Река Милешевка је између планинских масива Златара и Јадовника формирала дивљу кречњачку клисуру дугу 24 км. Ова клисура достиже дубину од чак 1.230 м, а на појединим местима се сужава на свега 4 м.
Специфичан географски положај, геолошке, геоморфолошке и климатске карактеристике утицали су на то да је клисура Милешевке једно од најинтересантнијих флористичких и фитогенетских подручја на простору Србије.
Овде су, у виду савршеног мозаика, развијене богате ендемореликтне заједнице шума, стена и сипара. Изразито богатство флоре тумачи се очуваношћу екосистема и рефугијалним карактером станишта. Да је клисура Милешевке центар диверзитета на простору западне и југозападне Србије потврђује и најјужније изоловано налазиште ендемо – реликтне „краљице“ свих четинара – Панчићеве оморике (Пицеа оморица). Од 27 биљних заједница, најзначајније и најинтересантније су мешовите шуме Панчићеве оморике (Пицеа оморица), букве (Фагус моесиаца), питомог кестена (Цастанеа сатива), црног граба (Острyа царпинифолиа), црног бора (Пинус нигра) и граба (Царпинус бетулус). Посебну естетску вредност имају њене неприступачне литице са очуваним и веома старим примерцима црног бора импозантних димензија и кишобранастих крошњи.
Присуство гнездеће колоније белоглавог супа (Гyпс фулвус) на овом подручју представља једну од најзначајнијих орнитолошких вредности простора, посебно ако се има у виду угроженост ове врсте у Србији. Ово је друга по величини колонија белоглавог супа у Србији и једна од већих на подручју Балкана. Њена заштита је од националног и међународног значаја.
Осим белоглавог супа (Гyпс фулвус), овде се евидентирани и сури орало (Аqуила цхрyсаетос), орао змијар (Цирцаетус галлицус), сиви соко (Фалцо перегринус), дрпавац (Цреx цреx), пузгавац (Тицходрома мурариа), буљине (Бубо бубо) и друге национално и глобално заштићене врсте.
Клисура Милешевке је рефугијум и за многе сисарске врсте и погодна „саобраћајница“ за кретање: срне (Цапреолус цапреолус), дивокозе (Рупицапра рупицапра), медведа (Урсус арцтос) и видре (Лутра лутра).
На улазу у клисуру налази се манастир Милешева који је основао краљ Владислав Немањић између 1219. и 1237. године, као своју гробну цркву. У Милешеви су се све до 1594. године, почивале мошти светог Саве, највећег српског светитеља. Манастир је надалеко познат и по чувеној композицији, милешевском Белом анђелу. На 2 км од манастира се налази средњевековни град Милешевац, смештен на врху стрмог и стеновитог кречњачког масива којим се завршава клисура. Време градње није поуздано познато, али је његов настанак засигурно повезан са одбраном манастира Милешева.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
ПОВРШИНА
1.244,14 ха.
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
Успостављени су режими заштите И, ИИ и ИИИ степена.
ОПШТИНА/Е
Пријепоље.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
– Регионални природни парк „Клисура реке Милешевке“ – Решење СО Пријепоље бр. 03-352-6/76 од 11.05.1976. године;
– Регионални природни парк „Клисура реке Милешевке“ – Решење о допуни решења о стављању под заштиту дела природног подручја на коме се налази клисура позната под именом „Клисура реке Милешевке“ од 22.9.1980. године;
– Строги природни резерват „Равниште“ – Решење СО Пријепоље бр. 03-352-5/76 од 11. маја 1976. године.
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о проглашењу специјалног резервата природе „Клисура реке Милешевке“ („Службени гласник РС“, бр. 104/2014).
УПРАВЉАЧ
ЈП „Србијашуме“.
