Кањон Вучјанске реке се налази на југу Србије у оквиру западног дела Јужноморавског Поморавља. Предео кањона је на северној падини планине Кукавице, на контакту планинске падине и суподине Лесковачког поља, односно Лесковачке котлине. Најближе насеље кањону је варошица Вучје, смештена на обалама Вучјанске реке, испод кањона, односно на његовом додиру са равницом Лесковачког поља. Најближи градски и регионални центар је град Лесковац.
Кањон Вучјанске реке један је од најлепших кањона Србије. Већи део подручја је потпуно неприступачан, без значајних облика уређења простора, што представља праву реткост у Србији, имајући у виду његову атрактивност. Стрме падине око Вучјанске реке су изузетно разноврсне геоморфолошким, геолошким, флористичким и фаунистичким обележјима, али и културном баштинином, што испуњава све критеријуме за заштиту у виду споменика природе. Утврђење Скобаљић град или Зелен град (коришћен у периоду од 10. до 15. века), смештено на месту настанка кањона, указује да је простор у историји имао и велики значај у заштити локалног становништа. Синергија естетике природе предела и културног наслеђа даје посебан печат овом месту.
Како су геоморфолошке и хидролошке одлике и квалитети изузетно разноврсни, издвајање режима строге заштите (И степена) се сматрало неопходним како би се највредније хидрогеолошко наслеђе очувало у природном стању. У другом режиму заштите су падине кањона које су са делимично измењеним природним вредностима. Издвајање простора у режим заштите трећег степена је извршено за делове подручја који су створеним вредностима претрпели велике измене.
У шумском фонду на подручју кањона Вучјанске реке присутне су 52 дрвенасте и жбунасте врсте, од којих је 10 у категорији ретких, ендемичних, реликтних и угрожених: брекиња – Сорбус торминалис, пољски брест – Улмус минор, бреза – Бетула пендула, брдски брест – Улмус монтана, дивља крушка – Пyрус пyрастер, дивља јабука – Малус силвестрис, дивља трешња – Прунус авиум, јасика – Популус тремула, јаребика – Сорбус ауцупариа и бели јасен – Фраxинус еxцелсиор.
На подручју је евидентиран укупно 161 биљни таксон. С друге стране, простор обилује врстама које су значајне са економског и еколошког аспекта, због чега уживају заштиту на територији Републике Србије у складу са националном законском регулативом. Најзначајније биљне врсте су радићолисни шебој (Ерyсимум црепидифолиум), кострика (Русцус ацулеатус), сремуш (Аллиум урсинум), плућњак (Пулмонариа оффициналис) и вилина косица (Цyцламен хедерифолиум субсп. хедерифолиум).
Основну ихтиолошку вредност чини поточна пастрмка(Салмо трутта), рибља врста која насељава искључиво чисте и кисеоником богате водотоке. У Вучјанској реци такође живе и поточна мрена(Барбус балцаницус) и клен (Сqуалиус цепхалус). И поред чињенице да је Вучјанска река у кањону већим бројем водопада природно подељена на више сегмената, као и да постоји више бетонских преграда водотока у низводном делу ван заштите, веома је значајно да су рибље врсте присутне у целом току Вучјанске реке кроз заштићено подручје. Поточна мрена (Барбус балцаницус) представља и међународно значајну врсту.
На простору кањона Вучјанске реке забележено је укупно 11 врста водоземаца и 9 врста гмизаваца. Од тог броја, 10 врста водоземаца је строго заштићено: шарени даждевњак (Саламандра саламандра), планински мрмољак (Ицхтyосауриа алпестрис), обични мрмољак (Лиссотритон вулгарис), македонски мрмољак (Тритурус мацедоницус), жутотрби мукач (Бомбина вариегата), шумска крастача (Буфо буфо), зелена крастача (Псеудепидалеа виридис), шумска жаба (Рана далматина), жаба травњача (Рана темпорариа) и грчка жаба (Рана граеца). Међународно је значајна само једна врста водоземаца и то жутотрби мукач (Бомбина вариегата), који се налази на додатку ИИ Директиве о стаништима. Од забележеног броја гмизаваца, ескалапов смук (Заменис лонгиссимус), степски смук (Долицхопхис цаспиус), рибарица (Натриx тесселата) и белоушка (Натриx натриx) имају статус строго заштићених врста.
Фауна птица је представљена са 60 врста, од којих је 53 строго заштићено. Најзначајније врсте су ретке, угрожене и национално и међународно значајне врсте као што су: змијар (Цирцаетус галлицус), црна жуна (Дрyоцопус мартиус), бела рода (Цицониа цицониа), сиви соко (Фалцо перегринус), сива жуна (Пицус цанус) и шумска шева (Луллула арбореа). Куриозитет подручја је присуство даурске (Цецропис даурица), горске (Птyонопрогне рупестрис), градске (Делицхон урбица) и сеоске ласте (Хирундо рупестрис), од укупно 5 регистрованих врста из ове групе у Србији.
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15), Споменик природе „Кањон Вучјанске реке” сврстава се у ИИ категорију – заштићено подручје покрајинског/регионалног односно великог значаја.
Да би се заштитиле темељне вредности, осим забрана и ограничења прописаних одредбама Закона о заштити природе и Уредбом о режимима заштите, на простору режима И (првог), ИИ (другог) и ИИИ (трећег) степена заштите спроводе се и специфичне мере које се огледају кроз одређене забране и ограничења.
У првом режиму заштите се налази локалитет „Слапови и водопади Вучјанске реке” који обухвата корито Вучјанске реке на делу низводно од водозахвата за малу хидроелектрану „Вучје” до Пешиног вира у оквиру система Ђокиних вирова.
Режим заштите И степена забрањује коришћење природних ресурса, изградњу објеката и било какве радове.
Режим заштите И степена ограничава радове и активности на:
- научна и студијска истраживања флоре и фауне, као и успостављање стручног мониторинга ради праћења стања природних вредности, њихове заштите, очувања и унапређења флоре и фауне;
- контролисану посету у образовне, рекреативне и општекултурне сврхе, а које нису у супротности са циљевима очувања природних вредности;
- обележавање граница;
- спровођење заштитних, санационих и других неопходних мера само у случају пожара, природних непогода, удеса, а који прете безбедности људи и објектима, болести и пренамножења одређених биљних и животињских врста.
Други степен заштите на подручју кањона Вучјанске реке обухвата један локалитет „Кањонске падине”, који је представљен кањонским/долинским странама реке и обухвата највећи део природног добра.
На простору режима ИИ (другог) степена заштите, осим забрана дефинисаних чланом 35. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010 – исправка, 14/2016, 95/2018 – др. закон и 71/2021).
Забрањује се:
- Изградња индустријских, угоститељских, стамбених, викенд и других објеката,
- Промена намене површина, уколико није у складу са важећим просторним плановима нижег и вишег реда.
- Експлоатација минералних и неминералних сировина и отварање позајмишта земљишта и камена.
- Депоновање свих врста отпада, како опасног, тако и неопасног.
- Испуштање отпадних вода у земљиште и водотокове.
- Каптирање извора, захватање вода, хидрогеолошка и минеролошка истраживања и интервенција у којима се мења хидролошки режим вода.
- Регулација водотока.
- Отварање нових саобраћајница и постављање електричних водова.
- Одржавање манифестација и камповање.
- Изградња виаферата и зиплајнова.
- Сакупљање и уништавање свих строго заштићених врста, као и врста под контролом промета супротно од дефинисаних националних легислатива.
- Уношење страних врста флоре и фауне.
- Изградња рибњака.
- Сеча шуме и замена врста (супституција).
- Уклањање стабала и друге крајречне аутохтоне вегетације у зони реке.
- Паљење ватре.
- Постављање (укуцавање) табли и других обавештења на стаблима.
- Рекреативни и спортски риболов, као и лов.
- Све активности којима се угрожавају објекти геонаслеђа.
- Све активности дефинисане Законом о заштити природе, односно чланом 73. који се тиче строго заштићених дивљих врста, 74. који се односи на забрањене радње са строго заштићеним дивљим врстама и 79. који се тиче забрањених средстава за хватање и убијање дивљих животиња.
- Све активности које могу нарушити естетске и амбијенталне вредности и погоршати карактеристике његове примарне вредности.
- Активности којима се спречава нестанак угрожених и осетљивих врста, типова станишта и шума.
- Контролисани и усмерени туристички обилазак кањона у мањим групама (до 10 особа).
- Извођење санационих радова на постојећим хидротехничким објектима.
Локалитети са установљеним режимом заштите ИИИ (трећег) степена су:
- Простор око мале хидроелектране „Вучје” и
- „Скобаљић град”.
Локалитет Простор око мале хидроелектране „Вучје”, обухвата део кањона Вучјанске реке значајно измењен антропогеном делатношћу, у смислу да је уз речно корито изграђена машинска зграда мале хидроелектране „Вучје” и хотел „Орлово гнездо”. Урађени су бочни камени зидови и више преграда у кориту са антиерозионим бранама и бранама са табластом уставом. Предеоно и морфолошки, локалитет је саставни део кањона и директно и индиректно је повезан са целином и може утицати на природне процесе у кањону због чега је ушао у обухват заштите.
Локалитет „Скобаљић град” обухвата део кањона Вучјанске реке на левој, западној страни кањона, углавном по локалном развођу где је и археолошки локалитет „Скобаљић град”, а јужно од археолошког локалитета и корита безименог потока, који се висећим ушћем по систему слапова спаја са кањоном. Најатрактивнији део локалитета је свакако „Скобаљић град”, који се помиње и као „Скобаљић кула” или „Зеленград”, где се на коси непосредно од града издваја неколико усамљених остењака. Усвојењем Плана детаљне регулације за споменик културе „Скобаљић град”, детаљно се разрађује намена простора споменика културе и предвиђа његова рестаурација и конзервација, као и изградња приступног пута и моста преко реке, којим ће се државни пут спојити са локалитетом на коме је овај споменик културе.
На простору локалитета под режимом ИИ степена заштите,
забрањује се:
- Изградња индустријских, угоститељских, стамбених, викенд и других објеката.
- Промена намене површина, уколико није у складу са важећим просторним плановима нижег и вишег реда.
- Експлоатација минералних и неминералних сировина и отварање позајмишта земљишта и камена.
- Ширење постојећих насеља у правцу подручја у режиму И и ИИ степена заштите.
- Асфалтирање и ширење некатегорисаних општинских и шумских путева, сем приступног пута до локалитета „Скобаљић град” дефинисаног планом детаљне регулације.
- Депоновање свих врста отпада, како опасног, тако и неопасног.
- Испуштање отпадних вода у земљиште и водотокове.
- Каптирање извора, захватање вода, хидрогеолошка и минеролошка истраживања и интервенција у којима се мења хидролошки режим вода.
- Изградња електрана на све облике енергије, укључујући изградњу хидроелектрана и других хидротехничких објеката за захватање и транспорт воде за потребе изградње и рада хидроелектрана.
- Изградња складишта нафте, нафтних деривата и природног гаса.
- Уклањање крајречне вегетације.
- Уношење инвазивних алохтоних врста.
- Лов.
- Одржавање масовних манифестација на локалитету „Скобаљић град”.
ограничава се на:
- Изградњу објеката за презентацију заштићеног подручја (визиторски центар, инфотабле и сл.).
- Реконструкцију постојећих објеката туристичког смештаја, излетишта, културних споменика, инфраструктурне мреже и инфраструктурних објеката у складу са одрживим коришћењем природних вредности и капацитетом простора.
- Извођење радова на постојећим хидротехничким објектима.
- Уређење пешачких стаза и друге рекреативне инфраструктуре.
- Одржавање традиционалних и других масовних манифестација.
Сходно члану 42. став 5. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010-исправка, 14/2016, 95/2018 – други закон и 71/2021) који се односи на садржај Студије и предлог управљача, Завод за заштиту природе Србије предлаже ЈП „Туристичка организација Лесковац” из Лесковца за управљача Спомеником природе „Кањон Вучјанске реке”.
Нацрт_уредбе_о_проглашењу_СП_Кањон_Вучјанске_реке – Преузми
Опис_граница_СП_Кањон_Вучјанске_реке
Студија_заштите_СП_Кањон_Вучјанске_реке
