ПОСТУПАК ОБАВЉАЊА ЈАВНОГ УВИДА, ЈАВНE РАСПРАВE И ЈАВНE ПРЕЗЕНТАЦИЈE Јавним огласом објављеним 8. септембра 2025. године на сајту Министарства заштите животне средине, на порталу Е-управе и у дневном листу „Новости” оглашен је јавни увид о Нацрту уредбе и Студији заштите СП „Пребреза – палеонтолошки локалитет”. Јавни увид о Нацрту уредбе о проглашењу и Студији заштите Споменика природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” одржана је у трајању од 20 дана, од 8. септембра 2025. године до 27. септембра 2025. године. Нацрт уредбе о проглашењу Споменика природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе, израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, били су изложени на јавни увид сваког радног дана од 10:00 до 13:00 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, ул. Јапанска 35, 11070 Нови Београд, на Порталу Е -управе, на сајту Министарства заштите животне средине и на сајту Завода за заштиту природе Србије. Физичка и правна лица су у току трајања јавног увида, закључно са 27. септембром 2025. године, имала могућност да доставе у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: – – поштом или на писарницу, са назнаком СП „Пребреза – палеонтолошки локалитет” – Јавни увид о заштити; електронским путем на e-mail адресe lidija.stevanovic@eko.gov.rs и malisa.mladenovic@eko.gov.rs. Јавна расправа одржана је 24. септембра 2025. године са почетком у 12:00 часова у просторијама општинске управе општине Блаце, скупштинска сала (1. спрат), улица Карађорђева 4. III ПРИМЕДБЕ НА НАЦРТ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СП „Пребреза – палеонтолошки локалитет” 1. ЈАВНА РАСПРАВА У БЛАЦУ (24.9.2025. године, са почетком у 12:00 часова у скупштинској сали у улици Карађорђева 4).Јавној расправи су присуствовали: – представници Министарства заштите животне средине: Лидија Стевановић, шеф Одсека за заштићена подручја, Малиша Младеновић, руководилац групе за геодиверзитет и предео Одсека за заштићена подручја и Марија Митровић Стевановић, Одсек за заштићена подручја; – представник Завода за заштиту природе (ЗЗПС): Данко Јовић, руководилац канцеларије у Нишу; – начелница општинске управе Блаце, Александра Николић; – представници општинске управе Блаце; – представници ЈКП „Блаце”; – друга заинтересована физичка и правна лица. Јавну расправу отворила је заменица председника општине Блаце, Сузана Вељовић. Присутнима се затим обратила Лидија Стевановић упознајући их са темом јавне расправе и законским обавезама предлагача акта о заштити, као и о информацијама о оглашеном јавном увиду, наводећи да све заинтересоване стране имају могућност да се у време трајања јавног увида упознају са документима о заштити у просторијама Министарства, Завода за заштиту природе Србије, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. Данко Јовић презентовао је Студију о заштити, а након тога Лидија Стевановић упознала је присутне са садржајем Нацрта уредбе о проглашењу СП „Пребреза – палеонтолошки локалитет”.Током трајања јавне расправе, а након презентације Студије заштите и Нацрта уредбе, присутни су имали могућност да поставе питања, дају примедбе и предлоге везано за Студију заштите и Нацрт уредбе. У току јавног увида Министарству до одржавања јавне расправе у Блацу није достављена ниједна примедба електронским путем.Присутна физичка лица највише су била заинтересована за прецизне границе заштићеног подручја, као и да ли њихове катастарске парцеле улазе у оквир заштићеног подручја.Одговорено је да ће се информације добити након што упуте захтеве електронским путем или у писаној форми надлежном Министарству, које ће у сарадњи са Заводом за заштиту природе дати одговоре.Малиша Младеновић поновио је присутнима да је рок за доставу примедби 27. септембар 2025. године, као и да ће на све примедбе које буду достављене у датом року бити одговорено на начин на који су исте достављене. Јавна расправа завршена је у 13:30 часова. IV ПРИМЕДБЕ У ПОСТУПКУ ЈАВНОГ УВИДА У току јавног увида, нису достављене примедбе.
Одржана јавна расправа за проглашење СП „Пребреза“
У Блацу је 24. септембра 2025. године одржана јавна расправа о Нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите споменика природе ,,Пребреза – палеонтолошки локалитет“. Јавну расправу су водили представници Министарства заштите животне средине Републике Србије, а студију заштите Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет“ представио је мр Данко Јовић, руководилац Канцеларије Завода за заштиту природе Србије у Нишу. Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет“ се налази у Јужној Србији, испод јужних обронака планине Јастребац, 3 km северозападно од насеља Блаце (у правцу Крушевца). Око 50 милиона година након изумирања диносауруса (14 – 15 милиона година), у епохи геолошке историје означене као средњи миоцен, палеонтолошко налазиште Пребреза налазило се на раскршћу путева тадашњих копнених сисара који су у потрази за храном и бољим животним условима константно мигрирали преко територије данашњег Балканског полуострва до далеких континената Азије и Африке. Као последица издизања и спуштања копна, нивои некадашњих пра мора – Тетиса и Паратетиса мењали су се више пута, што је проузроковало повезивање копненим мостовима три континента – Европе, Азије и Африке. Велики број најразличитијих врста, међу којима су најбројнији били сисари, користили су ове копнене мостове као миграторне путеве и током времена еволуирали у нове групе организама. Бројни фосилни остаци окамењених костију, откривених на профилима са леве и десне стране обале Глувог потока на локалитету Пребреза, послужили су као огледало геолошке прошлости и доказ еволуције и постојања тадашњих праисторијских сисара. Палеонтолошком анализом откопаних фосилних костију утврђено је да су у то време, пре око 15 милиона година, на подручју некадашњег Балканског полуострва највише живели месождери (хијене и др.), копитари (коњи, носорози), папкари (свиње, жирафе, говеда), сурлаши (мастодон). Откривено је и неколико нових врста које су први пут идентификоване у Европи, као што су нова врста хијене и претеча газеле. У таквим географским приликама, на тлу Балканског полуострва, развијале су се суптропске шуме, а клима је била без снажно изражених смена годишњих доба. Стање на локалитету, под чим се подразумева бројност фосилних остатака, њихова очуваност, начин таложења и друго, омогућава нам извођење закључака и решавање бројних недоумица, не само о палеоеколошким приликама на копну и у води које су владале у то време, већ и о пореклу, начину живота и коначно, тајанственом изумирању ових праисторијских сисара. Јавни увид у Нацрт уредбе о проглашењу и студију заштите споменика природе ,,Пребреза – палеонтолошки локалитет“ траје до 27. септембра 2025. године, до када правна и физичка лица могу доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: поштом или на писарницу, са назнаком СП „Пребреза – палеонтолошки локалитет” – јавни увид о заштити, као и електронским путем на мејл адресe: lidija.stevanovic@eko.gov.rs и malisa.mladenovic@eko.gov.rs
Јaвни увид и јавна расправа о Нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите СП „Шалиначки луг“
Јавни увид о Нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите Споменик природе „Шалиначки луг“ одржаће се у периоду од 20 дана, од 8. до 27. септембра. у складу са чланом 43. Закона о заштити природе (,,Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16, 95/18-др. закон и 71/21). Завод за заштиту природе Србије доставио је 9. новембра 2022. године студију заштите Споменика природе „Шалиначки луг” Министарству заштите животне средине као надлежном органу. Јавна расправа о документима о заштити биће одржана 18. септембра 2025. године са почетком у 11.00 часова у просторијама градске управе Смедерево, скупштинска сала, улица Омладинска 1.У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида. Споменик природе „Шалиначки луг” налази се на територији града Смедерева. Заштићено подручје се налази у селу Шалинац, у окружењу старог рукавца реке Мораве, на удаљености од Велике Мораве око 1,5 km и око 3 km од реке Дунав. Лужњакова шума у селу Шалинац је природно добро ботаничког аспекта због репрезентативне шумске заједнице, српско лужњаково – јасенове шуме типа Querco –Fraxinetum serbicum Rud.,односно заједнице Querceto – Fraxinetum serbicum Rudski, и чисте заједнице храста лужњака, која је на територији Републике Србије приоритетна за заштиту. Површина СП „Шалиначки луг” износи 19 ha 08 a 40 m2. Према структури површина KO Шалинац по власништву, површине у обухвату заштићеног подручја су у потпуности (100%) у државној својини. На подручју СП „Шалиначки луг” утврђени су режими заштите II (другог) и III (трећег) степена. Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), СП „Шалиначки луг” сврстава се у II категорију – заштићено подручје регионалног, односно великог значаја. Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) подручје СП „Шалиначки луг” је идентификовано као подручје међународне еколошке мреже Емералд у оквиру eколошки значајног подручја Републике Србије под редним бр. 26 – „Шалиначки луг”. Нацрт уредбе о проглашењу Споменика природе „Шалиначки луг” и студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе, израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 10:00 до 13:00 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Ул. Јапанска 35, 11070 Нови Београд, на Порталу Е-управе, на сајту Министарства заштите животне средине и на сајту Завода за заштиту природе Србије. Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 27. септембром 2025. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: поштом или на писарницу, са назнаком СП „Шалиначки луг” – Јавни увид о заштити, као и електронским путем на e-mail адресe lidija.stevanovic@eko.gov.rs и malisa.mladenovic@eko.gov.rs Нацрт_уредбе_СП_Шалиначки_луг Опис_граница_СП_Шалиначки_луг_1
Јавни увид и јавна расправа СРП Златар
Специјални резерват природе „Златар” се налази на територијама општина: Нова Варош на површини од 3.013,70 hа (КО Брдо, КО Дражевићи, КО Дрмановићи, КО Мишевићи и КО Радијевићи) и Пријепоље на површини од 4.850,94 hа (КО Аљиновићи, КО Бискупићи, КО Косатица, КО Међани, КО Милошев До, КО Мушковина и КО Правошево). Површина Специјалног резервата природе „Златар” износи 7.864,64 hа, од чега се 4.051,06 ha (51,51%) површине налази у државном, 3.716,70 ha (47,26%) у приватном, а 96,87 ha (1,23%) у јавном власништву. 1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ „ЗЛАТАРˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 5. ДО 24. АВГУСТА 2025. ГОДИНЕ. Нацрт уредбе о проглашењу Специјалног резервата природе „Златар” и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), коју је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 24. августом 2025. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: 2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се у следећим терминима: 14. августа 2025. године 15. августа 2025. године У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида. Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине. У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став. 3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. Нацрт_уредбе_о_проглашењу_СРП_Златар Опис_граница_СРП_Златар СРП_Златар_карта_Уредба
Јавни увид и јавна расправа ПИО планина Јелица
Предео изузетних одлика „Планина Јелица”, налази се на територији градова Чачка на површини од 3.653,47 hа (КО Атеница, Бањица, Брезовица, Јежевица, Лозница, Петница, Премећа, Рајац и Трнава) и Краљево на површини од 432,38 hа (КО Лазац) и општине Лучани на површини од 2.110,39 hа (КО Горачићи, Граб, Губеревци, Каона, Милатовићи и Властељице). Површина Предела изузетних одлика „Планина Јелица” износи 6.196,24 hа, од чега је у државној својини 2.718,96 hа (43,88 %), у приватној својини 2.787,73 hа (44,99 %), у јавној својини 139,70 hа (2,25 %), у црквеној својини 30,82 hа (0,50 %) и у другим облицима својине 519,03 hа (8,38 %). 1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПЛАНИНА ЈЕЛИЦАˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 27. НОВЕМБРА ДО 16. ДЕЦЕМБРА 2024. ГОДИНЕ. Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „Планина Јелицаˮ и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), коју је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 16. децембром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: 2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се у следећим терминима: 9. децембра 2024. године 10. децембра 2024. године У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида. Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине. У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став. 3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. Нацрт_уредбе_о_проглашењу_ПИО_Планина_Јелица Опис_граница_ПИО_Планина_Јелица ПИО_Планина_Јелица_карта_Уредба
Jавни увид и јавна расправа о нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите СП „Кањон Вучјанске реке”
Кањон Вучјанске реке се налази на југу Србије у оквиру западног дела Јужноморавског Поморавља. Предео кањона је на северној падини планине Кукавице, на контакту планинске падине и суподине Лесковачког поља, односно Лесковачке котлине. Најближе насеље кањону је варошица Вучје, смештена на обалама Вучјанске реке, испод кањона, односно на његовом додиру са равницом Лесковачког поља. Најближи градски и регионални центар је град Лесковац. Кањон Вучјанске реке један је од најлепших кањона Србије. Већи део подручја је потпуно неприступачан, без значајних облика уређења простора, што представља праву реткост у Србији, имајући у виду његову атрактивност. Стрме падине око Вучјанске реке су изузетно разноврсне геоморфолошким, геолошким, флористичким и фаунистичким обележјима, али и културном баштинином, што испуњава све критеријуме за заштиту у виду споменика природе. Утврђење Скобаљић град или Зелен град (коришћен у периоду од 10. до 15. века), смештено на месту настанка кањона, указује да је простор у историји имао и велики значај у заштити локалног становништа. Синергија естетике природе предела и културног наслеђа даје посебан печат овом месту. Како су геоморфолошке и хидролошке одлике и квалитети изузетно разноврсни, издвајање режима строге заштите (I степена) се сматрало неопходним како би се највредније хидрогеолошко наслеђе очувало у природном стању. У другом режиму заштите су падине кањона које су са делимично измењеним природним вредностима. Издвајање простора у режим заштите трећег степена је извршено за делове подручја који су створеним вредностима претрпели велике измене. У шумском фонду на подручју кањона Вучјанске реке присутне су 52 дрвенасте и жбунасте врсте, од којих је 10 у категорији ретких, ендемичних, реликтних и угрожених: брекиња – Sorbus torminalis, пољски брест – Ulmus minor, бреза – Betula pendula, брдски брест – Ulmus montana, дивља крушка – Pyrus pyraster, дивља јабука – Malus silvestris, дивља трешња – Prunus avium, јасика – Populus tremula, јаребика – Sorbus aucuparia и бели јасен – Fraxinus excelsior. На подручју је евидентиран укупно 161 биљни таксон. С друге стране, простор обилује врстама које су значајне са економског и еколошког аспекта, због чега уживају заштиту на територији Републике Србије у складу са националном законском регулативом. Најзначајније биљне врсте су радићолисни шебој (Erysimum crepidifolium), кострика (Ruscus aculeatus), сремуш (Allium ursinum), плућњак (Pulmonaria officinalis) и вилина косица (Cyclamen hederifolium subsp. hederifolium). Основну ихтиолошку вредност чини поточна пастрмка(Salmo trutta), рибља врста која насељава искључиво чисте и кисеоником богате водотоке. У Вучјанској реци такође живе и поточна мрена(Barbus balcanicus) и клен (Squalius cephalus). И поред чињенице да је Вучјанска река у кањону већим бројем водопада природно подељена на више сегмената, као и да постоји више бетонских преграда водотока у низводном делу ван заштите, веома је значајно да су рибље врсте присутне у целом току Вучјанске реке кроз заштићено подручје. Поточна мрена (Barbus balcanicus) представља и међународно значајну врсту. На простору кањона Вучјанске реке забележено је укупно 11 врста водоземаца и 9 врста гмизаваца. Од тог броја, 10 врста водоземаца је строго заштићено: шарени даждевњак (Salamandra salamandra), планински мрмољак (Ichtyosauria alpestris), обични мрмољак (Lissotriton vulgaris), македонски мрмољак (Triturus macedonicus), жутотрби мукач (Bombina variegatа), шумска крастача (Bufo bufo), зелена крастача (Pseudepidalea viridis), шумска жаба (Rana dalmatina), жаба травњача (Rana temporaria) и грчка жаба (Rana graeca). Међународно је значајна само једна врста водоземаца и то жутотрби мукач (Bombina variegata), који се налази на додатку II Директиве о стаништима. Од забележеног броја гмизаваца, ескалапов смук (Zamenis longissimus), степски смук (Dolichophis caspius), рибарица (Natrix tesselata) и белоушка (Natrix natrix) имају статус строго заштићених врста. Фауна птица је представљена са 60 врста, од којих је 53 строго заштићено. Најзначајније врсте су ретке, угрожене и национално и међународно значајне врсте као што су: змијар (Circaetus gallicus), црна жуна (Dryocopus martius), бела рода (Ciconia ciconia), сиви соко (Falco peregrinus), сива жуна (Picus canus) и шумска шева (Lullula arborea). Куриозитет подручја је присуство даурске (Cecropis daurica), горске (Ptyonoprogne rupestris), градске (Delichon urbica) и сеоске ласте (Hirundo rupestris), од укупно 5 регистрованих врста из ове групе у Србији. Споменик природе „Кањон Вучјанске реке” обухвата површину од 49hа 33a 38m2 од чега је у режиму заштите I степена 2ha 97a 76m2 (6,04%), у режиму заштите II степена 30ha 98a 71m2 (62,81%) и у режиму заштите III степена 15ha 36a 91m2 (31,15%). Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Споменик природе „Кањон Вучјанске реке” сврстава се у II категорију – заштићено подручје покрајинског/регионалног односно великог значаја. Да би се заштитиле темељне вредности, осим забрана и ограничења прописаних oдредбама Закона о заштити природе и Уредбом о режимима заштите, на простору режима I (првог), II (другог) и III (трећег) степена заштите спроводе се и специфичне мере које се огледају кроз одређене забране и ограничења. У првом режиму заштите се налази локалитет „Слапови и водопади Вучјанске реке” који обухвата корито Вучјанске реке на делу низводно од водозахвата за малу хидроелектрану „Вучје” до Пешиног вира у оквиру система Ђокиних вирова. Режим заштите I степена забрањује коришћење природних ресурса, изградњу објеката и било какве радове. Режим заштите I степена ограничава радове и активности на: Други степен заштите на подручју кањона Вучјанске реке обухвата један локалитет „Кањонске падине”, који је представљен кањонским/долинским странама реке и обухвата највећи део природног добра. На простору режима II (другог) степена заштите, осим забрана дефинисаних чланом 35. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – исправка, 14/2016, 95/2018 – др. закон и 71/2021). Забрањује се: Ограничава се на: Локалитети са установљеним режимом заштите III (трећег) степена су: Локалитет Простор око мале хидроелектране „Вучје”, обухвата део кањона Вучјанске реке значајно измењен антропогеном делатношћу, у смислу да је уз речно корито изграђена машинска зграда мале хидроелектране „Вучје” и хотел „Орлово гнездо”. Урађени су бочни камени зидови и више преграда у кориту са антиерозионим бранама и бранама са табластом уставом. Предеоно и морфолошки, локалитет је саставни део кањона и директно и индиректно је повезан са целином и може утицати на природне процесе у кањону због чега је ушао у обухват заштите. Loкалитет „Скобаљић град” обухвата део кањона Вучјанске реке на левој, западној страни кањона, углавном по локалном развођу где је и археолошки локалитет „Скобаљић град”, а јужно од археолошког локалитета и корита безименог потока, који се висећим ушћем по систему слапова спаја са кањоном. Најатрактивнији део локалитета је свакако „Скобаљић град”, који се