Јавни увид и јавна расправа о нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите ПП „Велики Јастребац“
Завод за заштиту природе Србије је извршио вредновање подручја планине Велики Јастребац, те је достављањем Студије заштите Министарству заштите животне средине покренут поступак заштите овог подручја дана 04.09.2024. године. Сходно утврђеним вредностима и предложеној категорији заштите, Министарство заштите животне средине припремило је Нацрт Уредбе, којом се подручје планине Велики Јастребац категорише као заштићено подручје И (прве) категорије, Парк природе, са утврђеним режимима заштите И (првог), ИИ (другог) и ИИИ (трећег) степена, укупне површине 39.175,76 хектара. На простору Парка природе „Велики Јастребац“ постоје три заштићена подручја: Резерват природе „Прокоп“ Прва заштита овог локалитета датира још од 1958. године када је на основу Закона о заштити споменика културе и природних реткости, Завод за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије донео Решење о стављању под заштиту државе састојине чисте брезове шуме (Бетула верруцосае) окружене мешовитом састојином на планини Великом Јастрепцу („Службени гласник НРС“, бр. 53/1958). Величина резервата је износио 5 ха и за ову шуму је важио „режим апсолутног резервата“. Завод за заштиту природе Србије је 2006. године урадио ревизију заштите овог подручја у складу са тадашњим истраживањима и релевантним законима и на основу тога израдио Студију заштите која је представљала основ за доношење новог акта о заштити. Резерват природе „Прокоп“ заштићен је Уредбом о заштити Резервата природе „Прокоп“ 2008. године („Службени гласник Републике Србије“, бр. 93/2008), као природно добро изузетног значаја, односно И категорије. Резерват природе „Прокоп“ налази се на подручју општине Крушевац, К.О. Буци, на к.п.бр. 1772/1део и 1760/1део и обухвата површину од 5ха и 91а, у државној својини. Стављен је под заштиту да би се очувала изворна шумска заједница брезе (Бетула верруцосае) старости до 70 година, мешовита шумска заједница брезе и планинске букве (Бетулум верруцосае фагетосум), шумска заједница планинске букве и брезе (Бетуло-Фагетум моесиацае монтанум), као и шумска заједница планинске букве (Фагетум моесиацае монтанум) и да би се очувала станишта природних реткости, нарочито: риђи шумски мрав, мишар, шумска сова, краткокљуни пузић, шарени даждевњак, јеж, веверица, сиви пух и др., а у интересу науке, образовања и културе. На овом подручју је утврђен режим заштите И степена, којим је забрањено коришћење природних богатстава и искључени сви други облици коришћења простора и активности на заштићеном простору, осим научних истраживања и ограничене едукације. Обезбеђено је научно праћење стања шумске заједнице брезе (Бетула верруцосае), мешовите шумске заједнице брезе и планинске букве (Бетулум верруцосае фагетосум), шумске заједнице планинске букве и брезе (Бетуло-Фагетум моесиацае монтанум) и шумске заједнице планинске букве (Фагетум моесиацае монтанум); еколошки услови станишта; праћење стања популација свих биљних и животињских врста и природних станишта од националног и међународног значаја; анализа дендрометријских и других карактеристика дрвећа и жбуња; предузимање мера заштите од пожара и биљних болести и штеточина јачег интензитета; ограничене посете у циљу образовања и приказивање вредности заштићеног природног добра. Овим подручјем управља Јавно предузеће „Србијашуме“, Београд. У обухвату ПП „Велики Јастребац“, резерват природе „Прокоп“ је локалитет „Прокоп“ са режимом заштите И (првог) степена. Непокретно културно добро„Околина манастира Наупаре“ Подручје „Околина манастира Наупаре“ стављено је под заштитом 1994. године као Непокретно културно добро „Околина манастира Наупаре“, Одлуком о проглашавању заштићене околине манастира Наупаре и стављању под заштиту предела изузетних одлика („Службени лист општине Крушевац“, бр. 633-1/1994). Ову одлуку је донела Скупштина општине Крушевац на основу Закона о културним добрима („Службени гласник СРС“, бр. 6/90) и Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 66/91). Ради постизања планираних видова заштите Манастира Наупаре и његове заштићене околине – предела изузетних одлика овом одлуком утврђене су две зоне заштите: И и ИИ зона за које су прописане мере забрањених и дозвољених активности. У обухвату ПП „Велики Јастребац“ осим досадашње заштите обухваћен је и цео шумски комплекс који припада Епархији Крушевачкој и успостављени су нови режими тј. режим заштите ИИ и Режим заштите ИИИ степена. Споменик природе„Церови код Ђушиног гроба“ „Церови код Ђушиног гроба“ заштићени су 2003. године као Споменик природе „Церови код Ђушиног гроба“ Одлуком о заштити три стабла цера („Сл. гласник општине Блаце“, бр. 02-1/2003). Одлука је донета од стране Скупштине општине Блаце на основу Закона о заштити животне средине („Службени гласник Републике Србије“, бр. 66/91, 83/92, 53/93, 48/94 и 53/95). Касније је донета и Одлука о измени и допуни Одлуке о заштити три стабла цера („Службени гласник општине Блаце“, бр. И-501-126/2010). Ово заштићено природно добро је ИИИ категорије – значајно природно добро, на коме је успостављен режим заштите ИИИ степена, а о спровођењу прописаних мера заштите стара се ЈП „Србијашуме“, Шумска управа Блаце. „Церови код Ђушиног гроба“ су саставни део ПП „Велики Јастребац“ односно део подручја са успостављеним режимом заштите ИИ (другог) степена. ВРЕДНОСТИ ПРИРОДНОГ ДОБРА Атрактивну морфолошку особеност заштићеног подручја представља сама планина Јастребац, који представља хорст, морфолошки облик, који је настао издизањем терена између више раседа и спуштањем околног терена. Јастребац има облик доме са пружањем исток-запад. На северним и северозападним падинама Страцимира налазе се два локалитета која треба издвојити. То су Стогови и Мечије стене. На овим локалитетима се могу наћи различите стене како по облику тако и по величини. Неке се високо уздижу из околног простора, а неке само извирују, јер су већим делом засуте (Станковић, 2002). Геоектонски склоп и процеси, литолошко-геолошка грађа и хидрографија основа су настанка, развоја и облика свих морфолошких облика који су формирани дејством егзогених процеса. У овом рељефу доминирају флувијални и делувијално-пролувијални процеси. На брдско-планинским падинама преовлађују ерозиони облици, а у котлинама акумулациони. Доминантни облици настали флувијалном ерозијом, а који доминирају на читавом заштићеном подручју су нормалне долине, уже и дубље усечене у матичне стене, са попречним профилом у облику латиничног слова В. Осим поменутих облика у оквиру флувијалног рељефа јављају се и друге вредне природне појаве везане за дејство речних токова, као што су алувијалне равни, у долинама већих речних токова, у низијским подручјима, а док су код мањих токова речне долине усечене у матичну стену и релативно уске. По хидрографским карактеристикама, природна вредност Јастрепца је разграната мрежа водених токова, које отичу ка сливовима Јужне Мораве, Топлице и Расине. Развође на Јастрепцу одваја сливове западноморавске десне притоке Расине од јужноморавске притоке Топлице. Многобројне реке и потоци усекле су своје долине, које у појединим деловима имају одлике клисура. Већи водотоци имају разгранату мрежу притока, која је